Da li ste magnet za...raznorazne? :hm:

[Nežnicah]

Moje vecno `prokletstvo`: stojim na autobuskoj stanici, prepunoj ljudi.
prilazi mi osoba da me pita koliko je sati, ljubazno odgovorim misleci da smo zavrsili komunikaciju, kad krece prica... neke nebuloze, koje me se ne ticu bukvalno, a po prici i ponasanju se vidi da osoba nije bas najzdravija, ja samo cutim, necu da komentarisem, da ne pomisli jos da me nesto zanima.

To je moja sudbina kad sam na ulici, od stotinu ljudi, neko takav ce meni prici, zasto ne znam, mozda saljem neke meni nepoznate signale... kada sam negde u zatvorenom prostoru, recimo dom zdravlja, ma zena predje nekoliko mesta za sedenje da bi sela pored mene, nesto me pitala, ja joj odgovorila, tipa da li su prozivali neko prezime... i davila me pricom o nekim detaljima iz svog zivota, prvi put me vidi...
i stalno tako... vec me i muz pita kako mi to uspeva, da od toliko prolaznika, mora neko bas za mene da se zakaci... sam je bio svedok toga.

Imate li vi slicnih problema?

[kojica]

Pa dešava mi se.. nije da se ne dešava.. jednom sam umalo i batine izela, zato što
nisam imala sat... al to je baš davno bilo..

Poslednji put me je smorio jedan pijani na autobuskoj stanici. A busa ko za baksuz nema
pola sata. Pa ih je psovao i psovao.. i sve meni, jel vidiš ti ovo..
ma sve vidim rođače..

[причалица]

meni se to dešava kad se vraćam s groblja, jer se bus br. 82 dugo čeka i uvek me neka baka ošacuje i krene da pripoveda svoju životnu istoriju....

[Sarmica]

Moje vecno `prokletstvo`: stojim na autobuskoj stanici, prepunoj ljudi.
prilazi mi osoba da me pita koliko je sati, ljubazno odgovorim misleci da smo zavrsili komunikaciju, kad krece prica... neke nebuloze, koje me se ne ticu bukvalno, a po prici i ponasanju se vidi da osoba nije bas najzdravija, ja samo cutim, necu da komentarisem, da ne pomisli jos da me nesto zanima.

To je moja sudbina kad sam na ulici, od stotinu ljudi, neko takav ce meni prici, zasto ne znam, mozda saljem neke meni nepoznate signale... kada sam negde u zatvorenom prostoru, recimo dom zdravlja, ma zena predje nekoliko mesta za sedenje da bi sela pored mene, nesto me pitala, ja joj odgovorila, tipa da li su prozivali neko prezime... i davila me pricom o nekim detaljima iz svog zivota, prvi put me vidi...
i stalno tako... vec me i muz pita kako mi to uspeva, da od toliko prolaznika, mora neko bas za mene da se zakaci... sam je bio svedok toga.

Imate li vi slicnih problema?

:raz_114:sve isto
se to zove lepak za budale?

[Nežnicah]

jednom cekam ja muza na pocetnoj stanici naseg busa, a pre toga mi prisao decko, sasvim prijatne spoljasnjosti i pita me jel prosao neki bus malopre... dobije odgovor da ne znam, i tu on krene da laprda... i ja ukapiram da je on jedan od `tih`.

boze, ja nisam verovala sta me snaslo, o cemu on lupeta, pa on je opsednut autobusima i redom voznje, i zna sve u minut kad koji ide... stize moj muz, vidi mene sa ovom budalom, i stane 2 metra od nas i nece da pridje nego me gleda i smeje se, ludo se zabavljao. ja ga gledam, ocima dozivajuci u pomoc, on nece da pridje. posle mi kaze kad smo usli u bus, to se samo tebi desava, sto ja moram da ispastam... kao da sam ga ja vukla za rukav da mi prica te gluposti...

[mihaela]

Bila sam dosta dugo lijepak za budale,ali poslednjih godina sam prestala da budem.Čim me tako pokuša spopasti neko,prvo ih ignorišem.Niti ih gledam,niti klimam glavom.Poneke pogledam nekim svojim blentavim pogledom,i taman kad krenu da pričaju,ili okrenem glavu,ili ustanem i odmaknem se par koraka.Ne mogu stvarno više da ih slušam,pogotovo što svi mi imamo svojih problema,ne mogu slušati i od tih ljudi,koje po prvi put vidim.
Fajf,ne bi trebalo da te bude stid,da se samo okreneš od istih.Oni će već naći drugu žrtvu za razgovor,a ti ćeš biti pošteđena raznih nebuloza.

[kojica]

Sa nijma valjda treba ko sa kucama lutalicama... strogo voditi računa da ih ne pogledaš
inače odmah kreću za tobom...

jesam vam rekla da mi se sviđaju teme koje postavlja fajf..

[причалица]

se to zove lepak za budale?

pa šta da kažem nego da sam se s mužem upoznala na autobuskoj stanici

[Nežnicah]

Sa nijma valjda treba ko sa kucama lutalicama... strogo voditi računa da ih ne pogledaš
inače odmah kreću za tobom...

jesam vam rekla da mi se sviđaju teme koje postavlja fajf..

hvaja kojice

ovo je jedino mesto gde stvarno mogu da pitam ljude o necemu sto me zanima tako iz svakodnevnog zivota, u suprotnom bih postala kao ovi koji se lepe za nas... pokusavam da zamislim sebe kako pitam zenu u busu do sebe, izvinite, koliko je sati? a da li ste vi mozda primetili da se sve neki ludaci lepe za vas?
ja se nekad plasim tih ljudi, jer nikad nisam sigurna kako ce da reaguje ako ga ignorisem ili odbrusim nesto... svakakvih ima oko nas, ne bih da osvanem kao naslov u beogradskoj hronici, kod sandija

[причалица]

ma, ne plašim se...to su usamljeni ljudi, skoro 100%..a neko pita baš zato što mu treba - i koliko je sati i gde da izađe, na koju stanicu....

[ribizla]

Magnet sam za kretene .. pogotovu u virtuelnom svetu. jednostavno neki ljudi nemaju svoj zivot
A sto se tice stvarnog zivota.. da .. zaustave ljude pitaju nesto.. ili dok cekam voz na stanici.. uvek neko pridje pita nesto.. pa onda razveze pricu.. nekad se i ja prepustim pa pricham.. a nekad zaista mi nije do toga.. pa ne znam ni sama sta bih..
ali kazem vam.. vise tih raznoraznih ima u virtuelnom zivotu nego u stvarnom.

[mikili]

ne..mene se boje..pogotovo kad ih pogledam:raz_114:

[kojica]

a jesam li vam pričala da sam zbog tog nepričanja sa nepoznatima, jednom umalo propustila da upoznam sestru..

Moja mama je uvek pričala sa nepoznatim ljudima u busu ili vozu ili gde god je imala vremena sa nekim da popriča.
Meni je to bilo grozno. A gle sad šta radim...
I jednom u busu od Beograda do Pirota sedela pored mene devojka, mojih godina. Obe smo buljile u svoje knjige ili
svaka na svoju stranu. Posle Niša ne znam kakvim čudom krenemo nešto da pričamo i mic po mic shvatimo da smo
sestre. Njena mama i moj tata su brat i sestra od strica. :raz_114: Eto.. nekad ''ludak'' iz busa može da bude i rođak...

[причалица]

e, sad si me podsetila.....kad sam bila na letovanju u sloveniji (na bledu) - pored jezera, čitam elektromagnetizam iz knjige na enegleskom...spremam ja kao usmeni ispit, onako rekreativno....
i, naravno, kao i uvek što to biva - devojka sa knjigom je mamac za sve moguće galebove
i krene sa mnom neki fićfirić da priča na engleskom i tako...

- šta učiš?
- spremam ispit iz elektromagnetizma.
- a na kom se to fakultetu uči?
- studiram fiziku.
- au...svaka čast. nisam voleo fiziku nikako, čak ni fizičarke ne mogu da smislim...

i mic po mis raspričamo se mi....o svemu i svačemu, sve na engleskom.

- a odakle si?, pita skoro na kraju, kad je video da se spremam da uronim u jezero.
- iz beograda.

- pa ja sam iz beograda!

:raz_114: boužeeee....

[supermen*prvi]

Ja sam magnet, naravno. Sav sam od gvozdja i celika.

[Tibi]

Mene primete samo na forumima, virtuelno sam privlacan, inace sam nezanimljiv u reali
I neznaju da postojim

[Bisernica]

ja sam magnet za pacijente
da li to meni piše na čelu ili šta ,ne znam ,ali ne može da me mimoiđe
možda i zbog toga što imam strpljenja da saslušam ,ili nemam potrebu
da grubo odreagujem ,znam da slušam a da ne čujem ,i u takvim situacijama
nije potrebno ništa drugo nego ponekad izgovoriti "da,da","razumem vas",
"takav je život"....i pustiti ga da se ispriča i izbaci muku.
Što se tiče onih drugih ,recimo da mi se obrati nešto zanimljivo
e to neće da mi se desi ....verovatno čita "odbij" :raz_114:

[kojica]

Samo sam jednom videla pravog magneta za ludake.
Al njega ne smaraju. Samo mu se uredno jave. Bilo da sedi u kafani
ili da je u busu, na ulici, oni prilaze i kažu mu ''Dobar dan''. I to je
sve. Nisam verovala dok rođenim očima nisam videla.

[Nežnicah]

Mene jedna spopala u wc-u doma zdravlja nedavno. cekala sam cerku, tacnije cuvala strazu da joj neko ne bane na vrata kabine, kad ova ulazi i meni e cao, i krene u kabinu, ja kazem stanite, zauzeto je. pogledam je, vidi se po garderobi i ocima da nije cista, pita me e, kako se zoves, i sad kako da joj ocutim, ja lupim milka, kaze, eeee milka, ocemo malo da strikamo dok cekamo...i vadi iz kese igle, vunu i pokazuje mi. Rekoh, necemo sada. E milka, pa mi smo sad ortaci, a a a a? moja drugarica milka... Ja je gledam i kazem aha. i trudim se da cutim, a ova moja nikad da izadje. Kaze opet ova meni, a ti mene ne pitas kako se ja zovem. Ja rekoh, zaboravih, kako? Ruza, rule, jeee, sad smo mi ekipa rule i milka...
konacno izadje moje dete, rule ostade sama sa strikerajem... boze dragi... strasno

[mihaela]

:raz_114:E,pa ti si stvarno magnet :raz_114:

Tako moj otac,prije par godina,na ulici sreo nekog prijatelja,i raspričao se s njim.U tom im prilazi žena i govori obraćajući se tati :''Ćuti,ćuti...slušaj ovo",i poče mahati rukama kao da je dirigent i zapjeva :"Sve ptičice iz gore,sve ptičice iz goooreeeeee..."
Tata se zabezeknuo,naglo se okrenuo i pobjegao