Најстарији примерак зубуна који поседује Музеј Понишавља је зубун „шанкутлија“,
(слика број 14) са инв. бројем Е-973, израђен од „турске свиле“, с овалним изрезом
око врата са уздигнутом јачицом и срцоликим отвором на грудима. Овај зубун је
Музеју продао Милан Митић из околине Беле Паланке 1955. год. за један пар мушких
плитких ципела. Зубун је био купљен 1892. год. у Пироту за његову невесту, која
га је носила до 1920. год.
Музеј такође поседује и један својеврстан примерак тзв. „зимског“ зубуна Е-2612,
са дугим рукавима с почетка ХХ века од памучног платна плаве боје са пругама.
Рукави су право укројени и завршавају се разрезом са унутрашње стране. Овални
изрез на грудима, рукавима и ивице су опшивене црним свиленим гајтаном. Овај
зубун је ношен у хладнијим данима. Његово порекло није познато. Осамдесетих
година ХХ века доспео је у КУД „Први мај“ који га је 2004. године поклонио Музеју
(слика број 15).
Колију су облачили преко сукна по хладнијем времену и зими. Израђена је од
необојеног сукна, најчешће суре или „сигаве“ – природне боје овчије вуне. Раније
је колија била бела и врло широка у доњем делу34. Прављена је од сукна, тканог
од простије и оштрије вуне, од истог сукна од којег су се шиле мушке кабанице у
овом крају. Према М. Ђ. Милићевићу, колија35 је од танког црног сукна као шајак.
Резана је као и кошуља без рукава до испод колена. На недрима је прорезана и
опточена црвеним ширитом и гајтаном, а по дну црвеним гајтаном. Крој: леђа и
две предње поле су три равна комада. На бочним странама су уметнути клинови
од пазуха надоле тако да хаљини дају велику ширину у доњем делу па има скоро
кружни облик. На бочним странама су косо прорезани џепови, опшивени белим
гајтаном. Рукави су дуги и неукројени. Око врата је „дубећи огрљак“ – уздигнута
јачица ширине 2 цм. У горњем делу колија је тесно припијена уз тело тако да је
струк наглашен. Са унутрашње стране хаљина се у струку везује са два гајтана.
Свуда по ивицама опшивена је гајтаном беле боје. Колију су нарочито носиле
чобанице у планинским пределима.