Zlatarstvo

[Bisernica]

Zlatarstvo je umetnost ,iako uglavnom majstore zlatare nazivamo zanatlijama.Umetnost ili zanat ,svejedno,u pitanju je umeće obrade plemenitih metala,uglavnom ,iako se mogu obrađivati i bakar i mesing.Zlato,srebro ,platina su predmet rada ovih umetnika ,dok se bakar i mesing ređe koriste,uglavnom kao metali potrebni za pravljenje legura samih plemenitih metala od kojih kasnije nastaju prava mala umetnička dela koja nazivamo - nakit.
Zlato se ,po nekim dostupnim istorijskim podatcima ,skupljalo u Egiptu i Nubiji još pre 6000 godina,a istovremeno se tada razvila i veština taljenja metala.Duvanjem vazduha kroz cevi u početku,i kasnije upotrebom meha,podizala se temperatura vatre koja je topila zlato i druge metale ,da bi se u takvom stanju lako mogli mešati i od dobijenih legura se mogao izrađivati nakit ili drugi upotrebni predmeti.U egiptu je još bila poznata proizvodnja nakita livenjem i spajanjem pojedinih delova.

[Bisernica]

Nakit kao ukras napravljen od plemenitog metala ,koji se vrlo često upotpunjuje sa dodatkom dragog ili poludragog kamenja,nošen je od davnih vremena.Nakit je kao detalj prisutan u svim kulturama i civilizacijama,napravljeni od različitih materijala ,u zavisnosti od kulturnog nivoa ili specifičnosti određenog ljudskog društva,tako da su izrađivanji od perja,kose,drveta,školjki,kože ili životinjskih zuba ,od minerala i od metala.Danas pod nakitom uglavnom podrazumevamo predmete izrađene od plemenitih metala ,srebra,zlata i platine,sa ili bez dodatka dragog ili poludragog kamenja.Predmeti od dragog kamenja i njihovo nošenje nije predstavljalo samo lično ukrašavanje,već je predstavljalo i oznaku pripadnosti određenom društveno staležu,određivalo status vlasnika istih ,obeležavalo njihovu versku ,društvenu ili političku pripadnost čak.
Kruna ,dijadema ili tijara nošena na glavi ,ili turban određenog izgleda i ukrašen dragim kamenom predstavlja obeležje vladara.Ogrlice lančići i privesci,ukrašavaju vrat,prstenje i burme prste na rukama ,naušnice ili minđuše su ukras za nos i uši,orukvice i narukvice ili grivne ukrašavaju zglobove i mišice na rukama,,broševi ,igle za kravate,igle za kosu,kopče i dugmad ,dugmad za košulje ,kaiševi i pojasevi sa privescima na koje su kačene kutije sa mirisima ili amajlije ....sve su to predmeti nastali iz potrebe čoveka da se okiti i dopadne ili iskaže svoju stalešku i društvenu pripadnost i status.






zlatni avarski pojas

[Bisernica]

Da nije arheologije ,naše znanje o nakitu bi bilo šturo,ovako su isplivali na površinu svi oni predmeti koji su sahranjivani sa svojim vlasnicima ,po obrednim običajima,dok kod onih koji nisu upražnjavali ovaj običaj ,predmete izrađivane od plemenitih metala možemo videti na slikama ili pisanim dokumentima.Ma gornjoj slici je jedan od predmeta koji je iskopan na našim prostorima ,a u pitanju je avraski pojas za koji se predpostavlja da je pripadao nekom od avarskih velikodostojnika.Arheologija i istorija će ustvrditi da postoji velika verovatnoća da su ljudi još u praistoriji pre počeli da ukrašavaju telo nego da ga štite odećom.Pre pronalaska plemenitih metala ,ljudi su ukrašavali telo drugim materijalima ,pa tako oni koji su živeli pored mora ,školjkama, ribljim kostima ili zubima i šarenim kamenčićima žala.Oni koji su živeli dublje u kopnu ,pravili su ukrase od kljova mamuta ,jelenskih rogova i kostiju životinja.
Nastankom civilizacija ,prelaskom iz nomadskog u naseljenički način života,dolazi do otkrića i nalazišta minerala i metala ,od kojih su najvažniji zlato i drago kamenje.
Tokom vekova ,od prvobitnih jednostavnih ,nastaju sve složeniji oblici i ukrasi za svaki deo tela.