Psiholog/psihijatar i njegova lična uverenja

[kojica]

Da li mislite da psiholog ima pravo da sprovodi terapiju u skladu sa svojim ličnim uverenjima?

Da li njih uopšte uče da se oslobode svojih uverenja prilikom rada sa drugima?
Ili se smatra da su njihova uverenja apsolutno nepogrešiva. Pa ipak su oni ti koji imaju
ovlašćenje da se ''igraju'' sa tuđim umom.

Evo zašto pitam. Recimo...
Vi ste pravoslavni vernik, a psiholog je ateista ili musliman ili šta god drugo..
I kažete mu da mislite da bi vam pomoglo da odete povremeno da zapalite sveću ili da
provedete neki dan u manastiru.
A on vam na to sasvim ubedljivo odgovori ''Ne. Nema od toga nikakve koristi.''

Kako bi reagovali?

[DaDole]

Mišljenja sam da lično uvjerenje ili stav ne smiju biti iznad profesionalnog.Psiholog/psihijatar ne smije sebi dozvoliti nikakvo samonametanje uvjerenja po kojima se ljudi razlikuju,bilo da su nacionalna,polna,starosna ili neke druge vrste.
Ukoliko bi meni tako nešto rekao,ne bih reagovala nego bih poslušala ono što mi nalaže moje uvjerenje..ali mu više ne bih otišla.

[rile_nezni_oblak]

oni su ucili skole za to, pa na sve to, godine iskustva u radu sa pacijentima... i mislim da se oni ne 'igraju sa necijim umom', jer oni nisu neki ljudi sa nadljuskim mocima, nego upravo pomazu ljudima koji dodju kod njih da sami pronadju i shvate to sto zele da shvate, tako sto ih navode da sami kazu sve sto imaju da kazu.. jer svako ima nesto sto ga muci i zbunjuje... psihijatar moze da da samo svoje strucno misljenje, nista vise... a sto se tice tvog primera, moze neko milion puta da mi kaze da nesto nije u redu ili jeste, ali ne moze da promeni moja ubedjenja, osim ako ja to sam ne zelim... ne psihijatar, nego bilo ko na ovo svetu...

[DaDole]

Tačno rile..malo bih proširila temu ukoliko nije problem..elem,kad smo kod psihijatara i njegovih uvjerenja,sasvim je blisko potegnuti i pitanje do kojeg nivoa idu ista ..niko ne spori da posjeduju određena znanja,ali da li oni svoja uvjerenja o njima prosleđuju linijom manjeg otpora,kao na traci( recept,terapija -recept,ajmo sledeći) ili imaju drugačiji pristup?

[psiholog]

Psihoterpeuti, psihijatri i psiholozi koji se bave psiholoskim savetovanjem i klinickom psihologijom moraju da se pridrzavaju etickog kodeksa, a on nalaze da ne namecu svoja uverenja klijentima. Poenta je da oni ni ne treba da daju savete, vec koristeci odredjene tehnike pomognu klijentu da sam dodje do zeljenih resenja. U psihoterapiji ti znaci da mu pomognu da istrazi svoj sistem uverenja i u okviru njega pronadje resenja najpovoljnije za sebe.

Ako bi se dogodilo da mu se javi klijent koji ima drasticno drugacija ubedjenja od njegovih do mere u kojoj bi to moglo da im ometa zajednicki rad, eticki kodenks nalaze da se u tom slucaju klijentu objasni situacija i preporuci drugi terapeut.

U svakom slucaju, ne sme da ga savetuje da radi nesto protiv njegovih uverenja. Eticki kodeks se detaljnije moze pogledati na sajtu Saveza drustava psihoterapeuta Srbije (desno se nalazi link za kodeks etike).

[mikili]

A on vam na to sasvim ubedljivo odgovori ''Ne. Nema od toga nikakve koristi.''

Kako bi reagovali?

Psiholozi nikad tako ne odgovaraju,cak uopste ne daju odgovore..uvek te navode da sam dodjes do odgovora..uvek postavljaju pitanja..

[kojica]

Psihoterpeuti, psihijatri i psiholozi koji se bave psiholoskim savetovanjem i klinickom psihologijom moraju da se pridrzavaju etickog kodeksa, a on nalaze da ne namecu svoja uverenja klijentima. Poenta je da oni ni ne treba da daju savete, vec koristeci odredjene tehnike pomognu klijentu da sam dodje do zeljenih resenja. U psihoterapiji ti znaci da mu pomognu da istrazi svoj sistem uverenja i u okviru njega pronadje resenja najpovoljnije za sebe.

Ako bi se dogodilo da mu se javi klijent koji ima drasticno drugacija ubedjenja od njegovih do mere u kojoj bi to moglo da im ometa zajednicki rad, eticki kodenks nalaze da se u tom slucaju klijentu objasni situacija i preporuci drugi terapeut.

U svakom slucaju, ne sme da ga savetuje da radi nesto protiv njegovih uverenja. Eticki kodeks se detaljnije moze pogledati na sajtu Saveza drustava psihoterapeuta Srbije (desno se nalazi link za kodeks etike).

E tako sam i ja mislila, sve dok nisam dobila savet da ne bih trebala da se bavim meditacijom,
jer ona nije pogodna za naše podneblje. Kao da je meditacija limun, pa joj smetaju jake zime.
Bez ikakvog pitanja šta je to, koja vrsta meditacije i na koji način mislim da će mi pomoći. To je
više bio jedan uslovni refleks. Automatsko ''a, ne ne.. nikako..''.

Tu čak nije bilo u pitanju ni verovanje u nešto imaginarno, već o jednoj konkretnoj praksi koja
donosi sasvim vidljive rezultate. Ta praksa nije strana ni našim, pravoslavnim, monasima. I
smatram da je velika greška što je ''rezervisana'' samo za one koji su se odrekli sveta, jer se
vrlo uspešno može primeniti i u životima nas običnih smrtnika.