Beograd u ocima ceskog putopisca

[supermen*prvi]

Beograd - Pariz Balkana



http://www.novinky.cz/cestovani/2471...-probouzi.html

Uredicu ovu temu kad malo uhvatim vremena. Ovaj je fenomenalno i realno, divnim ceskim jezikom opisao nasu metropolu.

U řeky je pak pomník obránců Bělehradu. U něj začal rozpad Jugoslávie, tady probíhají velké demonstrace, když se Srbům něco nelíbí

Ovo me dirnulo:
Kod reke je spomenik branilaca Beograda. Tu je poceo raspad Jugoslavije. Ovde se odigravaju velike demonstracije kada se Srbima nesto ne svidja.

[supermen*prvi]

Bělehrad, Paříž Balkánu, se po válkách pomalu probouzí
Bělehradu, ležícímu na soutoku Dunaje a Sávy, se říká Paříž Balkánu. Honosné budovy v centru, široké bulváry plné kaváren a kavárniček skutečně tuto asociaci budí. Ale jen když svítí slunce a neuhnete do některé boční pasáže nebo uličky.

Beograd, Pariz Balkana, posle ratova polako se budi
Beogradu, lezecem na slivu Dunava i Save, kaze se Pariz Balkana. Dostojanstvene gradjevine u centru, siroki bulevari puni kafana i kafanica istinski tu asocijaciju bude. Ali samo dok sija sunce i ne skrenete u neki bocni pasaz ili ulicicu.

Mezi oprýskanými fasádami a v zatuchlých zákoutích rázem ztratíte jakoukoliv iluzi. To však není jen „výsada“ hlavního města Srbska. Po válkách, při nichž nebyl čas na zvelebování města, se Bělehrad pomalu probouzí

Medju fasadama pokleklim zubu vremena i zagusljivim coskovima, najednom gubite bilokakvu iluziju. Samo to ipak nije "ïzraslina" glavnog grada Srbije. Posle ratova, pri cemu nije bilo vremena za ulepsavanje, Beograd se polako budi.

[supermen*prvi]

Na pěší zóně
Nejhezčí je v centru nepochybně ulice Kneza Mihaila, okouzlující pěší zóna, která láká k posezení či k procházkám nejen turisty, ale i místní. Ke kávě či večeři vybízejí spousty restaurací, kaváren a pizzerií s příjemným posezením pod velkými slunečníky. Obsluha však není z nejrychlejších, což jí ovšem odpustíte, protože v žádné z evropských metropolí se tak dobře a levně nenajíte.

Na pesackoj zoni
Najlepsa je u centru, nesumnjivo ulica Kneza Mihajla, carobna pesacka zona koja mami u sedeljke i setnje ne samo turiste vec i stanovnike. Na kafu ili veceru nude se mnogi restorani, kafane i picerije sa prijatnim sedeljkama pod velikim suncobranima. Usluga nije ona od najbrzih, sto se moze oprostiti jer ni u jednoj evropskoj metropoli necete se najesti tako jeftino i dobro.



Harmonikasica na pesackoj zoni Knez Mihajlove

Iz svakog dela pesacke zone cuje se druga muzika. Na njenom pocetku zadivljuje svojim tackama ekvilibrista sa ognjem, nekih par metara dalje igraju lutke, pevaju i plesu uz najznamenitije slagere ukljucujuci i klasiku koju majstorski izvodi drvani Paganini. U atrakcijama su uglavnom deca a mogu sa lutkama i da zaigraju. Ocevi stedro ubacuju u sesir neku vecu novcanicu. Kad prodjete mladu harmonikasicu, starca sa gitarom ili dvoje male dece koji sviraju na violinu i harmoniku, pre je to saosecaj nego ulicni "umetnicki" dozivljaj.

[supermen*prvi]

Sveti Sava u skelama
Ukoliko biste trazili srednjevekovne crkve i gradjevine, to je uzalud. Burni dogadjaji Beograda su protkani bojevima protiuv Turaka, Mlecica ali i Austrijanaca sto znamo iz Dobrog vojnika Švejka, tako da, sto je moglo to je izgorelo ili bilo sruseno. Vecina istorijskih gradjevina je iz devetnaestog stoleca.
Najveca verska gradjevina Beograda je hram Svetog Save, koji monumentalno proziva rekonstrukciju tako da je samo delimicno pristupan. Ova glavna srpska pravoslavna svetinja ima u kupoli 49 zvona a na ostrim suncevim zracima blista 12. metara visoki pozlaceni krst.
Sa izgradnjom se poselo 1935. godine, ali gradilo se polako. Mnogo puta je izgradnja bila prekidana tako da to sto se dogadja sada je u stvari rekonstrukcija uz dogradnju.

[supermen*prvi]

Ukoliko zelite da vidite tradicionalne sarene ikone onda posetite malu crkvicu ispred hrama ilis se zaustavite u drugoj najvecoj svetinji, nedalekom hramu Svetog Marka. Najlepsim gradjevinama u gradu pripada palata Narodne skupstine Srbije, Narodni muzej i pozoriste na trgu Republike.
Vredno je i obici muzej Nikole Tesle, Kraljevski dvorac, palatu knjeginje Ljubice ili najstarija gostionica u gradu.

Titov mauzolej
Marsal Josip Broz Tito je jos uvek voljen, zato sto je pod srbima, zeljnim velike zemlje i mora, sjedinio Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Crnu Goru i vecno uzareno Kosovo. Ali, to je vec proslost.
I pored toga, spomenik, pre mauzolej, je jos uvek jednim od najposecenijih mesta Beograda iako je daleko od centra grada.

[supermen*prvi]

Rusevine podsetnik na bombardovanje
1999 godine vazdusne sile NATO su se trudile da prinude Slobodana Milosevica da prekine rat na Kosovu. Nad Beogradom su leteli americki bombarderi a kada se na to pitate starije stanovnike srpske metropole, radje ne zele da se sete nikakve sirene, zloslutnu buku motora nadolazecih bombardera i zaglusujuce detonacije posle udara puma.
"Do smrti, dok ne zatvorim oci, videcu toranj Usce kako gori. Pozar gornjih spratova rasvetljivao je gotovo ceo grad. Nesto tako sam video samo u kadrovima od 11. septembra iz Njujorka, samo sto je taj dozivljaj iz aprila 1999 bio mnogo jaci. Video sam to sopstvenim ocima", pricao nam je Slobodan Tošič, beogradski taksista.