Ja piso sa Nerinog profila.
17? ih.
где си пошла с крмељиве очи
jel krofna cokoladica?znam da je spam..al cekam i ja objasnjenje tog -ostvarena-?pitala me jedna na poslu jesam li,pa joj rekoh da mi da vremena da razmislim
pa ne znam deco moja..ja s tacke mog poslednjeg zivota, koji zivim, mislim da je ostvaren zivot onaj koji smo ziveli..
svi ponekad mislimo da smo totalno promasili u zivotu..i da nam je sve sto smo ziveli, osecali , stekli, stvorili, voleli, proziveli, sve nam je tako malo o boze, i sve se cini bezvredno i sitno..
a onda, samo za tren , pomislis da ostanes bez samo jednog od tih ljudi, odnosa, pozicija, znanja,imanja ili cega god:
pomislis da ti zemljotres srusi kucu, da ti nestane porodica, da ostanes bez posla i postanes beskucnik, da ti umru dragi prijatelji, da se razbolis i padnes u krevet..
samo za tren pomislis bilo koju od tih uzasnih, uzasnih stvari..samo za tren pogledas zivot iz druge perspektive, i vidis koliko je u stvari lep, ispunjen, srecen, koliko u njemu ima vrednog i lepog..
znam, uvredljivo je coveku koji je nesrecan ili nezadovoljan goviriti da je to bez razloga..jer ko zna sta je u covekovoj dusi, i sta je stvarni razlog za srecu ili nesrecu?
ali sustina se svodi na to da ako si zaista nesrecan, nezadovoljan, neostvaren, onda moras da okrenes nebo i zemlju i celi svet da to promenis..bilo kasno, ili rano, ili tesko, ili nemoguce..
a ako ne mozes, ne zelis, nemas snage, nemas muda, sta god..onda moras prigrliti zivot koji zivis, naci u njemu ostvarenje, mir, srecu, ponos, ljubav, istinu, buducnost, proslost, sadasnjost..
nema sredine. nema piskicu kakicu.
sve izmedju je samo iznurivanje sopstvene duse i tracenje,, strasno tracenje zivota..koji prolazi, umeli mi u njemu naci srecu, ili ne umeli..
ja se evo bas sad nalazim na jednoj takvoj prekretnici, kad treba da vidim dal mogu da ostanem na starom, i da tu nadjem srecu, ili moram da napravim veliki zaokret, koji od mene zahteva i hrabrost, i snagu, i strpljenje, ali naprosto moram jer povratka na staro nema..
e to je ono sto niko nikom ne moze da kaze ni da savetuje..dal treba da menja, il treba da se smiri u onom sto ima.
svako odgovor nadje u svom bicu. a tu negde je i dogovor da li smo ostvareni, ili ne..
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
meni nikako ne lezi ta rec -ostvarena-.sta u stvari znaci..da li si ostvarila zivot onako kako si zamislila da treba da bude,da li si srecna,radujes li se zivljenju tog zivota bas takvog ili zelis da ga menjas?da li bi svi odgovori sa -da-,osim zadnjeg znacili da si ostvarena..
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
ne volim izraz ostvaren i neostvaren
mogu biti očekivanja ,nade,želje,htenja....ali čovek nikako
ostvario se kao takav činjenicom da se rodio !!
pobedio je činjenicom da je udahnuo i dobio šansu
da ostvaruje želje,htenja,nade,očekivanja.....
bilo bi nerealno očekivati da je svaki čovek u stanju da sve šanse ili stvori
ili iskoristi...ne treba biti nezadovoljan onim što jesi ,već onim što ne bi želeo
da budeš ,a ipak jesi ...to treba menjati ,ali za to su stvarno potrebna mooda ...
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
kad bi zivot bio prava linija, onda bi svi odgovori bili tacni ili pogresni.
a nije, i nema ni tacnih, ni pogresnih odgovora.
nema nikog ko je ceo zivot zadovoljan, i srecan i ostvaren..nema nikog ko je sazreo, a da nije pao, i nosom obrisao pod..
zivot se odvija u etapama, i kod nekog se one pretapaju neprimetno jedna u drugu, pa se cini da je sve lepo i glatko..a nije, nikad nije...najteza je borba, i ratovi pravi u samome bicu..sto bi rekao pokojini dizdar..
no, nema potrebe vise da se ponavljam i da smaram
i da. mudrost bez muda je nista. nula. a muda bez upornosti su nula. i tako..ispade ipak, da covek mora biti ceo, da bi bio ceo.
eureka.
ne znam, al pitam se kud mi je prošlo ovoliko godina, posebno poslednjih 10....i ježim se od pomisli da je 30-ta na pragu, a ja ne znam gde su sve te godine proletele....
a ne znam kako da se osećam....u mojim godinama, moja majka je imala i mene i brata, posao stalan, uređen život....a ja....ni blizu toga....a s druge strane, osećam se da mi je mladost prošla, a da je nisam ni osetila....sve u nekoj stisci i iščekivanju koje se i dalje nastavlja.....
au.. al si ti mene prevarila sa tim nikom.. tetka piletina..
Ne znam... sve ovo što počinje na tri, nekako i zvuči..
al kad budem počela sa četvorkom da brojim, biće strašno..
Večnost je čista sadašnjost.