Мидић, др Игнатије, епископ пожаревачко-браничевски
ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА
за други разред основне школе
1. ПРВИ ПУТ НА ЛИТУРГИЈИ
Милица се вратила са мамом, татом и братом из Цркве и прича баки, која
данас није могла због костобоље да и сама иде у Цркву, шта је тамо видела.
- Бако - каже она - у Цркви служба изгледа као нека радосна али озбиљна
игра. Владика, свештеници и ђакони некако су чудно обучени. Нису обучени
као ми. А ни ми нисмо обукли одећу коју носимо сваки дан, већ је свако обукао
своје најлепше одело и обуо најлепше ципеле. Видиш, мама је и мени одабрала
најлепшу хаљину. И као да смо тамо владика и ми сви с њим разговарали с
Богом који је ту био, а кога нисмо видели. Тај разговор је био кроз песму. Ми
смо Бога молили да нам да мир, да не буде рата, да живимо једни са другима у
слози и љубави, да сви људи на свету буду заједно, да болесни оздраве, да буде
лепо време, да нам роди воће, пшеница, кукуруз, да птице буду веселе, а
животиње мирне и све тако. А и радили смо нешто што не радимо сваки дан и
нешто што уопште никад не радимо када смо напољу. Јели смо сви од једног
хлеба и пили из једне чаше. Док смо били у Цркви, изгледало је као стварно све
што смо тражили да буде. Све је било лепо и другачије од нашег свакодневног
живота. Тешко ми је да нађем речи да то све опишем. Учинило ми се, бако, да
све то личи на моју игру с другарицама, кад ми све изгледа као да је стварно, а
вама старијима који то гледате са стране чини се да је то само игра.
Бака слуша Милицу, па јој каже: Видиш, кћери, то и јесте тако. Оно што
искрено и из љубави чинимо - то је за нас стварно. На пример, кад се ти играш
с другарицама лекара, ти си у том тренутку оно што ћеш бити у будућности
када порастеш. Наравно, уколико будеш силно желела да то постанеш. У
Цркви, на служби, наш живот и све остало показују се онаквим какви ће бити у
будућности, односно као оно што ће нам Бог даровати. Услов да то остваримо
јесте да верујемо дато може бити, да силно желимо да тако буде и поступамо у
складу с оним у шта верујемо.
Милица слуша баку па каже. - Бако, ја много волим да све буде онако као
што сам то данас видела у Цркви и верујем да ће то на крају и бити. - У то
верујем и ја - одговори бака. Као и сви у Цркви и ја верујем да ће на крају доћи
Царство Божије у коме више неће бити смрти и бола и у коме ћемо сви бити
срећни с Господом Христом. Ту своју веру управо изражавамо кроз Литургију, а
у свакодневном свом животу испољавамо је кроз љубав према људима и бригу
за природу коју нам је Бог даровао.