Prvobitno napisano od
babs
Evo mog iskustva. Ako sujeta nije prejaka onda su sve razlicitosti prihvatljive. Razlog zbog kojeg se prekinulo jedno lepo prijateljstvo izmedju nasih kumova i nas je taj sto kuma koja je akademski gradjanin (to nam je stalno nabijala na nos) ima duplo manju platu od mog muza koji ima samo srednju skolu. Ona predaje u 2 skole, bavi se slikarstvom, a on, golja (tako je mislila garant) eto ima svoj ofis i vecu platu od nje... nepravda pa to ti je. I sad je on kriv zbog toga sto njegova firma odlicno posluje i sto zaposleni imaju koliko toliko normalne plate za prezivljavanje u ovoj zemlji, a ona koja je studirala i ucila i mucila se tolike godine, eto, radi za upola manju platu. A recimo ne razmislja da je, dok je ona studirala, on radio kojekakve glupe poslove za bedne pare u svojoj firmi, da bi dogurao do ovde gde je sada. Ne, odmah djonom po coveku.
Zatim, mi smo protiv ovog rezima, a ona i kum ga podrzavaju, i sve koji nisu za ove zute, svrstavaju u sirotinju koja je povodljiva, a vide i sami dokle smo kao narod stigli, samo sto ne bi priznali da nisu u pravu.
I eto, to su dve stvari koje ocigledno mogu prevazici prijateljske odnose i uneti razdor. A bili smo zaista bliski dugi niz godina. Od te spoznaje o plati, krenulo je sve, a zatim se tu umesala i politika, tj. price o njoj i eto raspada sistema. Nama to ponasanje nije smetalo, te rasprave o svemu oko nas, smatrali smo da svako ima pravo na svoje misljenje i opredeljenje. Oni su prvi poceli izbegavanje, nekoliko puta smo ih zvali da se vidimo, da izadjemo...uvek neki izgovori... i onda shvatih da je pobedila sujeta i ljubomora.
Za nepoverovati.