Лекције за четврти разред основне школе

[kojica]

Мидић, др Игнатије, епископ пожаревачко-браничевски

ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА
за четврти разред основне школе

1. СТВАРАЊЕ СВЕТА

Бог Отац, Син и Свети Дух створили су ни из чега Небо и Земљу и све што
се види и не види. Стварање је трајало шест дана. Све што је Бог створио
повезано је међусобно јединственом природом, а разликује се по врстама. Најпре
је Бог створио ниже, простије врсте, а затим оне више и сложеније. Све је Бог Отац
створио кроз Сина и Светог Духа, својом речју, тако што је говорио: нека буде то
и то, што је одмах и бивало. Човека је створио на крају као најузвишеније биће,
слично Богу.

У почетку, Земља је била обавијена водом и тамом, невидљива и без
конкретних облика и Дух Божији дизао се над водом. Бог је најпре створио
светлост. Светлост је разагнала таму и тако је освануо први дан.
Другог дана Бог Отац је рекао да постане небо које ће раздвојити воду.
Тако је и било - вода се раздвојила на воду испод неба и на воду изнад неба.
Бог је потом рекао да се сакупи сва вода испод неба на једно место и да се
покаже суво тло. Тако се и догодило. Бог је назвао суво тло земљом, а воде
морима. И видео је Бог да је то тако добро. Потом је Бог рекао да из земље никну
трава, биље и разне врсте дрвећа која доносе плод у коме је њихово семе за
размножавање. Тако је и било. И видео је Бог да је и ово добро и освануо је трећи
дан.

Четвртог дана Бог је створио небеска тела, сунце, месец и звезде као
носиоце светлости. Сунце је поставио да обасјава и да загрева земљу, да се по
њему и по месецу одређује време на земљи, дан и ноћ. И видео је Бог да је добро
и то што је створио.

Потом је Бог створио водени свет, китове, велике и мале рибе, многе живе
душе у води и разне врсте птица на земљи. Видео је Бог да је све то добро и
благословио их рекавши им да се рађају, да се множе и да испуне мора, а птице
да се множе на земљи. И дошло је вече и освануло је јутро петог дана.
Шестог дана Бог је створио разне врсте гмизаваца на земљи, четвороножне
животиње, стоку и ситне животиње, као и многе врсте дивљих звери. И виде Бог
да је то добро.

На крају, Бог Отац је предложио Сину и Светом Духу да створе човека
рекавши: - Да створимо човека сличног нама, који ће бити управитељ над свим
морским рибама, птицама, животињама и над целом земљом. Још је Бог створио
човека сличног себи и то мушко и женско.

Човекова сличност Богу значи да је Бог створио човека да живи у заједници
љубави са другим људима и са природом, као што Он живи са Сином и Светим
Духом. Бог је благословио човека и жену говорећи: - Растите и размножавајте се и
напуните земљу и владајте њом. Управљајте морским рибама, птицама у ваздуху
и свим животињама на земљи. Бог је дао људима све биље и све плодове од разног
дрвећа за храну, а животињама, птицама и свему што се креће по земљи дао је
траву за храну.

Тада је погледао Бог све што је створио и видео је да је све веома добро.
Тако је Бог за шест дана ни из чега створио све што постоји, а седми дан је
благословио као дан одмора од стварања.

[kojica]

Размисли и одговори

Ко је створио свет? На који начин је то Бог учинио? Шта је све Бог створио?
На који начин је створио човека? Колико је дана трајало стварање света? Кога је
Бог створио на крају? Зашто је Бог створио човека по своме лику? Прочитај из
Светог писма Старог завета опис стварања света и покушај да га препричаш
својим речима.

Запамти

Свет је створен. То значи да свет није постојао све дотле док га Бог није
створио, а све што је створено има почетак и крај.

Свет је створен из различитих врста које су међусобно раздељене, док
им је створена природа заједничка. Сва бића су различита по времену
стварања и зато свака врста и свако биће имају почетак постојања и крај.
Свет, дакле, има почетак постојања, а може имати и крај. То зависи од
воље Бога који је свет створио. Једино је Бог нестворен и зато је Он вечан,
односно нема ни почетак ни крај.

[kojica]

2. ПРИРОДА СВЕТА ЈЕ ДРУГАЧИЈА У ОДНОСУ НА БОЖАНСКУ ПРИРОДУ

Свет некада није постојао. Када је Бог зажелео, он је створио свет ни из чега.
Пре него што је свет постао, није постојало ништа. Постојао је само Бог.

Бог није створио свет из своје Божанске природе, или неке природе која је
претходно постојала, већ ни из чега. Божанска природа је нестворена,
неограничена, невидљива, бесмртна. Свет је по природи нешто друго у односу
на Бога и одељен је од Бога. Бог је нестворен, док је све друго што постоји
створено.

Та одељеност света од Бога и различитост његове природе у односу на
Божију природу, последице су створености света ни из чега. Створеност света
значи да он има почетак, односно да постоји као време и простор. Свет, дакле,
постоји у времену и простору зато што је створен, што има почетак. Слично томе,
кад човек прави једну одређену ствар, он почиње да је прави у једно одређено
време. Од тог тренутка почиње време трајања те ствари. Истовремено, кад
почиње да је прави, човек ту ствар одваја од других ствари. Тиме настаје простор.
Постојање времена и простора , дакле, зависи од настајања света. Од када је
настао свет, од тада почиње његово време и простор. Ни време ни простор не
постоје изван створеног света.

Бог постоји изван времена и простора зато што је нестворен, вечан, нема
почетак ни крај.

Бог је створио свет, као што смо видели, не као јединствену масу, већ као
многе планете, многа конкретна бића и врсте. Та раздељеност бића омогућује да
постоје време и простор и унутар самог света.

На тај начин постоји свет и сва бића; све је настало, односно рођено, ни из
чега, вољом Божијом. Зато све има почетак и крај по својој природи; свет као
целина и свако биће посебно.

[kojica]

Да се подсетимо

Из чега је Бог створио свет? У чему се разликују Божанска природа и
створена природа? Како настају време и простор? Направи једну фигуру од
пластелина. Погледај на сат кад си почео да је правиш. Шта закључујеш? На
колико начина постоји створена природа?

Запамти

Бог и свет су различити по природи. Бог је нестворен док је природа
света створена ни из чега. Време и простор постоје у створеној природи.
Почетак постојања природе значи почетак постојања времена и обрнуто.
Простор и време су две неодвојиве категорије.

[kojica]

3. БОГ ЈЕ СТВОРИО ПРИРОДУ НИ ИЗ ЧЕГА

Бог је створио природу из небића, из ништавила. Зато је створена природа
пропадљива, смртна.

Својим настајањем, или рађањем, бића деле једну исту природу, односно
једна иста створена природа постоји у многим врстама и бићима. То нам показује
стварање света, односно настајање и рађање бића. Настајање, односно рађање
бића, међутим, из небића, чини да су сва бића по природи смртна.

Бог је, међутим, створио свет да живи, а не да умре, јер га је створио из
љубави и много га воли. На који начин свет може да живи иако је створен,
односно по природи смртан?

Да би створена природа превазишла смрт, треба да оствари јединство са
нествореном природом, с Богом. То јединство треба да буде такво да не укине
различитост створене природе у односу на Божанску природу. Јер ако се
створена природа слије с Божанском природом, онда ће се изгубити, односно
нестаће, умреће, зато што је Божанска природа много јача од створене. Створена
природа треба да буде, дакле, сједињена са Божанском природом, односно са
Богом, али не сливена, да би живела, односно да би превазишла смрт.
Да би се постигао овај циљ, Бог је на крају стварања створио човека од
земаљског праха, тј. од природе од које су створена и сва остала бића и даровао му
слободу, односно свој Божански лик. Јер је и Бог једна слободна личност, а не
безлична природа. Својом слободом човек може да буде у заједници с Богом, а
преко човека то може и цела природа а да се не слије са Божанском природом,
која би је због своје силине и неограничености уништила.

Последице створености света јесу, дакле, да је свет по природи смртан, док
је Бог бесмртан. Свет нема у себи Божанску природу па зато може и да престане
да постоји. Његово постојање зависи од Божије и човекове воље, односно од
сједињења створене природе преко човека са Богом.

[kojica]

Размисли и одговори

Сети се како је Бог створио свет. Зашто је свет смртан по природи? Зашто
сва бића умиру? Објасни да ли је Бог створио свет да овај поново умре, односно да
га нестане. Шта нам показује да је Бог створио свет да живи, а не да умре? Шта ти
желиш ономе кога много волиш? Објасни зашто му све то желиш. Шта би се
десило кад би се створена природа слила с Божанском природом? Стави у чашу с
водом једну коцку шећера. Шта се десило са шећером? Упореди то са односом
створене и Божанске природе.

Запамти

Природа света је створена ни из чега и зато је смртна. Сва бића су
смртна зато што имају исту природу која је створена ни из чега. Бог много
воли свој свет јер га је слободно, из љубави, створио и жели да он вечно живи.
Да би се то постигло, створио је човека слободним како би остварио с њим, а
преко њега са целом природом, заједницу љубави.

[kojica]

4. ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН ПО ИКОНИ БОЖИЈОЈ

“Потом рече Бог: да начинимо човека по своме обличју као што смо ми,
који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од
целе земље и од свих животиња које се крећу по земљи.
И створи Бог човека по обличју своме, по обличју Божјем створи га;
мушко и женско створи их.”(1Мој. 1,26-27)

Бог Отац, Син и Свети Дух створили су човека, односно људску врсту, на
крају стварања света. Човек је створен тако што је Бог узео раније створену
природу и од ње створио човека. То значи да човек садржи у својој природи исту
ту створену природу која је заједничка свим створеним бићима. Другачије
речено, човек је свет у малом.

Будући да је и човек створен од исте смртне природе као сва друга бића, и
он је по својој природи смртан. Човек умире из истог разлога због кога умиру сва
створена бића.

Бог је створио човека, међутим, по своме лику, тј. сличног себи. Шта је то
икона Божија у човеку, свети људи и писци су кроз векове различито називали:
дух, слобода, душа, личност итд., прилагођавајући то људском разумевању. Сви
се, међутим, слажу с чињеницом да је Бог створио човека различитим од свих
створених бића.

Разлика између човека и осталих створених бића на земљи огледа се у томе
што је човек биће заједнице. Бог је Један, али је у исто време Тројица. Сваки
човек као икона (слика) Божија, такође је један, конкретна личност, али је у исто
време многи. Када човек воли једно биће он тада не може да замисли своје
постојање без њега. Зато жели да биће које воли живи вечно. То значи да је човек
као личност, односно као икона Божија, биће заједнице. Не може да постоји сам и
жели да постоји вечно.

Захваљујући, дакле, слободи, љубави, односно икони Божијој која му је
дарована од Бога, човек може да воли друго биће и љубављу, слободом да сазна
оно што не може ни једно друго живо биће на земљи: да је човек биће заједнице и
да не може да постоји сам, мимо заједнице љубави са другим човеком. У
заједници слободе, љубави с другим човеком, човек такође сазнаје да је сваки
човек носилац постојања целокупне природе и да смрт једног човека угрожава
читав свет смрћу као ништавилом. Када човек воли другог човека, он у њему
види читав свет и све људе као једног човека, као ту личност коју воли и жели да
она вечно постоји, и зато кад се он изгуби, као да се губи читав свет, иако и даље
постоје многа бића и многи људи.

Ово искуство, које има само човек, упућује нас на то да је човек икона
Божија, јер једино он има сазнање о томе, да је сваки човек носилац постојања
читавог света и да кад један човек умре, као да са њим умире читав свет и зато
једино он и трага за превазилажењем смрти. Човек је такође свестан да
бесмртност не може наћи у створеној природи и зато њу тражи у контексту
остварења заједнице с једним бићем које се налази изван природе, тј. с Богом.
У томе је, дакле, икона Божија у човеку, тј. суштинска разлика између
човека и свих осталих бића на земљи: да човек може, захваљујући тој икони, тј.
слободи која му је дарована од Бога, да воли друго биће и да на тај начин сазна да
је постојање израз слободне заједнице с другим бићем, зато жели да он и бића
која воли постоје вечно, и да је сваки човек носилац постојања целокупног света.
Отуда, једино човек тражи Бога.

[kojica]

Подсети се и одговори

Каквим је Бог створио човека? Шта је то личност? Подсети се онога што си
учио у другом и трећем разреду. Како ти свет изгледа кад волиш неког? Шта си
осећао кад си изгубио пријатеља? Ако си имао то искуство, опиши га. Ко једини
може да оствари заједницу с Богом и на који начин? Зашто је потребно да човек
оствари личну заједницу с Богом? Прочитај из Св. Писма одељак о стварању
човека који се налази у 1. књизи Мојсијевој - 2. глава. Покушај да испричаш и
објасниш то што си прочитао.

Запамти

Бог је створио човека на крају стварања света. Створио га је по своме
лику што значи слободним, односно као личност.

Човек је личност, односно непоновљиво биће и носилац постојања
целокупне природе, у заједници слободе с другом личношћу.

Бог је створио човека по своме лику, што значи да му је даровао
слободу, како би могао да има заједницу љубави са другим човеком и да сазна
да је постојање израз заједнице слободе с другом личношћу, односно да сазна
смртност и пролазност своје природе и природе целог света и да треба, ако
жели да превазиђе смрт, да оствари с Богом личну заједницу.

[kojica]

5. НЕСЛИВЕНА И НЕРАЗДЕЉИВА ЗАЈЕДНИЦА БОЖАНСКЕ И СТВОРЕНЕ
ПРИРОДЕ

Да би створена природа живела вечно, потребно је било да се сједини са
нествореном, односно Божанском природом. То јединство је требало да буде
такво да не дође до сливања ових двеју природа. У ту сврху Бог је створио човека
сличног себи, тј. слободног, као личност.

Човек као личност остварује заједницу с Богом, који је такође личност, не
по природи, већ личну заједницу. То значи да је Бог створио човека као личност
ради личног сједињења с њим, а преко њега и са читавом природом, без сливања
Божанске и створене природе. Јер, ако би дошло до сливања природа, тада би се
створена природа изгубила, јер је слабија од Божанске.

Да би дошло до нераздељивог јединства између Божанске и човечанске
природе, а да при том не буде њиховог сливања, омогућује чињеница да су и Бог
и човек слободни, тј. да су личности. То значи да су Бог и човек у свом постојању
слободни од закона природе. Слично људима који могу да се понашају мимо
закона природе: да посте иако су гладни, да воле друге људе иако су ови грешни,
ружни, различите нације итд. Иако је, међутим, човекова слобода у односу на
законе природе ограничена, она ипак показује да је човек створен да постоји
слободно, у заједници љубави с другим човеком, односно да превазиђе природне
законе, тј. смрт.

[kojica]

Провери да ли знаш

Какво је јединство потребно између Божанске, односно нестворене и
створене природе? Зашто? Шта би се десило кад би се Божанска и створена
природа слиле? Ко може да осигура несливено и нераздељиво јединство између
Божанске и створене природе? Објасни. Направи један оглед: узми магнет и
принеси га ексеру. Опиши шта се дешава. Зашто се сва жива бића понашају
искључиво у складу са законима природе? Зашто човек може, иако још увек није
апсолутно слободан, да се не понаша по законима природе? Шта он тиме
показује?

Запамти

Да би створена природа живела, потребно је да се сједини с Божанском
природом. Да не би створена природа била уништена од стране Божанске, то
сједињење треба да буде нераздељиво, али несливено.

Такву врсту сједињења могу да остваре једино Бог и човек зато што су
они личности, тј. слободни су у свом постојању и не зависе од закона природе.
Бог је апсолутно слободан, док човек још увек није, али показује тенденцију
да жели да буде апсолутно слободан, односно да буде као Бог.

[kojica]

6. БОГ ЈЕ ИЗАБРАО ЧОВЕКА ДА ПРЕКО ЊЕГА ОСТВАРИ ЗАЈЕДНИЦУ СА
СТВОРЕНОМ ПРИРОДОМ

Иако је свако створено биће Богу драго јер га је Бог из љубави створио, Бог
је изабрао између свих створења човека да с њим, а преко њега и са осталом
природом, оствари слободну заједницу, заједницу личности и да тако у заједници
с Богом смртна природа постане бесмртна.

У том циљу Бог је створио човека на крају стварања, по својој икони и
подобију, односно створио га је као личност, тј. да живи у заједници слободе,
љубави с Богом и с другим бићима. Зато је човек створен слободним, тј. као икона
Божија и носилац је целокупне створене природе зато што је личност. Кад волимо
једног човека, тада откривамо да је он личност и да не можемо да живимо без
њега, као и то да је као личност носилац постојања целокупне створене природе.
Зато кад изгубимо једну вољену личност, онда смо изгубили све, читав свет.
Безлична природа, управо због тога што нема слободу, зависи од човека у свом
сједињењу с Богом, а самим тим и у свом постојању. Кроз човека и његову
заједницу с Богом и сва остала природа аутоматски долази у јединство с Богом,
јер човек је носилац целокупне природе.

Човек треба слободно, лично, да оствари заједницу с Богом, а самим тим и
спасење, односно вечни живот. Јер, човек је слободна личност. Без његовог
пристанка не може бити спасења, односно не може бити сједињења Бога и
створене природе. Само уз Адамов слободни пристанак могло је да дође до
личног јединства Бога с њим, а преко њега и са осталом природом. Слично је кад
желите да сте с неким човеком пријатељ и нераздвојни друг, то не можете
постићи ако и тај други то не жели. Животињама и стварима можете управљати
како хоћете јер оне немају слободу, док људима не можете без њиховог слободног
пристанка. У противном, људе сводите на животиње и на ствари.

[kojica]

Да се подсетимо

Зашто постојање безличне природе зависи од човека? Шта је Бог хтео да
постигне створивши човека слободним? Зашто је било потребно да Адам сам
пристане на заједницу с Богом? Да ли је Бог могао да оствари личну заједницу са
Адамом без његовог слободног пристанка? Зашто? Шта би се десило да је Бог на
силу остварио заједницу са Адамом?

Запамти

Бог је изабрао да преко човека оствари личну заједницу са целокупном
природом и да на тај начин створена природа превазиђе смрт. Та заједница је
требала да буде слободна и од стране Бога и од стране човека. Зато је Бог
створио човека слободним.

[kojica]

7. БОГ ОТАЦ ЈЕ ЖЕЛЕО ДА ТВОРЕВИНА КРОЗ ЧОВЕКА ИМА ЗАЈЕДНИЦУ СА
СИНОМ, ПОСРЕДСТВОМ СВ. ДУХА

Будући да је Бог Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух - три конкретне
личности, а не безлична природа или сила, Бог Отац је желео да се сједини са
светом преко свога Сина. Син Божији је тај који у име Св. Тројице остварује личну
заједницу с човеком, а преко њега са природом. Благословом Оца, преко Сина
Божијег, уз помоћ Св. Духа, створени свет би се преко човека сјединио са Богом у
личности Сина Божијег и био би бесмртан.

У личном, слободном јединству Сина Божијег са човеком, Син Божији би
из љубави према човеку толико постао човек, колико би човек из љубави према
Богу постао бог, а природа би се обожила. Слично човеку који слободно, из
љубави одговори на позив другог човека и оствари са њим личну заједницу. Он
тада постаје неодвојив од те личности и постаје из љубави део ње толико, колико
друга личност коју воли постаје из љубави према њему део њега. Другим речима,
кроз сједињење Сина Божијег с човеком, остварила би се Тајна Христова у којој би
Син Божији постао човек не престајући да буде Син Божији, а човек би у Христу
постао као Бог, син Божији, не престајући да буде човек, док би се сва остала
природа обожила, будући да је човек носилац целокупне створене природе. На
тај начин би цела творевина постала Христос, Тело Христово, односно Црква као
заједница свих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божијем преко
човека.

[kojica]

Подсети се

Колико има божанских личности? Са ким је Бог Отац желео да се сједини
његова творевина? Зашто? Шта је у ствари Бог желео да свет постане?

Запамти

Бог је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Као што људска природа
не постоји мимо конкретних људи, Марка, Јована, Милице, тако не постоји ни
Божанска природа мимо Оца, Сина и Светог Духа.

Бог Отац је пожелео, а са тим су се сложили и Син и Дух, да створена
природа има заједницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постао човек, а
човек у њему као син Божији, односно Христос, док би свет у Христу постао
бесмртан.

[kojica]

8. БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ СА ЦИЉЕМ ДА СВЕТ ПОСТАНЕ ЦРКВА

Црква је заједница слободе, љубави створене природе преко човека са
Сином Божијим. Другим речима, Црква је Тајна Христова, односно Христос.
Зато што је Христос, односно Тајна Христова, јединство створене природе кроз
човека са нествореном у личности Сина Божијег.

Бог је створио свет са циљем да свет постане Црква, Тајна Христова,
односно заједница читаве створене природе са Сином Божијим, кроз човека
Адама.

Човек би у заједници са Сином Божијим постао као Бог, односно као син
Божији, а преко њега би сва створена природа остварила заједницу с Богом. На
тај начин би створена природа постала бесмртна и живела би вечно.

Са овим циљем је Бог створио свет и на крају човека и благословио,
односно зажелео је, да човек слободно, из љубави оствари заједницу са Сином
Божијим, а преко њега и читава створена природа.

[kojica]

Подсети се и одговори

С којим циљем је Бог створио природу и људе? Како изгледа заједница
људи и природе коју је Бог замислио стварајући свет? Опиши је. Ко је одређен да
се у име Св. Тројице сједини с човеком Адамом? Ко би постао Син Божији
приликом сједињења с човеком, а ко би у тој ситуацији постао човек?

НАУЧИ

* Природа света је створена ни из чега и зато је смртна.
* Свет је створен као многа бића и врсте из једне јединствене природе.
Зато су сва створена бића смртна.
* На крају стварања, Бог Отац, Син и Свети Дух створили су човека
сличног себи. Човек је створен слободним да би постао биће заједнице.
* Свет је као један велики човек, односно човек је свет у малом.
* Бог је зажелео да буде у заједници слободе, љубави са светом преко
човека у Христу, своме Сину да би на тај начин човек, и свет у њему, живео
вечно.
* Бог је створио свет са циљем да овај постане Црква, односно Тајна
Христова.

[kojica]

9. ПРВИ ЧОВЕК И ЊЕГОВ ГРЕХ

Први човек Адам хтео је да постане бесмртан, тј. да постане као Бог. То је
била и Божија намера кад је стварао човека. То је, међутим, требало да се оствари
кроз слободно сједињене Адама с Богом. Зато је Бог помагао човеку да оствари тај
циљ, али на такав начин да му не укине слободу, већ да му помогне да је изрази
као љубав према Њему. Зато што је човек једино у слободној заједници с Богом
могао да превазиђе своју смртност. Дао му је на почетку лак задатак, да не једе
плодове само од једног дрвета, желећи на тај начин да човек не тражи извор
бесмртности у смртној природи, већ у Њему, Богу.

Уместо да послуша Бога и да тежи ка сједињењу с Њим, човек се сјединио
са створеном природом очекујући од ње да му она да бесмртност. Створена
природа, међутим, будући да је и сама била смртна, није могла да буде извор
бесмртности за човека. Тако је човек, уместо да постане бесмртан, тј. да постане
као Бог, остао и даље смртан.

Грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што је он бесмртност тражио у
створеној природи, а не у заједници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да у
сједињењу с Богом тражи бесмртност, он је њу тражио у створеној природи. Ову
грешку многи људи понављају до данас.

[kojica]

Подсети се и одговори

Шта је Адам желео да достигне? Да ли то исто желе сви људи? Опиши
начин на који је Бог желео да помогне човеку да достигне бесмртност? Зашто
Адам није могао да оствари свој циљ? Шта се десило с њим и са природом? Како
човек може достићи бесмртност?

Запамти

Човек може да постане бесмртан само у заједници с Богом. Створена
природа која нас окружује и сама је смртна и не може бити извор
бесмртности. Природа, такође, жели бесмртност и то може постићи једино
преко човека кад се он сједини с Богом.

[kojica]

10. ПОСЛЕДИЦЕ АДАМОВОГ ГРЕХА

Бог је изабрао човека да се сједини са његовим Сином и да постане
бесмртан, односно да постане син Божији - као Бог. Кроз њега би се сјединила
цела природа с Богом. Тако би постала Тајна Христова, тј. Црква, заједница
створене природе с Богом у Сину Божијем, кроз човека.

Адам је, међутим, потражио обожење, односно бесмртност, не у сједињењу
с Богом, него у сједињењу са створеном природом. Хтео је да он буде Бог за
природу и да природу приноси себи а не Богу. Зато је остао смртан, а са њим и
остала природа.

Последице промашаја циља због кога је створен, односно греха првог
човека, поред тога што је свет остао смртан, јесу: борба човека с природом да би је
потчинио себи као богу. Када то није могао он је почео да се плаши природе, да
је обожава и да јој се клања као Богу. По речима Св. Писма, „уместо да се клања
Творцу, човек је почео да се клања творевини“. Будући угрожен смрћу, човек је
почео да тражи бесмртност у створеној природи, уместо у заједници с Богом, и
зато је почео и да је обожава уместо Бога. Природа је, такође, постала непријатељ
човеку.

[kojica]

Да се подсетимо

Зашто је створен човек? Шта је сам човек желео да постане? Да ли је
непослушношћу према Богу, односно одвајањем од Бога, човек постигао то што је
желео? Које су последице греха првог човека?

Запамти

Последице греха првог човека Адама јесу: смрт, борба човека против
природе, обожавање природе уместо Бога као и непријатељство природе
према човеку.