Ne ostavljaj tragove

[kojica]

Japanska primenjena filozofija.

Raditi jedno po jedno i ne ostavljati nikakve tragove. Kada nešto započneš,
uradiš do kraja počistiš za sobom i onda prelaziš na sledeći posao.

Šta mislite o tome? Čemu služi i koliko je izvodljivo u našim uslovima života?

[DaDole]

neki dan sam čitala neku studiju na tu temu..inicirana je upravo savremenom ženom i njenim istovremenim poslovima..uključila mašinu,kuha ručak i usput čisti nešto,trkom posprema sobe..prepoznajete se,zar ne?
ELem,studija je dokazala da je to veoma štetno po psihičko zdravlje žene i da je u ravnini sa mobingom na poslu

[kojica]

Ja sam pod većim stresom kada radim jedno po jedno. Jer imam utisak da
će ostali poslovi ostati nedovršeni.

[DaDole]

vara te utisak..pokušaj obrnuto samo sa dobrom organizacijom i vidjećeš da je bolje

[kojica]

Ma jel to probao neko cilj je da i mislima budeš tu.. da u svakom trenutku
budeš i fizički i psihički posvećen onome što radiš.. na granici sa nemogućim..

al cenim da je stvar navike i vežbe..

Pored toga što ne ostavljaš nered za sobom, mnogo su manje šanse da pogrešiš
ili se povrediš.

[DaDole]

to je ipak samo vještina,a sve vještine znamo nisu stečene,urođene..znači,radimo na njima..
poznajem osobu koja uvijek radi jedno po jedno..i posmatrajući nju godinama nikako nisam shvatala kako joj uspijeva da sve obavi a da pritom ostane nasmiješena(dobro,išla je na jogu,ali ipak)
onda sam ja počela da vježbam..fizički to ide brzo,ali mentalna promjena,ona u nama u našem sklopu se jako opire..ali može,treba samo jasna i čvrsta odluka i puno strpljenja

[ribizla]

ne potrebe raditi jedno po jedno.
znaci, ako osoba smatra da je ustanju da odradim vise poslova zajedno.. a pri tom je sigurna u sebe, da MOZE da ZELI.. onad ne vidim zasto raditi jedno po jedno..
naravno, uvek sve treba pocistiti za sobom, i priznati i reci sve kako jeste, bez lazi bez prevare.. iako se ne uspe u svom zamisljenom planu!

[kojica]

Ni ja ne znam zašto bi neko radio tako nešto, ako već ne oseća potrebu.

Pričamo o onima koji primenjuju ovu životnu filozofiju i onima koji bi je primenili
ali ne znaju kako.

to je ipak samo vještina,a sve vještine znamo nisu stečene,urođene..znači,radimo na njima..
poznajem osobu koja uvijek radi jedno po jedno..i posmatrajući nju godinama nikako nisam shvatala kako joj uspijeva da sve obavi a da pritom ostane nasmiješena(dobro,išla je na jogu,ali ipak)
onda sam ja počela da vježbam..fizički to ide brzo,ali mentalna promjena,ona u nama u našem sklopu se jako opire..ali može,treba samo jasna i čvrsta odluka i puno strpljenja

Možda početi sa nekim sitnicama?

[причалица]

nema šanse da radim jedno po jedno....nit me to nešto posebno stresira što radim više stvari istovremeno. radim kako moram i neću da pokušavam ništa drugačije, jer i ovo funkcioniše dobro.
japanska filosofija je ipak za japance, nije za mene. missim, nikad nisam razumela ni njihov način života, pa ni ovo...
pogotovo što ne verujem da japanci, koji rade najviše na svetu, rade stvar ''jednu po jednu''...missim, ako je to slučaj, onda nije ni čudno što godišnje imaju sam 4 dana odmora
ili im ne treba više jer nisu pod stresom ili ne mogu više vremena za odmor da odvoje, radeći stvari ''jednu po jednu''.

[DaDole]

Zanimljivo opažanje kojice
Mislim da oni koji rade više stvari odjednom nužno ne detektuju potrebu da to promijene jer je to,nažalost,postao način života,brz i multifunkcionalan..smatraju da je to baš sastavni dio života u kom je tako manje više svima,pa se tako mora.
ALi,njihov organizam se sa vremenom buni,protestvuje,osjećaju premor i sve naravno pripisuju stresu...stresu kao velikom kipućem loncu u kom se krčka previše svega i vrela voda počinje da curi na sve strane..
a u našim je rukama da iz tog lonca izbacimo komad nečega i smanjivo nivo sadržaja..da izbacimo bar ono što je u našoj moći..ne,ne moramo sve odjednom..usporimo..natjerajmo sebe bar jedan dan takvom činjenju..požuri polako,mudra je izreka.
A kako kad je vrijeme imperativ? KAd se trči utrka sa vremenom?
Možda da pomislimo da ćemo stići na cilj jednako kao i da smo trčali brže,ali nećemo biti oznojeni i iznureni,nećemo pasti od umora na kraju dana,nezadovoljni i ljuti na sebe..i nećemo pomisliti:" O;Bože,pa u šta se to pretvorio moj život".
Kvalitet života i našeg psihičkog stanja nije kvantitet i multifunkcionisanje..odbijmo da se pretvaramo u strojeve.
Pa šta ako veš za peglanje ostane za srijedu..ko je to iznad nas sa štapom ko nas goni
Sami sebe..ne valja

[kojica]

nema šanse da radim jedno po jedno....nit me to nešto posebno stresira što radim više stvari istovremeno. radim kako moram i neću da pokušavam ništa drugačije, jer i ovo funkcioniše dobro.
japanska filosofija je ipak za japance, nije za mene. missim, nikad nisam razumela ni njihov način života, pa ni ovo...
pogotovo što ne verujem da japanci, koji rade najviše na svetu, rade stvar ''jednu po jednu''...missim, ako je to slučaj, onda nije ni čudno što godišnje imaju sam 4 dana odmora
ili im ne treba više jer nisu pod stresom ili ne mogu više vremena za odmor da odvoje, radeći stvari ''jednu po jednu''.

Da bih ovo primenila uopšte mi ne smeta to što nisam japanac. Više
mi smeta to što sam izgradila suprotne navike. I nekako kontam, ako sam
mogla jednu naviku da stvorim, moćiću i drugu.

Nešto ne verujem da svi japanci žive na ovaj način. To je ipak nešto što se
uči, a ne što je u genima. Jedina je razlika što njih njihovi stari tome uče
pa su od ranog detinjstva mogli da krenu sa vežbom. I to što su mogli, opet
ne znači da su i krenuli.

[mikili]

Japanska primenjena filozofija.

Raditi jedno po jedno i ne ostavljati nikakve tragove. Kada nešto započneš,
uradiš do kraja počistiš za sobom i onda prelaziš na sledeći posao.

Šta mislite o tome? Čemu služi i koliko je izvodljivo u našim uslovima života?

Kako ja to vidim to je samo filozofija..ni japanci ne zive po njoj,kao sto i mi imamo neka filozofska ucenja koja ne primenjujemo..a i sposobni smo da radimo nekoliko stvari odjednom..

[DaDole]

Kako ja to vidim to je samo filozofija..ni japanci ne zive po njoj,kao sto i mi imamo neka filozofska ucenja koja ne primenjujemo..a i sposobni smo da radimo nekoliko stvari odjednom..

baš tako mikili,sposobni smo da radimo i radimo nekoliko stfvari odjednom..ali,da li to prija? trgne li katkad na nos

[mikili]

ne znam da li neke..meni do sada nije smetalo..recimo banalan primer kada spremama rucak..ako bih cekala da jedno po jedno bude gotovo,kad bi to stiglo..ovako,supa se kuva,za to vreme recimo napravim testo,ostavim da nadodje..pa u medjuvremenu izlupam snicle..ima to neki svoj tok,neku prakticnost,ekonomcno iskorisenje vremena..ne mora da izazove stres..naprotiv moze i zadovoljstvo zavrsenim ruckom..

[DaDole]

jeste,mikili..ali recimo ovako...spremaš ručak u svim već zadanim fazama,usput uključuješ mašinu ili slažeš osušeni veš,pritom priviruješ djetetu nešto treba,piše zadaću ili slično..neko te baš tad zove na telefon ili komšinica zvoni na vrata,a u glavi već se grizeš što si možda mogla uključiti usisavač dok sve to traje..

[mikili]

e pa tu vec fali mera..nismo roboti..takve stvari sam izbegavala,odredjivala sam prioritete,ili se oslanjala na pomoc..

[kojica]

Zašto kada se možeš osloniti na sebe?

[mikili]

valjda zato sto nisam takav tip..uopste se ne zderem ako tepih nije usisan..nece pobeci,bice tu i kasnije..ne radim nista preko svojih mogucnosti,a poslove koje moram uraditi rangiram po prioritetima