30. ПÐ*ВОÐ*ОДÐИ ГÐ*ЕХ
ИндивидуализР°Ð¼ или Ñлобода као заједница Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼?
Први човек, Ðдам, одбио је заједницу Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼. То одбијање предÑтавља Ñуштину
греха. Кроз грех, одноÑно кроз одбијање заједнице Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, човек је поÑтао индивидуа
и на први поглед Ñлободан и незавиÑан, али, у Ñуштини, изгубио је и Ñлободу и
незавиÑноÑÑ‚ јер је умро. Смрт поништава Ñлободу зато што поништава биће.
Због овог Ðдамовог поÑтупка и целокупна природа је изгубила прилику да кроз
њега поÑтане вечно жива у заједници Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, јер човек, Ðдам, Ñлободно је то одрекао.
Природа је одвојена од Бога и оÑтала је Ñмртна злом вољом човека.
Дакле, Ñмрт Ñе открива у природи оног тренутка када је први човек, Ðдам, одбио
да иÑпуни Ñвој задатак, одноÑно кад је одбио да Ñвоју Ñлободу оÑтвари као љубав, као
Ñтварање заједнице Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼. Зато Ñе може рећи да је Ñмрт поÑледица греха, тј. пада
првих људи, али она је већ пре тога била као могућноÑÑ‚ Ñадржана у природи зато што
је природа Ñтворена и не може да живи Ñама за Ñебе. Смрт, дакле, није казна Божија за
преÑтуп првих људи, накнадно уведена у природу. Природа је Ñмртна, као што Ñмо
већ видели, због тога што је Ñтворена из небића. Одбијањем првог човека, Ðдама, као
јединог Ñлободног бића у природи, да има личну заједницу Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, природа је
онемогућена да превазиђе Ñвоју ÑмртноÑÑ‚, одноÑно оÑтала је то што јеÑте - Ñмртна.
Првородни грех Ñе, дакле, ÑаÑтојао у томе што је први човек, Ðдам, одбио да има
личну заједницу Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼, одноÑно заједницу Ñлободе у којој би Ðдам, кроз Ñилазак
Сина Божијег и лично јединÑтво Ñ ÐŠÐ¸Ð¼, поÑтао ХриÑÑ‚Ð¾Ñ - Богочовек и ÑпаÑитељ
природе.
Због овог Ðдамовог дела Ñвет и целокупна Ñтворена природа изгубили Ñу
могућноÑÑ‚ да опште Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼ кроз човека и да поÑтану за Бога као једна личноÑÑ‚ у
личноÑти Ðдама зато што Ñамо у заједници Ñлободе, љубави Бога и човека Ñвет поÑтаје
беÑмртан.
Ðли и поред тога што је Ðдам одбио личну заједницу Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼ и тако Ñвет
одвојио од Бога, Бог није одуÑтао од Ñвог првобитног плана. Он је ту заједницу поново
уÑпоÑтавио, и то опет кроз човека, али Ñада кроз Ñвога Сина који је поÑтао човек, ИÑуÑ
ХриÑтоÑ, Ðови Ðдам, захваљујући коме је и читава природа поÑтала беÑмртна и Бог
Ñада у ХриÑту види читав Ñвет и у њему општи Ñа Ñветом.
ПИТÐЊРИ ЗÐДÐЦИ
1. Шта је првородни грех?
2. Које Ñу поÑледице Ðдамовог одбијања заједнице Ñ Ð‘Ð¾Ð³Ð¾Ð¼?
3. Ðа који је начин Бог поново уÑпоÑтавио личну заједницу Ñа Ñветом?
4. Опишите на који начин Ñтворена природа може да живи вечно.
5. Ко је за Ð½Ð°Ñ Ð‘Ð¾Ð³ ако га познајемо у иÑкуÑтву вере?





Odgovori sa citatom