30. ПРВОРОДНИ ГРЕХ

Индивидуализам или слобода као заједница с Богом?
Први човек, Адам, одбио је заједницу с Богом. То одбијање представља суштину
греха. Кроз грех, односно кроз одбијање заједнице с Богом, човек је постао индивидуа
и на први поглед слободан и независан, али, у суштини, изгубио је и слободу и
независност јер је умро. Смрт поништава слободу зато што поништава биће.
Због овог Адамовог поступка и целокупна природа је изгубила прилику да кроз
њега постане вечно жива у заједници с Богом, јер човек, Адам, слободно је то одрекао.
Природа је одвојена од Бога и остала је смртна злом вољом човека.

Дакле, смрт се открива у природи оног тренутка када је први човек, Адам, одбио
да испуни свој задатак, односно кад је одбио да своју слободу оствари као љубав, као
стварање заједнице с Богом. Зато се може рећи да је смрт последица греха, тј. пада
првих људи, али она је већ пре тога била као могућност садржана у природи зато што
је природа створена и не може да живи сама за себе. Смрт, дакле, није казна Божија за
преступ првих људи, накнадно уведена у природу. Природа је смртна, као што смо
већ видели, због тога што је створена из небића. Одбијањем првог човека, Адама, као
јединог слободног бића у природи, да има личну заједницу с Богом, природа је
онемогућена да превазиђе своју смртност, односно остала је то што јесте - смртна.
Првородни грех се, дакле, састојао у томе што је први човек, Адам, одбио да има
личну заједницу с Богом, односно заједницу слободе у којој би Адам, кроз силазак
Сина Божијег и лично јединство с Њим, постао Христос - Богочовек и спаситељ
природе.

Због овог Адамовог дела свет и целокупна створена природа изгубили су
могућност да опште с Богом кроз човека и да постану за Бога као једна личност у
личности Адама зато што само у заједници слободе, љубави Бога и човека свет постаје
бесмртан.

Али и поред тога што је Адам одбио личну заједницу с Богом и тако свет
одвојио од Бога, Бог није одустао од свог првобитног плана. Он је ту заједницу поново
успоставио, и то опет кроз човека, али сада кроз свога Сина који је постао човек, Исус
Христос, Нови Адам, захваљујући коме је и читава природа постала бесмртна и Бог
сада у Христу види читав свет и у њему општи са светом.


ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Шта је првородни грех?
2. Које су последице Адамовог одбијања заједнице с Богом?
3. На који је начин Бог поново успоставио личну заједницу са светом?
4. Опишите на који начин створена природа може да живи вечно.
5. Ко је за нас Бог ако га познајемо у искуству вере?