Manična depresija

[Ometač]

Pazite na sebe

Biti uspešan u brizi o drugima znači naučiti da brinete o samom sebi. Ma koliko
to želeli, vi ne možete učiniti da bolest nestane. Isto kao što niste
prouzrokovali bolest, tako i vaša podrška sama za sebe nije dovoljna za
izlečenje. Tokom perioda bolesti vi ćete možda morati da preuzmete ogroman
teret na sebe. Kao dodatak nezi koju dajete, vi ćete možda morati da
preuzmete i mnoge obaveze koje je nekada ispunjavao vaš partner ili rođak.
Ovakvo stanje može biti teško održivo na duže vreme. Prihvatite da će biti
granica u onome što možete ili ne možete da učinite. Potražite pomoć od
drugih da biste olakšali svoj teret, spustite svoje kriterijume tokom perioda
bolesti i postavite prioritete, a neke zadatke jednostavno zaboravite.

Vaše zdravlje je takođe važno. Potrudite se da ga ne ignorišete time što
nećete redovno jesti, vežbati i učiti kako da se opustite. U redu je da kažete
'ne' i da se i dalje bavite svojim interesovanjima i društevnim aktivnostima.
Ovo je specijalno važno tokom perioda bolesti. Odmor od pružanja nege će
vam dati snagu, dati tačniju perspektivu, i pomoći vam da se ne osećate
usamljeno i izolovano. Mislite o pružanju nege kao da trčite 'maraton a ne
sprint'. Uspostavljanjem vašeg ritma, imaćete snage koja vam je potrebna
tokom važnih perioda krize. Pažljivo razmislite o tome koliko možete da učinite,
a gde vam je potrebna pomoć.

[Ometač]

Prihvatite svoja osećanja


Prihvatite da će se javiti mnogo pomešanih osećanja vezano za bolest i njen
uticaj na vaš život. Jednog dana ćete osećati bes, frustraciju, beznađe,
sramotu i krivicu. Drugog ćete biti zadovoljni, ispunjeni i s osećanjem ljubavi.
To je normalno. Vaša osećanja mogu da vam pomognu da jasnije uvidite vaše
potrebe. Za osećanja koja prođu nezapaženo je verovatnije da će bolno
uticati na vas. Ako primetite da češće osećate da je previše, osećate depresiju
ili ste previše nervozni, može biti da suviše radite. Ako uvidite da koristite
alkohol i droge da biste se nosili sa situacijom potražite profesionalnu pomoć,
samo za vas! To će vam pomoći da dobijete podršku i oformite stav za
snalaženje u vašem izmenjenom životu.

[Ometač]

Podelite brigu i negu

Briga o nekome ko je u depresiji može da bude ogroman teret. Zato je važno
razmisliti o načinima da se proširi krug podrške i da se razgovara sa porodicom
i prijateljima o strategijama za podelu nege. Kada neko koga znate preživi
srčani udar prva reakcija je da se požuri da se pozdravi, pozove ta osoba ili
poseti u bolnici sa cvećem i poklonima. Na žalost, kada je bolest poremećaj
raspoloženja, porodica i prijatelji se obično povuku i ne znaju šta da kažu ili
urade. Sramota od mentalnog poremećaja u porodici ili nelagodnost u društvu
ostalih vodi ljude sa poremećajima raspoloženja i njihove porodice u izolaciju.

Vi možete igrati korisnu ulogu u ohrabrivanju porodice i prijatelja da ostanu
uključeni. Pomozite im da shvate šta se dešava tako što ćete im objasniti
kakva je bolest u pitanju i kako se ona leči. Ohrabrite ih za kratke i česte
kontakte. Ovo pomaže ljudima kada su bolesni da shvate da su voljeni, da
nekome znače i da su prihvaćeni od onih koji su za njih važni. Kada pitaju kako
mogu da pomognu? Dajte im neke praktične sugestije kao čuvanje dece da
biste se vi malo odmorili, da ponekad donesu ponešto za jelo, ili da odete
zajedno u bioskop. Traženje pomoći nije znak slabosti, već naprotiv, znak
snage. Uključivanje drugih u pružanje nege gradi važnu mrežu podrške koja je
značajna kako za vas, tako i za one koje volite i kojima pružate negu.

[Ometač]

Iskoristite grupe za podršku

Izuzetno je korisno sresti se sa ljudima koji shvataju koliko je dubok i težak
put kojim prolazite. Oni vam daju šansu da podelite svoja osećanja i iskustva
bez straha da ćete biti osuđivani i daju vam šansu da otkrijete da 'niste sami'.
Grupe za samopomoć takođe predstavljaju dobar put da se nauči o
poremećajima raspoloženja, da se nauče strategije za snalaženje s bolešću i
nošenje sa njenim posledicama. U okviru grupa često se dele praktične
informacije i izvori za pomoć.

Droge i alkohol mogu da budu ozbiljan problem

Postoji veza između zloupotrebe alkohola, droga i lekova i nelečenog
bipolarnog poremećaja. Alkohol i mnoge droge su depresori centralnog
nervnog sistema i mogu da dovedu do razvoja mentalnog poremećaja. Za
neke ljude alkohol i droge predstavljaju pokušaj da sami sebe 'leče', da
olakšaju neprijatnost ili depresiju ili da potraže još veće uzlete u maničnoj fazi.
Šta god da je razlog alkohol, droge i manična depresija nikako ne idu dobro
zajedno. U svetu psihijatrije ovo je poznato kao "komorbiditet" i komplikuje
kako uspostavljanje prave dijagnoze, tako i uspostavljanje pravilne terapije.
Danas postoji veća svest o tome da treba tretirati i lečiti oba poremećaja radi
poboljšanja kvaliteta života.

[Ometač]

Nasilje može biti stvarno

Istraživanja pokazuju da nasilno ponašanje nije češće kod ljudi sa mentalnim
oboljenjima nego kod ostalog stanovništva. Ljutih ljudi ima svuda. Neki od tih
besnih ljudi mogu imati neki mentalni poremećaj. Kako bilo, kod osoba koje su
sklone nasilju prisustvo mentalnog poremećaja može da poveća verovatnoću
da oni učine nešto vođeni ovim negativnim i agresivnim impulsima. Ovo je
naročito tačno ako su alkohol i droge deo problema. Kod depresije i manične
depresije u njihovoj najtežoj formi može se desiti da osoba iskusi psihozu sa
bizarnim halucinacijama i uznemiravajućim sumanutim idejama (deluzijama).
Paranoja može da učini da osoba bude ubeđena da ostali žele da je povrede i
zato može preduzeti akcije da se zaštiti. Ne postoji način da se ona ubedi da
to nije tako. Ako prete - uzmite njihove pretnje ozbiljno! Ono što im je
potrebno je terapija i može biti potrebno da preduzmete akciju da bi oni dobili
terapiju koja im je potrebna.

Ako neko koga poznajete pati od depresije ili manične depresije i počne da se
ponaša preteće ili agresivno, važno je da preduzmete hitnu akciju da se
zaštitite i obezbedite tretman za tu osobu. U redu je da pozovete policiju.
Postoje specijalni zakoni koji dozvoljavaju policiji da odvede osobu u bolnicu
na pregled i tretman protiv njihove volje ako postoji dokaz da su mentalno
poremećene i da predstavljaju opastnost po sebe ili druge. Ovo može izgledati
kao izdajstvo, ali to nije. Kad je neko bolestan onda su njegov razum i
rasuđivanje narušeni. Pozovite lekara, telefon za pomoć ili medicinsku
ustanovu da biste saznali koje su vam opcije.

[Ometač]

Ne dozvolite da bolest upravlja vašim životom


Važno je vratiti osećaj 'normalnosti' u vaš zajednički život. Svako
neraspoloženje ne znači da se depresija vraća, a sreća i uzbuđenje ne vode
uvek maniji. Ne treba se plašiti jakih osećanja. Potrudite se da ponovo radite
ono što vas zabavlja. Uzmite odmor. Proslavljajte sa svojim prijateljima i
porodicom. Oporavak od bolesti koje promene život često vodi dubljem
razumevanju i većem poštovanju vrednosti samog života i to može biti
'poklon' koji vam je bolest dala.

[Ometač]

Povelja prava davaoca nege


ˇ Imate pravo da se brinete o sebi. To ne znači biti sebičan. To vas čini
sposobnijim da bolje brinete o oboleloj osobi.

ˇ Imate pravo da tražite pomoć od drugih iako se možda vaši rođaci
bune. Prepoznajte granice svoje izdržljivosti i snage.

ˇ Imate pravo da imate strane svoga života koje ne uključuju osobu o
kojoj brinete, isto kao kad bi ta osoba bila zdrava. Shvatite da radite sve što
razumno možete za tu osobu i da imate pravo da činite neke stvari samo za
sebe.

ˇ Imate pravo da se razbesnite, da budete depresivni, da povremeno
izražavate takva i ostala teška osećanja.

ˇ Imate pravo da odbijete pokušaje od strane osobe koju volite (koji su
ili svesni ili nesvesni) da manipuliše vama kroz krivicu i/ili depresiju.

ˇ Imate pravo da primate saosećanje, osećanja, oproštaj i prihvatanje za
ono što radite za osobu koju volite sve dok nudite isto za uzvrat.

ˇ Imate pravo da budete ponosni na ono što postižete i da aplaudirate
sebi na hrabrosti koja je nekad potrebna da bi se zadovoljile potrebe osobe
koju negujete.

ˇ Imate pravo da zaštitite svoju ličnost i pravo da živite svoj život koji
ćete nastaviti onda kada osobi koju volite više neće biti potrebna vaša
neprestana pomoć.

ˇ Dok se traže novi načini da se pomogne osobama sa mentalnim
poremećajima, imate pravo da isto tako zahtevate da se traže novi načini da se
pomogne onima koji im pružaju neposrednu negu i podršku.

[kojica]

UOBIČAJENI SIMPTOMI I ZNACI POREMEĆAJA

Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i
jedinstven način. Ipak, navedeni znaci i simptomi su najčešće bili prijavljivani
od strane pogođenih i zbog toga se koriste u dijagnosticiranju bipolarnog
afektivnog poremećaja.


Manična faza

Rana faza (hipo manija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva,
samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa
bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno
privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti
mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće
faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto
sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni,
razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće
da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.

Pa ko bi se još na ovo žalio?

Kod ovih ljudi se ne utvrdi na vreme dijagnoza, zato što su samo povremeno u
bedaku, pa kad ih uhvati ova rana faza manije, svi misle da im je bolje?

Možda i lekari pomisle da terapija odlično deluje?

[kojica]

Pre neki dan sam gledala neku emisiju o devojci koja pati od ove bolesti.
Kako lekari nisu uspevali terapiju da usklade se njenim promenama
raspoloženja, imala je stravične probleme, pa je potražila pomoć neke
žene koja se bavi alternativnom medicimom.
I ta nadrilekarka je odšla do zaključka da je u pitanju alergija na hranu.
Ne tako jaka, da bi se dokazala klasičnim testiranjem, ali joj ipak deluje
na psihu. Koliko u tome ima istine, ne znam. Uglavnom se devojka oseća
bolje od kako je neke namirnice izbacila iz ishrane. Vrlo neobično.

[причалица]

pa ona (ta nadrilekarka) to zove alergijom...ali, sa hranom ima mnogo šta veze, mame mi.

[kojica]

Pa da. Nije klasična alergija, ali joj nekako smeta.
Njen dugogodišnji lekar, nije mogao da prizna da je hrana uzrok svemu, jer nema
dokaza, ali se ne buni pošto vidi da joj je dobro.

[причалица]

ta depresija ne moe da se leči, ali bi mogla da se drži pod kontrolom ...ili lekovima ili kontrolisanom hranom ili kombinacijom ova dva.
tako je sa mnogim bolestima koje su simptomatske. bar tako mislim.

[Suzan]

Dodala bih samo da i neki AD mogu da izazovu maničnu depresiju, u tom slučaju, menja se lek ili se smanjuje. U konkretnom slučaju Flunisan.