Manična depresija

[Ometač]

ŠTA JE TO AFEKTIVNI BIPOLARNI POREMEĆAJ?

Svi mi smo ponekad uzbuđeni zbog novih ideja, strasno težimo svojim
ciljevima, želimo da se zabavljamo s prijateljima i da potpuno uživamo u životu.
Ima i perioda kada smo tužni, kada se povlačimo u usamljeno razmišljanje. Kod
ljudi sa afektivnim bipolarnim poremećajem ova osećanja mogu da budu
vratolomna vožnja sa divljim usponima i razarajućim padovima.

Kao i depresija, bipolarni poremećaj može biti različitog stepena težine. U svojoj
blažoj formi bipolarni poremećaj se naziva 'hipo manija'. Kada simptomi postanu
srednje težine ili teški i kad počnu negativno da utiču na sposobnost
funkcionisanja osobe, onda govorimo o maničnoj depresiji ili afektivnom
bipolarnom poremećaju.

Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest, koja
utiče na to kako se osećate, razmišljate, i na kraju kako se ponašate. Simptomi
mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i
profesionalno funkcionisanje pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest
koja se teško može prevazići bez medicinskog tretmana. Nelečena bolest može
potrajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, i razarajuće uticati na poslovne
ili privatne odnose. Za neke, periodi između epizoda bolesti mogu da budu
normalni i produktivni. Ipak, istraživanja pokazuju da će, ako se bolest ne leči,
učestalost i težina ovih stanja vremenom rasti.

[Ometač]

Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni.
Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod
nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda
se ponavlja svakih par godina. Razumevanje pravila po kome se bolest
ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete.

Lek za bipolarni poremećaj ne postoji. Ipak, sa preciznom dijagnozom,
odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i razumevanjem znakova i
simptoma bolesti, možete da naučite kako da preduzmete mere za njihovo
korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite produktivano sa svojom
bolešću.

[Ometač]

UOBIČAJENI SIMPTOMI I ZNACI POREMEĆAJA

Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i
jedinstven način. Ipak, navedeni znaci i simptomi su najčešće bili prijavljivani
od strane pogođenih i zbog toga se koriste u dijagnosticiranju bipolarnog
afektivnog poremećaja.


Manična faza

Rana faza (hipo manija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva,
samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa
bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno
privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti
mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće
faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto
sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni,
razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće
da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.

[Ometač]

Da bi se dijagnosticirala manična epizoda, najmanje četri i više od sledećih
simptoma moraju biti izraženi tokom najmanje nedelju dana, i to do tačke kad
negativno utiču na svakodnevni život:


ˇ Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu
energiju i snagu;

ˇ Govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje;

ˇ Misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje
ideja;

ˇ Lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na
drugu;

ˇ Preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih;

ˇ Pokazuju prenaglašeno osećanje velike snage, veličine i naročite
važnosti;

ˇ Pojačano upražnjavanje aktivnosti koje donose zadovoljstvo.
Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer -
trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne
aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.

ˇ U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla
za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari
koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih
verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute
ideje).

[Ometač]

Depresivna faza

"Koj bi gori, sad je doli"... i bez medicinske pomoći. Manična faza obično
rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije
koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje,
većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni
uključuju:

ˇ Uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa;

ˇ Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo;

ˇ Smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem;

ˇ Promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje;

ˇ Hronični umor i nezainteresovanost;

ˇ Problemi s pamćenjem, koncentracijom i oranizovanjem misli;

ˇ Brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga;

- Misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.



Kombinovano stanje

Neki ljudi doživljavanju i manične i depresivne simptome u isto vreme, ili se oni
smenjuju tokom dana. U jednom trenutku, puni ste energije i optimizma, a u
sledećem ste bačeni u beznađe i očaj.

[mica]

Moj otac je pati od manicne depresije. Imao je plus i minus faze, kada je u plus fazi, tad je destruktivan po svoju okolinu, hiperaktivan veseo i agresivan, kada je u minus fazi, tad je autodestruktivan, ali nije bio opasan po okolinu. jako je bilo tesko naci mu terapiju koaj ce odrzavati balans izmedju minus i plus faze...

[Ometač]

ŠTA JE UZROK AFEKTIVNOM BIPOLARNOM POREMEĆAJU?

Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu
depresiju. Ona nije posledica lošeg vaspitanja ili posedica poremećaja
ličnosti, moralne slabosti ili lošeg karaktera. Ima snažnih pokazatelja da,
zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica,
ima genetsku osnovu. Kod osoba sa maničnom depresijom, otkriveno je da
u 60 % slučajeva, u porodici je već postojao ovaj poremećaj. U
istraživanjima je izdvojeno nekoliko specifičnih gena koji mogu biti
odgovorni za regulaciju neurotransmitera. Ovo će potencijalno unaprediti
lečenje i mogućnost oporavka.

Kao kod mnogih drugih bolesti (npr. bolesti srca), jedna teorija kaže da kod
osoba koje su genetski 'osetljive' ova bolest se može ispoljiti tokom
stresnih perioda. Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji
na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa
koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih
supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje, spavanje i apetit.
Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom
načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili
preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda
inicira maničnu epizodu.

Lečenje na duge staze, za bipolarni poremećaj znači pre svega uzimanje lekova za
povraćaj normalih funkcija mozga i prihvatanje novih navika da bi
se obezbedio zdrav životni stil.

[Ometač]

KO I KAKO RAZVIJA BIPOLARNI POREMEĆAJ?

Za razliku od depresije, bipolarni poremećaj je jednako zastupljen i kod žena i
kod muškaraca. Procenjeno je da 1-2 % odraslih biva pogođeno ovim
poremećajem.

Bipolarni poremećaj se javlja obično u ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih
godina, iako će i mali broj dece razviti ovaj poremećaj. Shodno tome, znaci i
simptomi pojačane energije, seksualne aktivnosti ili razdražljivosti mogu biti
zamenjeni pubertetskim buntom ili adolescentskim besom i zbog toga dovesti
do ne postavljanja dijagnoze. Česta je pojava da ljudi sa ovim poremećajem
posete 3 doktora i da im treba 8 godina pre nego što utvrde pravu dijagnozu.
Uzimajući u obzir visok stepen samoubistava u ovoj grupi, ne postavljanje
dijagnoze ima veoma teške posledice.

Ako se ovaj poremećaj javi kasnije (posle 50. godine) onda je mnogo
verovatnije da je prouzrokovan zloupotrebom alkohola, droga, steroida ili
lekova, ili je znak neke druge bolesti kao što su sistemske bolesti vezivnog
tkiva ili poremećaji funkcija endokrinih žlezda.

[Ometač]

KAKO SE USPOSTAVLJA DIJAGNOZA BIPOLARNOG POREMEĆAJA?


Mnogi ljudi sa maničnom depresijom izveštavaju da su znali da 'nešto nije u
redu' mnogo pre nego što su potražili pomoć. Često prijatelji i porodica
utiču na osobu da potraži pomoć zbog toga što su zabrinuti zbog njenog
promenljivog ponašanja. Ljudi retko traže pomoć kada su u maničnoj fazi
zbog toga što im je zabavna, iako porodica i prijatelji mogu da ne dele sa
njima to mišljenje.

Depresivna faza je nasuprot tome emocionalno bolna i ljudi će potražiti
pomoć kod lekara. Ovo može da dovede do pogrešne dijagnoze unipolarne
depresije. Korišćenje antidepresiva može da prouzrokuje javljanje manične
epizode, koje onda uvek ukazuje na postojanje 'bipolarnog' poremećaja.

Kao i kod depresije, ne postoji laboratorijski test, rendgenski snimak ili
snimak mozga koji može da identifikuje poremećaj. Umesto toga, pažljivo
se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali
znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze.
Važno je da se bude iscrpan i iskren u davanju informacija lekaru da bi mu
se pomoglo u uspostavljanju dijagnoze. Priznavanje seksualnih
indiskretnosti, glupih izbora u poslu, zloupotreba droga kao što je kokain,
može da budu neprijatno ali je važno za uspostavljanje dijagnoze. Često se
i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.

[Ometač]

Doktor će pitati o pojavi bolesti u porodici, uključujući i alkoholizam i
samoubistvo kako bi bolje ustanovio dijagnozu. Detaljan medicinski pregled
bi trebalo da se obavi da bi se isljučile svi drugi medicinski problemi koji
mogu biti uzrok, kao na primer poremećaji endokrinih žlezda. Korišćenje
nekih lekova koji se koriste za lečenje depresije, anksioznost ili
Parkinsonova bolest, ili nedostatak vitamina B12 takođe mogu da utiču na
menjanje raspoloženja. Ovo je naročito važno ako se bolest pojavi kasno
(nakon 40. godine).

U dijagnozi se često greši. Zbog toga što se mogu pojaviti psihotični
simptomi, i zbog toga što se tek u ovoj fazi bolesnik obrati za pomoć,
često se dijagnosticira shizofrenija ili shizoafektivni poremećaj. Druge
dijagnoze uključuju nedostatak pažnje/hiperkinetički poremećaj ili granični
poremećaj ličnosti. Tačna dijagnoza je neophodna za efikasno lečenje zbog
toga što je pristup lečenju ove bolesti drugačiji od pristupa lečenju
shizofrenije ili unipolarnog poremećaja. U stvari, najnovija istraživanja
sugerišu da lečenje antidepresivima može čak i da pogorša simptome
bipolarnog poremećaja.

[Ometač]

KAKAV JE TRETMAN ZA BIPOLARNI POREMEĆAJ?


Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova
(medikamenata) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i
funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i
povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.

Odlazak u bolnicu takođe treba razmotriti kada je vaša trpnja velika.


Lekovi

Broj lekova koji se koriste u terapiji za bipolarni poremećaj ponekad može da
izgleda prevelik. Važno je kontrolisati određene simptome a različiti lekovi se
koriste za lečenje ključnih simptoma bolesti. Lekovi takođe obezbeđuju
stabilizaciju raspoloženja.

Može biti potrebno uzimati lekove nekoliko nedelja pre nego što oni postignu
svoj puni efekat. Neki neželjeni efekti mogu da smetaju, ali nisu opasni
(sušenje usta), drugi su veoma ozbiljni i ukazuju na to da treba promeniti
terapiju (promene u krvnom pritisku). Razgovarajte sa svojim doktorom o
lekovima. Razvijte dobru, kooperativnu, voljnu vezu sa svojim doktorom jer je
takva veza od esencijalnog značaja za vaše lečenje. Za neke lekove je
potrebno detaljno praćenje, pa će vaš doktor izvršiti laboratorijske analize pre
nego što se otpočne sa terapijom, da bi imao osnove za praćenje toka lečenja.

[Ometač]

Stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori)

Mnogi ljudi će dobiti lek za stabilizaciju raspoloženja koji će predstavljati dobar
osnov za prevenciju depresije i koji će ograničiti 'uzlete' kod manije.

Antidepresivi

Nekad će lekar koristiti antidepresante za lečenje srednje teških ili teških
simptoma depresije u bipolarnom poremećaju, ali ovo treba raditi s pažnjom
jer postoji rizik od javljanja manične faze, a neka istraživanja pokazuju da
antidepresivi mogu da dovedu i do pojave rapidnog cikličnog poremećaja.


Antipsihotici

Antipsihotici se koriste kada simptomi psihoze (halucinacijie i sumanute ideje) a
čine deo bipolarnog poremećaja.

Anksiolitici

Benzodijazepini/anksiolitici mogu biti vrlo efikasni tokom hipomaničnih i
maničnih epizoda u otklanjanju uznemirenosti.


Hospitalizacija

Bolničko lečenje može biti potrebno da bi se odredili lekovi, u slučajevima kada
je rizik od samoubistva veliki i da bi vas zaštitio od potencijalnih posledica
poremećenog rasuđivanja.

[Ometač]

Psihoterapija

Prihvatanje dijagnoze biporalnog poremećaja kao stanja koji će trajati celog
života predstavlja veliki izazov. Podrška će vam pomoći da se prilagodite i
da naučite da identifikujete rane znake bolesti, ono što izaziva ispoljavanje
bolesti i pravila koja će vam pomoći da preduzmete preventivne korake i
akcije za korigovanje simptoma. Učenje o prirodi poremećaja pomoćiće vam
da shvatite zašto morate da nastavite sa uzimanjem lekova tokom dužeg
niza godina. Psihoterapija će vam takođe pomoći da poboljšate svoje
strategije za borbu protiv stresa i da kreirate sigurnu, pomažuću okolinu sa
kojom ćete deliti strahove i nadanja.


Pomoć ljudi sa sličim problemima i samopomoć

Učenje o vašem poremećaju i traženje informacija i podrške o tome kako se
nositi sa poremećajem raspoloženja je prepoznato kao činilac sa pozitivnim
uticajem na oporavak i prevenciju ponavljanja novih epizoda.


Porodična/bračna terapija

Porodice su često jako pogođene prisustvom bipolarnog poremećaja.
Osećanja krivice, otpora, ljutnje i frustracije su uobičajena. Zbog promena
u ponašanju kod obolelih kao što su indiskrecije u seksualnom ponašanju,
neumereno trošenje, budalaste odluke u poslu, bezbednost porodice može
biti ugrožena. Porodicama je potrebna pomoć i zbog toga da bi naučile kako
da budu podrška osobi sa poremećajem. Mnogi brakovi se razilaze zbog
bipolarnog poremećaja i zbog toga je podrška porodicama takođe važna.

[Ometač]

ŠTA PORODICA I PRIJATELJI MOGU DA UČINE DA POMOGNU?

Naučite koliko možete... a onda prenesite znanje dalje

Što više naučite o poremećajima raspoloženja to ćete biti bolje opremljeni da
razumete i da se nosite sa bolešću kad je prisutna. Učenje o uzrocima,
terapijama za poremećaje raspoloženja pojačaće vaše saosećanje i strpljenje;
pomoćiće vam da shvatite kakav uticaj može da ima bolest na misli, osećanja i
ponašanje. Izvora informacija ima mnogo: pričajte sa doktorom; pročitajte
tekstove koje vam preporučujemo, pridružite se nekoj grupi za samopomoć...
Podelite ono što naučite sa porodicom i prijateljima da biste im pomogli da
razumeju ono što se dešava i da se pripreme za podršku koja će svima vama
biti potrebna.

Istaknite potrebu za terapijom

Terapija je presudna za poboljšanje i očuvanje dobrog stanja. Mnogo ljudi
ima pomešana osećanja oko uzimanja lekova za 'rešavanje životnih problema'.
Ipak, bez terapije život sa depresijom ili afektivnim bipolarnim poremećajem
može da bude kao zastrašujuća i bolna vratolomna vožnja. Ako izgleda da se
stanje vašeg voljenog ne popravlja ili ako lek pokazuje značajne neželjene
efekte, ohrabrite ga da razgovara sa svojim doktorom ili da zatraži drugo
mišljenje, ali potvrdite koliko je važno da se terapija striktno prati. Ako i sami
imate pitanja ili briga, razgovarajte o njima sa doktorom. Od vitalnog je
značaja raditi kao član tima za izlečenje.

[Ometač]

Porodica kao deo tima za izlečenje

Porodica je važan izvor nege tokom perioda bolesti i podrška u periodu
oporavka. Dugo vremena lekarski timovi su izbegavali da uključe porodicu u
planiranje tretmana zbog straha od povrede 'poverljivog odnosa pacijent-
doktor' ili zato što su porodice bile viđene kao deo 'problema'. Srećom, ovaj
pristup je počeo da se menja i sada se prepoznaje važna uloga koju porodica
ima u procesu lečenja.

Zakažite sastanak sa doktorom kako biste naučili više o bolesti, lečenju i tome
kako vi možete da potpomognete oporavak. Ne plašite se da pitate šta god
vas interesuje. Stavite doktoru do znanja da li imate odobrenje pacijenta da
govorite o onome što vas brine. Vi možete biti prvi koji primete rane simptome
bolesti kao što su promene u raspoloženju, spavanju, društvenim
aktivnostima, koncentraciji, nervozi, itd. Što se ranije otpočne sa lečenjem, to
će oporavak biti brži i efikasniji. U stvari, istraživanja govore u prilog ranoj
intervenciji i prevenciji bolesti i u smislu celokupnog izlečenja.

[Ometač]

Nije to do VAS

Kada su ljudi pogođeni poremećajem raspoloženja, onda se ponšaju kao da
preteruju ili 'iskaču' iz svoje normalne ličnosti. Kad su u maničnoj fazi onda
mogu previše da troše, da glupo investiraju novac i time izlože porodicu
finansijskom riziku, ili učestvuju u indiskretnim seksualnim ispadima, što
prouzrokuje gubljene poverenja, bol i neprijatnost. Takođe mogu postati
veoma kritični, sarkastični i govoriti stvari koje mogu da zabole.

Pokušajte da zapamtite da je to posledica bolesti, a ne njihov nameran čin.
Iako teško, nemojte da pripisujete njegovoj/njenoj ličnosti komentre koje daje
tokom bolesne faze. Ipak, važno je da kad epizoda bolesti prođe razgovarate
o tome kako je njihovo ponašanje uticalo na vas. Iako ponašanje obolelog ne
mora da bude namerno, ipak može da povredi. Otvaranje komunikacije i
vraćanje poverenja može da potraje izvesno vreme. Ako imate problema u
održavanju takvog odnosa, potražite podršku profesionalnih radnika.

[Ometač]

Isplanirane strategije za smanjenje rizika

Ljudi sa bipolarnim poremećajem u toku manične epizode mogu se ponašati
tako da zaista ugrožavaju svoju finansijsku i ličnu sigurnost. Važno je zato
unapred planirati kako bi se rizik umanjio. Na primer, sa nekim ko previše troši
tokom manične faze treba unapred pregovarati o dozvoli da se zadrži njegov
novac, da se uzmu ključevi od kola i da se postigne dogovor da se odvede u
bolnicu. U slučaju da treba da se potpiše neki ugovor ili kupuje važna stvar,
potražite savet pravnika o strategijama kako da se izbegne rizik.

U depresivnoj fazi, pak donošenje važnih odluka (u poslu, finansijama) može
da se izbegava, što isto može da ima ozbiljne posledice. Iako je pitanje
osetljivo, razmislite o ovlašćivanju nekoga za donošenje odluka umesto vašeg
ugroženog člana porodice u toku trajanja bolesti. Popričajte sa pravnikom o
ovoj mogućnosti. Ako osoba pogođena poremećajem raspoloženja ima svoj
privatan posao, razmislite o konstituisanju 'saveta' od poverenja koji može biti
vodič i potpora poslu u periodu kad je rezonovanje pacijenta ugroženo
bolešću. Po pitanju starateljstva treba pronaći najbolji kompromis između
stručnih, etičkih i emotivnih aspekata problema, a to je, najčešće, vrlo
delikatan zadatak.

Kad se obolela osoba dobro oseća, pregovarajte s njom o tome kako bi ona
volela da vi reagujete kada se simptomi bolesti pojave. Rasuđivanje može biti
znatno oštećeno u kontekstu bolesti, naročito sa manijom. Unapred dobijena
potvrda da u slučaju pogoršanja možete da kontaktirate njegovog/njenog
doktora može da smanji osećaj 'mešanja' koji vaša zabrinutost često izaziva
kod ugroženoga.

[Ometač]

Budite strpljivi! Prihvatanje dijagnoze je proces


Dobijanje dijagnoze depresije ili bipolarnog poremećaja je veoma traumatično
iskustvo za većinu. Osećaj ambivalencije prema terapiji ili poricanje dijagnoze
je veoma česta reakcija. Mnogo ljudi ne veruje u svoju dijagnozu; prekinu
terapiju samo da bi otkrili da se simptomi potpuno vraćaju. Na žalost, vraćanje
simptoma ne mora da se dogodi neposredno po prekidu terapije tako da
napuštanje terapije i vraćanje simptoma ne moraju da izgledaju povezano.
Vremenom, ljudi nauče kroz sopstveno iskustvo da je terapija važna i da je
njihova bolest stvarna. Dopustiti im da prihvate odgovornost za sopstveno
lečenje je od izuzetnog značaja za oporavak na duge staze! Ipak, samo znanje
da oni nisu jedini pogođeni ovim problemom može da pomogne. Pokušajte da
ne budete ljuti ili nestrpljivi, umesto toga podržite osobu u prihvatanju svoje
bolesti.

[Ometač]

Oporavak traži vreme

Ako bi nekoga koga volite udario autobus i ako bi bio imoblisan u koritu, vi ne
biste očekivali od njega da ustane iz kreveta, da zahvali sudbini, da navuče
čarape i ode na posao. Ozbiljna epizoda depresije može da bude isto tako
parališuća. Treba vremena za oporavak, zato budite strpljivi i pustite da oni
sami sebi odrede tempo. Suviše veliki zahtevi, kritički nastrojena komunikacija i
nestrpljivost mogu u stvari da uspore oporavak.

Ali, ako se previše čini za ugroženu osobu ili ako su očekivanja od nje suviše
mala, to isto može da prouzrokuje njihovo osećanje bezvrednosti i
nesposobnosti. Ponašajte se prema svom partneru kao prema odrasloj osobi.
Postavite realna očekivanja od njih za deljenje porodičnih obaveza i radite
zajedno na postizanju cilja. Poželjno je da se tokom oporavka izbegavaju
suviše kritični ili zahtevni ljudi. Ali ostanite u kontaktu sa onima kojima ste
bitni. Poznato je da vežba pomaže da se popravi raspoloženje, zato se
predlaže svakodnevna zajednička šetnja koja može oboma da pomogne.
Počnite sa ponovnim uspostavljanjem dnevnih rituala kao što su lična higijena,
pripremanje hrane, zdrava ishrana i vežba. Razbijte velike obeshrabrujuće
zadatke u manje i lakše izvodljive. Vaše nežno ohrabrenje i nagrada za uloženi
trud ima dugoročne posledice na uspešno lečenje. Uočavajte dobre stvari koje
se dešavaju. Budite strpljivi, bolest će proći sa vremenom, negom i terapijom.

[Ometač]

Naučite da prepoznate opasnost od samoubistva

Postoji veliki rizik od samoubistva kod ljudi sa depresijom ili bipolarnim
poremećajem. Svaku pretnju uzmite veoma ozbiljno. Odmah obavestite
doktora. Ako osoba često priča o samoubistvu, ako se oseća bezvredno,
oseća krivicu i vidi sebe kao teret ostalima, ako počne da deli svoje omiljene
stvari i/ili ima ostvarljiv plan za samoubistvo odmah je odvedite u nadležnu ili
dežurnu psihijatrijsku ustanovu.

Paradoksalno, rizik od samoubistva je najveći kada je terapijski tretman već
započet i postignuto početno poboljšanje. Ovo može biti zbog toga što
osobama u ozbiljnoj depresiji, pre početka terapije, često nedostaje energija,
odlučnost i koncentracija da bi sami sebi oduzele život. Sa terapijom dolazi
bolji san i više energije. Poslednji simptom depresije koji treba izlečiti često je
subjektivno raspoloženje individue. Češće ćete vi videti poboljšanje pre nego
što ga ona sama iskusi. Uveravanje da im postaje bolje je važno. Ako se misli
o samoubistvu nastave, kratak boravak u bolnici može biti neophodan da bi se
pružila dodatna zaštita i prevazišao ovaj prelazni period.