Атанаско (Танаско) Ð*ајић је рођен у селу Страгари под Ð*удником 1754 године. Његови најближи потомци твде да је рођен 31. јануара по старом, односно 11. фебруара по новом календару, на Светог Атанасија зимског по коме је добио име Атанаско (Танаско).

Атанаско Танаско Ð*ајић

Пре почетка устанка друговао је са својим земљаком Јанићијем Ђурићем, касније КарађорђевиР¼ секретаром. Са њиме се и ородио оженивши једног од својих синова са Перуником, млађом Ђурићевом сестром. Са Карађорђем и другим шумадијским хајдуцима учествовао је у многим обрачунима са Турцима. У његовом крају по свирепости је био познат Турчин Сали-ага. Танаско Ð*ајић се удружује са својим пријатељима у намери да потуче Сали-агу. Био је упућен на договарање која су вођена међу истакнутим Србима за подизање устанка. Вече у очи Сретења 1804. године приспео је Танаско у Орашац заједно са Карађорђем, Станојем Главашем, Јанићијем Ђурићем и још шездесесетак наоружаних Шумадинаца. Сутрадан, на орашком збору бирао се предводитељ српски. Танаско је са својим Шумадинцима у глас повикао: "Ђорђија за вођу!". Карађорђе је црвено белу заставу предао Танаску Ð*ајићу. Тим чином Танаско је посао барјактар устаничке Србије.

По избијању устанка, Танаско је отишао у своје родно село и тамо прикупљао и организовао људе за опсаду Ð*удника која је потом уследила. Танаско је био огорчен на Сали-агу и обећао је да ће га лично убити и спасити Ð*удник зулума. Устаничка војска са Танаском на челу је 2. марта 1804. опколила град и затражила предају Сали-аге. Турци су ово одбили и припремали се за борбу, очекујући помоћ Кучук Алије из Београда. Танаско Ð*ајић командује напад. У међувремену Турцима су стигла појачања из Чачка, па се развио јак бој на прилазима града. Танаско Ð*ајић је тада рањен у руку, а Турци су били поражени, њихови коњи и наоружање заплењени.

У стварању првих државних власти Танаско није учествовао. Све време остао је само војник и то веома храбар. Када су му Шумадинци испоручили Сали-агу, Танаско је исукао своју сабљу пред клечећим турчином и рекао да ће испунити своје завештање. Сали- ага је посечен. У даљим војевањима Карађорђа, Танаско Ð*ајић учествује против Алије Гушанца на Морави када је са својом војском утврдио Црни врх код Јагодине и сачекао Гушанца. Гушанац је побегао из боја, а његова војска је разоружана. Поред Танаска Ð*ајића у овом боју се истакао и Јован Курсула. Након ових успеха, долази до трвљења између Танаска и Карађорђа. Узроци су били политичке природе, јер устаницима није одговарао Карађорђев централизам. Танаско Ð*ајић одлази у своје село. Ту је остао све до 1813. године. Када је Србија допала тешкоћа, Танаско је пружио Карађорђу руку помирења и отишао у његов штаб у Јагодини, како би му помогао да брани Србију. После пропасти устанка, Танаско Ð*ајић се поново вратио у своје село и својим очима гледао турску освету.
Иако је био тада већ у годинама, Танаско Ð*ајић је одмах подржао Милошев Други српски устанак и кренуо опет да се бори. Као главни командант устаничких снага, Танаско Ð*ајић је кренуо да протера Турке из Чачанске нахије. До пресудног боја је дошло на брду Љубићу, 6. јуна 1815. године. Турски заповедник Имшир-паша је кренуо да разбије српске положаје недалеко од Чачка. Спремајући се за одсудну борбу, српски устаници су у журби утврђивали шанчеве на Љубићу, око километар и по северно од Чачка, где се Имшир-паша сместио.

Борба је започета у јутарњим часовима препадом Турака на српске положаје, а устаници су се на почетку боја држали храбро. Танаско Ð*ајић је командовао батеријом топова на околном брдашцу. Пред почетак битке, Танаско Ð*ајић је постао капетан у војсци Милоша Обреновића. Вешто је руковао топовима. На самом почетку боја, Танаско Ð*ајић је прецизно тукао турске положаје, па су Турци применили опкољавање његовог положаја. Ситуација је постала тешка, али се Танаско није ни једног тренутка одвајао од својих топова. Кад су Турци сасвим продрли у шанчеве где се Танаско Ð*ајић налазио, престао је да командује паљбом, извадио кубуру, попео се на један топ и почео да пуца у Турке. Турци су га опколили и у бесу исекли на комаде по речима очевидаца. У овој бици је погинуо и заповедник турске војске Имшир паша, а српска војска се после Танаскове погибије консолидовалР° и успешно добила бој, након чега су се Турци повули у Чачак.
http://sr.wikipedia.org/sr/Танаско_Ð*ајић