Žalimo se na crtaće u kojima ima puno nasilja i likova koji bi i odrasle uplašili.
A šta je sa bajkama? Koliko su one miroljubive?
Jesu li te priče o dobru i zlu neophodne ili samo zabavne?
Žalimo se na crtaće u kojima ima puno nasilja i likova koji bi i odrasle uplašili.
A šta je sa bajkama? Koliko su one miroljubive?
Jesu li te priče o dobru i zlu neophodne ili samo zabavne?
Večnost je čista sadašnjost.
pričala sam bajke svojoj deci. uporno, godinama, svako veče....dok nisu naučile da čitaju....mislim da su neohodni deo detinjstva, najviše zbog vremena provednog sa roditeljem a da to vreme nije neka obaveza...
crtane nisu nešto volele da gledaju, jer ih ne volim ni ja. nisam im branila, ali - ništa posebno. ekranizovane bajke jesu gledale ili ''čarobnjaka iz oza'' to su gledale milion puta
где си пошла с крмељиве очи