Vasko Popa

[Man]

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežno preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

[Man]

PRE IGRE

ZAŽMURI SE NA JEDNO OKO
ZAVIRI SE U SEBE
U SVAKI UGAO
POGLEDA SE
DA NEMA EKSERA
DA NEMA LOPOVA
DA NEMA KUaKAKVIČJIH JAJa

ZAŽMURI SE I NA DRUGO OKO
ČUČNE SE PA SE SKOČI
SKOČI SE
VISOKO
VISOKO
VISOKO
DO NAVRH SAMOG SEBE

ODATLE SE PADNE SVOM TEZINOM
DANIMA SE PADA
DUBOKO
DUBOKO
DUBOKO
NA DNO SVOG PONORA

KO SE NE RAZBIJE U PARAMPARČAD
KO OSTANE ČITAV I ČITAV USTANE

TAJ IGRA

[Man]

Пепела

Једни су ноћи други звезде

Свака ноћ запали своју звезду
И игра црну игру око ње
Све док јој звезда не изгори

Ноћи се затим међу собом поделе
Једне буду звезде
Друге остану ноћи

Опет свака ноћ запали своју звезду
И игра црну игру око ње
Све док јој звезда не изгори

Ноћ последња буде и звезда и ноћ
Сама себе запали
Сама око себе црну игру одигра


Срце белутка

Играли се белутком
Камен ко камен
Играо се с њима ко да срца нема

Наљутили се на белутак
Разбили га у трави
Угледали му срце збуњени

Отворили срце белутка
У срцу змија
Заспало клупче без снова

Пробудили су змију
Змија је увис шикнула
Побегли су далеко

Гледали су издалека
Змија се око видика обвила
Ко јаје га прогутала

Вратили се на место игре
Нигде змије ни траве ни парчади белутка
Нигде ничег далеко у кругу

Згледали се осмехнули
И намигнули једни другима

Смрт сунчевог оца

На три корака од врха неба
Од липе у вечноме цвету
Старо је сунце застало

Поцрвенело позеленело
Окренуло се око себе трипут
И вратило своме исходу

(На наше очи да не умре)

Кажу да има сина сунчевића
Док се окат и за нас не роди
Научићемо мрак овај да сија

Звездознанчева оставштина

Остале су за њим његове речи
Лепше него свет
Нико не сме у њих да се загледа

Чекају на окукама времена
Веће него људи
Ко може да их изговори

Леже на мутавој земљи
Теже него кости живота
Смрти није пошло за руком
У мираз да их однесе

Нико не може да их подигне
Нико да их обори

Звезде падалице главе склањају
У сенке његових речи

Ružokradice


Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu

[Man]

Vrati mi moje krpice Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je među nama došlo 1 Vrati mi moje krpice Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade Od žežene želje od sarenih pogleda Od kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvorniče Skini tu maramu belu Šta da se lažemo 3 Neću te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću 4 Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I zar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a vostani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze 11 Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnucu zube Da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne povratila se 13 Ne šali se čudo Sakrilo si nož pod maramu Prekoračilo crtu podmetnulo nogu Pokvarilo si igru Nebo da mi se prevrne Sunce da mi glavu razbije Krpice da mi se rasture Ne šali se čudo s čudom Vrati mi moje krpice Ja ću tebi tvoje

[Man]

Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim

Pa oči zaklapam
Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si

[Sibi]

ODJEKIVANJE


Prazna soba, stane da reži
Uvučem se u svoju kožu.

Tavanica, stane da skiči
Hitnem joj jednu kost.
Uglovi, stanu da kevću
I njima hitnem po jednu kost.
Pod, stane da zavija
Hitnem i njemu jednu kost.

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost.
I drugi i treći i četvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost.

Prazna soba, stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram.

I odjekujem, odjekujem,
Odjekujem...

[Пркос]

Vasko Popa

KOSOVO POLJE

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Psenicu selicu
Dva ukrstena sunceva zraka
Slazu je u krstine

Kos naglas cita
Tajna slova rasuta po polju

Bozuri stasali do neba
Sluze cetiri crna vetra
Sjedinjena krvlju bojovnika

Polje kao nijedno
Nad njim nebo
Pod njim nebo...

[Пркос]

POSLE IGRE

Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema

Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema

Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca

Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema

Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…

Vasko Popa

[Пркос]

PADNI MI SAMO NA PAMET

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu

Izadji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je medju nama došlo

[Пркос]

Čas iz pesništva

Sedimo na beloj klupi
Ispod Lenauovog poprsja

Ljubimo se
I onako uzgred govorimo
O stihovima

Govorimo o stihovima
I onako se uzgred ljubimo

Pesnik gleda nekud kroz nas
Kroz belu klupu
Kroz šljunak na stazi

I tako lepo ćuti
Lepim bakarnim usnama

U Gradskoj bašti u Vršcu
Ja polako učim
Šta je u pesmi glavna stvar.

[Пркос]

Odlazak

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Tesko da ce me stici.

[Пркос]

Odjekivanje

Prazna soba stane da rezi
Uvucem se u svoju kozu

Tavanica stane da skici
Hitnem joj jednu kost
Uglovi stanu da kevcu
I njima hitnem po jednu kost
Pod stane da zavija
hitnem i njemu jednu kost

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treci i cetvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost

Prazna soba stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram

I odjekujem odjekujem
Odjekujem

[Пркос]

PATKA
Gega se prasinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda

Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako ce je stici

Nikada
Nikada nece umeti
Da hoda
Kao sto je umela
Ogledala da ore

[Пркос]

Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

[Пркос]

Ruza nad cergom

Je li ovo nas svet ili nije

Kraguj nam plameni sa srca pada
Vetar divni srce napusta
Noktima se hvatamo za poslednji dah

Za sta da se uhvatimo

Ni oblak da nam pruzi ruku
Ni kamen da podmetne rame
Ni vreme u pomoc da pritekne
Ko jos smrti zube broji

Niko crna preostala krvi

Ujedi stravu za srce
Ujedi i oblak i kamen i vreme
I otvori crnu ruzu u vazduhu

Je li ovo nas svet ili nije

[Пркос]

[left] Ciklus: Poklonjenje hromoe vuku 5. Podigni kamen sa svoga srca Hromi vuce I pokazi mi kako pretvaras Kamen u sunconosni oblik I kako oblak u jelena zlatoroga I ako te ne zamara pokazi mi Kako pretvaras jelena u beli bosiljak I kako bosiljak u sestokrilnu lastu I pokazi mi ako se jos secas Kako pretvaras lastu u zar-zmiju I kako zmiju u alem kamen Podigni kamen sa svoga srca I na moje ga polozi Hromi vuce

[Пркос]

I ti hoces da se volimo
Mozes da me pravis od moga pepela
Od krsa moga grohota
Od moje preostale dosade

Mozes lepotice

Mozes da me uhvatis za pramen zaborava
Da mi grlis noc u praznoj kosulji
Da mi ljubis odjek

Pa ti ne umes da se volis

Vasko Popa

[Пркос]

******

Pahuljica si snezna
Tisinu oko mene
Sto raspeva
Grana si rascvetana
Osmeh na usnama
Sto mi zapali
Oluja si letnja
Krila sto mi da
I polomi
Dunja si zrela
U srce sto mi padne
Duboko

******

[Пркос]

Pre igre

Zazmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavicjih jaja
Zazmuri se na drugo oko

Cucne se pa se skoci
Skoci se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe

Odatle se padne svom tezinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparcad
ko ostane citav i citav ustane
Taj igra

[Пркос]

***


Ruzokradice

Neko bude ruzino drvo
Neki budu vetrove kceri
Neki ruzokradice
Ruzokradice se privuku
Ruzinom drvetu
Jedan od njih ukrade ruzu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kceri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ruzokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nadju srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ruzu

***