Lično mislim da nije loše biti i malo skeptik, iz prostog razloga što na takav način možeš kontrolisati preteranu veru.
Zamisli, da svim scem veruješ da ćeš na lotou dobiti sedmicu...I ti tako ludo veruješ i nadaš se i kupuješ tikete, i pratiš i ''izgoriš'' u toj svojoj veri...Zar ne?
Znači, kupuješ tikete, nadaš se, veruješ, ali sa strane...Ono, trudiš se pa ako bude, bude, ako ne bude nema razočarenja...Primer je banalan, ali mi to sada pade na pamet..
Ili zaljubiš se u osobu koja te ne ''šljivi'' 5%, a tebi prolazi život verujući da će te ona baš ipak primetiti i da ćete provesti ostatak života zajedno..I ti tako verujući izgubiš dobar deo života...Ima i toga...
Ili, neki naučnik veruje da zemlja ipak nije okrugla nego ''četvrtasta'' i ubi se čovek dokazujući da je u pravu, jer on veruje...
Ne znam, nekako volim da verujem sa ''dokazom''..Znači verujem i ono u šta verujem se i ostvari...Svakom čoveku treba potvrda o ostvarenju, kako bi mu dalo nade za dalje...
E sad, vera može čoveka ostaviti i u žiovtu..Taj sam slučaj...Vera mi je pomogla da se provučem kroz ''iglene uši''...
Kada bi nekako mogao da postoji ''graničnik'', koji bi delio skeptizicam od verovanja, bilo bi najbolje...Ali ne postoji..Na nama je da budemo i realni skeptici i realni vernici...T.j., da budemo realni u ono u šta verujemo i da ne budemo nerealni i ne verujemo ni u šta....