Altruizam ili bolest?

[kojica]

Juče sam gledala neku od bezbroj epizoda dr. Hausa. Pacijent je bolovao od
altruizma. Tako teškog altruizma da su ga žena i deca napustili jer nisu imali
osećaj da on više voli njih od ostalih ljudi na planeti..

Mislim.. nije baš ni smešno...

Gde je granica kada normalan altruizam prelazi u bolest?

[причалица]

ne znam. to se stvarno samo na filmu može desiti da je neko takav altruista.

[kojica]

Ma na filmu su ga i izlečili, pa je postao normalan, sebičan čovek.

[причалица]

altuizam nije prirodan, takoreći. po evolutivnim pravilima - pogibeljno je biti alturista.
a i stari zavet priča o ''oko za oko, zub za zub''...nema mrve altruizma
dakle, altruizam koji možemo da podnesemo je naš lični izbor i nije trajan, ne vredi čak ni da ga treniramo.

[Sagacity]

Altruizam onaj pravi, je retkost...Mene više brine isfoliran altruizam...i želja da se osoba prikaže u svetu izrazite dobrote...Takve osobe su me oduvek plašile...Nekako nikada nisam volela kada mi se neko predstavi kao izuzetno dobar, do te mere da sve svoje rizikuje zbog mene...
Nije lako prepoznati altruiste...A u 90% slučajeva, osobe koje navodno preterano brinu za druge, uglavnom to rade iz nekog razloga...Pa samo ako krenemo od raznih humanitarnih akcija...

E sad onaj pravi altruizam, verovatno potiče iz nezadovoljstva sobom i omalovažavanjem sopstvenog života, a glorifikovanjem tuđeg...Hm, moguće je da je sam altruizam deo i kompleksa niže vrednosti...Ma svašta tu ima...

A gde je granica...mslm, altruizma sa bolešću...? Pa dovoljna je ona narodna...''Ko nije za sebe, nije ni za druge''...Eto tu negde....

[DaDole]

"Ništa nije rjeđe od prave dobrote,čak i oni koji misle da je imaju,obično su samo ljubazni ili slabi"
(F.la Rošfuko)
altruistički nastrojeni ljudi jesu rijetkost,ali postoje..i to je rezultat njihovog djelovanja tako da se rijetko pitamo šta je uzrok takvog ponašanja,jesu li kompleksi,ili je bolest ili tek istinsko vjerovanje u "dobro se dobrim vraća".
Pod pretpostavkom da postoji "normalan altruizam" nije teško odrediti granicu gdje počinju patološke naslage..jednostavno,kad čovjek prestane da voli sebe ..

[kojica]

altuizam nije prirodan, takoreći. po evolutivnim pravilima - pogibeljno je biti alturista.
a i stari zavet priča o ''oko za oko, zub za zub''...nema mrve altruizma
dakle, altruizam koji možemo da podnesemo je naš lični izbor i nije trajan, ne vredi čak ni da ga treniramo.

Kao vrsta, naučili smo da opstajemo tako što svako brine pre svega za sebe
i svoju porodicu, pa tek onda za druge. Da li se to pokazalo uspešnim?
Meni se čini da će nas upravo to i ubiti.

[kojica]

Altruizam onaj pravi, je retkost...Mene više brine isfoliran altruizam...i želja da se osoba prikaže u svetu izrazite dobrote...Takve osobe su me oduvek plašile...Nekako nikada nisam volela kada mi se neko predstavi kao izuzetno dobar, do te mere da sve svoje rizikuje zbog mene...
Nije lako prepoznati altruiste...A u 90% slučajeva, osobe koje navodno preterano brinu za druge, uglavnom to rade iz nekog razloga...Pa samo ako krenemo od raznih humanitarnih akcija...

E sad onaj pravi altruizam, verovatno potiče iz nezadovoljstva sobom i omalovažavanjem sopstvenog života, a glorifikovanjem tuđeg...Hm, moguće je da je sam altruizam deo i kompleksa niže vrednosti...Ma svašta tu ima...

A gde je granica...mslm, altruizma sa bolešću...? Pa dovoljna je ona narodna...''Ko nije za sebe, nije ni za druge''...Eto tu negde....

Ili.. ''bog je prvo sebi stvorio bradu''

Ali otišli smo predaleko. Luksuz nam je do te mere poremetio um, da ne primećujemo
da ogroman broj ljudi nema najosnovnije uslove za preživeti - vodu, hranu, lekove..

Ono što me zanima je..
Slažem se sa tobom da naši motivi mogu biti sebični. Ali ako ja nahranim gladno dete
koje nije moje iz nekih sasvim sebičnih razloga, kao što je na primer ''bog će to videti
pa će me nagraditi'' ili ''ljudi će mi se diviti''...
Gladnom detetu je svejedno. Zar ne?
Dakle, imamo dobro delo, sa lošim motivom.

Nije li i to bolje, nego sa lošim motivom učiniti nešto loše?

[DaDole]

Ljubi bližnjeg svoga..jesmo li to usput negdje,trčeći utrke svakodnevice,zaboravili..

[kojica]

"Ništa nije rjeđe od prave dobrote,čak i oni koji misle da je imaju,obično su samo ljubazni ili slabi"
(F.la Rošfuko)
altruistički nastrojeni ljudi jesu rijetkost,ali postoje..i to je rezultat njihovog djelovanja tako da se rijetko pitamo šta je uzrok takvog ponašanja,jesu li kompleksi,ili je bolest ili tek istinsko vjerovanje u "dobro se dobrim vraća".
Pod pretpostavkom da postoji "normalan altruizam" nije teško odrediti granicu gdje počinju patološke naslage..jednostavno,kad čovjek prestane da voli sebe ..

Ali isto tako zbog sasvim normalnog altruizma, postoji velika mogućnost da prestanu
da nas vole nama bliski ljudi. Gube osećaj da su posebni u našem životu. Sa punim
pravom se ljute što smo pomogli nepoznatoj osobi, a ne njima. Bez obzira na to što
njima pomoć i nije potrebna u tom trenutku.

Što znači da, ako živimo u nekakvoj zajednici, nismo slobodni da budemo nesebični
prema ljudima van te zajednice?

[DaDole]

Ili.. ''bog je prvo sebi stvorio bradu''

Ali otišli smo predaleko. Luksuz nam je do te mere poremetio um, da ne primećujemo
da ogroman broj ljudi nema najosnovnije uslove za preživeti - vodu, hranu, lekove..

Ono što me zanima je..
Slažem se sa tobom da naši motivi mogu biti sebični. Ali ako ja nahranim gladno dete
koje nije moje iz nekih sasvim sebičnih razloga, kao što je na primer ''bog će to videti
pa će me nagraditi'' ili ''ljudi će mi se diviti''...
Gladnom detetu je svejedno. Zar ne?
Dakle, imamo dobro delo, sa lošim motivom.

Nije li i to bolje, nego sa lošim motivom učiniti nešto loše?

Epilog je isti..gladno dijete je nahranjeno..ali,zašto to činiti ako zaista ne osjećamo da tako treba,odnosno da bismo "dobili poene" ?
Uvijek u autu imam kesicu sa hranom za pse jer puno putujem i vidim mnogo gladnih i ozeblih pasa..i nikad mi nije teško da zastanem i izbacim im hranu..moj motiv nije sebičan i nijednog trena ne mislim da će me neko nagraditi jer sam ja nagradila sebe,osmijehom koji vidim u retrovizoru..

[kojica]

Epilog je isti..gladno dijete je nahranjeno..ali,zašto to činiti ako zaista ne osjećamo da tako treba,odnosno da bismo "dobili poene" ?
Uvijek u autu imam kesicu sa hranom za pse jer puno putujem i vidim mnogo gladnih i ozeblih pasa..i nikad mi nije teško da zastanem i izbacim im hranu..moj motiv nije sebičan i nijednog trena ne mislim da će me neko nagraditi jer sam ja nagradila sebe,osmijehom koji vidim u retrovizoru..

Ali meni je svejedno šta je nekome motiv.

Bila sam prošle godine na nekoj promociji 'rosa' vode, gde su nas ispitivali šta mislimo
o njihovoj kampanji kojom pomažu prevremeno rođenu decu. Da li mislimo da njihova
kompanija zaista brine o bebama.
Ne, ne mislim tako. I nije me ni briga da li oni brinu ili ne. Uradili su nešto pozitivno i
to je sasvim dovoljno. Sve jedno bi u cenu proizvoda ugradili i troškove marketinga.
Ovako su barem uradili nešto dobro. Rezultat je pozitivan. I to je nešto što je bolje
od ništa.

[DaDole]

Meni često zasmeta motiv..uradiću neko dobro djelo da bi to "vidio onaj gore"(kako često samo to čujem) ili još gore..Uradiću nešto jer će to biti medijski popraćeno pa red reklame,red povelja o humanosti..
Slažem se da je kvalitetno i hvale vrijedno pomoći..humano i ljudski onima kojima treba pomoć i da je najvažnije ostvariti cilj..znači pomoći.
ALi,ne podnosim takva činjenja sa motivima propagande.

[mica]

Ne znam ni sama, sta bih pametno, napisala na ovu temu
Dajem i sakom i kapom i kad nemam, i kad imam...Volim da pomognem, ponekad i po cenu sopstvene porodice. Dovela sam sebe u situaciju da sam nekog drugog stavila iznad svoje dece i sebe...Ne znam koji su motivi..Takva sma oduvek. NIje mi motiv da iispadnem dobra pred ocima drugih, jer se za mnoge stavri i ne zna, koje sam uradila...Ovo ej tema za razmisljanje, odlicna...Skoro me je neko definisao kao osobu koja ne ume da kaze ne...Cak i kad snosi posledice...Zasto je to tako, mogao bi neko bas, da mi kaze...

[DaDole]

Ne znam ni sama, sta bih pametno, napisala na ovu temu
Dajem i sakom i kapom i kad nemam, i kad imam...Volim da pomognem, ponekad i po cenu sopstvene porodice. Dovela sam sebe u situaciju da sam nekog drugog stavila iznad svoje dece i sebe...Ne znam koji su motivi..Takva sma oduvek. NIje mi motiv da iispadnem dobra pred ocima drugih, jer se za mnoge stavri i ne zna, koje sam uradila...Ovo ej tema za razmisljanje, odlicna...Skoro me je neko definisao kao osobu koja ne ume da kaze ne...Cak i kad snosi posledice...Zasto je to tako, mogao bi neko bas, da mi kaze...

znaš mico da je čitava grana nauke usredsređena na tako čest problem "Nauči reći NE" ..u psihoterapiji se često počinje od toga i ovo zaslužuje posebnu temu..
Možda nije toliko važno zašto je to tako,već kako da ne bude tako..

[kojica]

znaš mico da je čitava grana nauke usredsređena na tako čest problem "Nauči reći NE" ..u psihoterapiji se često počinje od toga i ovo zaslužuje posebnu temu..
Možda nije toliko važno zašto je to tako,već kako da ne bude tako..

Može Nedo.. otvori jednu temu za kako da se kaže ne...

a meni otvori jednu za kako da se kaže da.. za sada sa smajlijem vežbam...

[DaDole]

tvoja želja za mene je zapovijed

ajd vježbamo

[mica]

znaš mico da je čitava grana nauke usredsređena na tako čest problem "Nauči reći NE" ..u psihoterapiji se često počinje od toga i ovo zaslužuje posebnu temu..
Možda nije toliko važno zašto je to tako,već kako da ne bude tako..

Pa da bi otlonio posledicu,moras da nadjes uzork. Ali da , to nije ova tema.

[Sagacity]

Ili.. ''bog je prvo sebi stvorio bradu''
Ono što me zanima je..
Slažem se sa tobom da naši motivi mogu biti sebični. Ali ako ja nahranim gladno dete
koje nije moje iz nekih sasvim sebičnih razloga, kao što je na primer ''bog će to videti
pa će me nagraditi'' ili ''ljudi će mi se diviti''...
Gladnom detetu je svejedno. Zar ne?
Dakle, imamo dobro delo, sa lošim motivom.

Nije li i to bolje, nego sa lošim motivom učiniti nešto loše?

OK u pravu si...Dete je nahranjeno, bez obzira na motiv...Ja sam pre svega govorila o osećaju altruista, da li je ono pravo ili isfolirano...To je ono čime sam se vodila...Razmišljala sam samo o jednoj strani...A ne i o strani kojoj je pomognuto...Pre svega, razmišljala sam o tome osećaju koji neki ''kvazi'' altruisti ispoljavaju...

Pomoć je pomoć, bez obzira od koga je i sa kakvim motivom..Ali i tu ima jedan problem...Katkad se takva pomoć ''obije o glavu''...Nekada nekoj deci bude pomognuto, od tamo nekih super ''zvezda'' koji imaju ''jaku empatiju'', a onda su ta deca naterana da pričaju pred kamerom, kako im je ''super dobrotvor izašao u susret''...Hm, razmišljam kakvu psihološku prazninu osete ta deca...Možda je ovaj komentar bio prejak, ali trenutno nisam mogla ničeg drugog da se setim..A ima toga...

Lično, kada pomažem, pomažem od srca...Ne tražim ništa..A pomoć...? Pomoć nikada ne stigne od onih od kojih očekuješ, već uvek od nekih za koje nisi nikada pomislio...Ja sam to doživela...Sve što radiš, radi punim srcem bez očekivanja...A uzvrćeno će biti na najbolji mogući način...
Malo skrenuh sa teme...

[причалица]

Kao vrsta, naučili smo da opstajemo tako što svako brine pre svega za sebe
i svoju porodicu, pa tek onda za druge. Da li se to pokazalo uspešnim?
Meni se čini da će nas upravo to i ubiti.

kako god, kojice. ne možemo da vodimo sve bitke ovoga sveta.
uvek će biti onih koji će da ''kvare igru''...nemam više toliko strpljnja da budem dobra bez debelog razloga.
ako treba da nestanemo jer ne umemo globalno da budemo altruistični - pa dobro, to je opet ''naš'' izbor.