Zamka vlastitog tijela

[DaDole]

Žive u tijelu muškarca,a osjećaju se kao žene..ili obrnuto.Promjena pola- bolest ili ne?

[DaDole]

Da li je naše društvo netolerantno?I gdje je to granica normalnog i nenormalnog..ne počinje li igranje sa Tvorcem čak i kod manjih hiruških zahvata kao što su silikonske i botox opcije..
Mislimo li da ljudi koji istinski doživljavaju svoj pol kao muku,pate i da su zato nesrećni?
I najvažnije možda..može li im se pomoći bez hiruškog noža i dugogodišnjih hormonskih terapija..

[Sagacity]

Smatram da je promena pola bolest i to teška...Mislim da je jako teško kada se rodiš sa neuobičajenim mentalnim sklopom...
Ne poznajem neki takav slučaj lično, ali sam upoznala devojku na faxu davno, koju su privlačile žene..Dugo se borila protiv toga, išla na raznorazne razgovore, kod psihijatara, psihologa...Ali džaba, to je bilo duboko u njoj...Roditelji su joj lekari i za njih je to bilo tragično...
Devojka je upisala Mašinstvo, ne bi li bila okružena muškim svetom i na taj nači pokušala da izazove osećaj i potrebu za suprotnim polom...ništa to nije pomoglo, samo je još više potvrdila sebe u onome u čemu se već odavno pronašla...
Imala je puno problema..Osudu okoline, pritisak roditelja..Na kraju nakon faxa, napustila je Srbiju...Eto...
Zato kažem, da ni najmanje nije lako...Ali ne treba da tom svojom različitošću ''mašu'' na sve strane,kao da je to nešto normalno i da tako treba...jer ni jedna bolestt nije za ''promociju''....

[DaDole]

KAd sam bila gimnazijalka,često sam imala upale grla i primala peniciline te tako imala priliku sretati jednog Marinka koji je dolazio na hormonske injekcije i to nije bila tajna.
MArinko je imao tad već 18 godina i želio je da postane žensko.
Medicinska sestra ,inače kućni prijatelj,koja mu je davala injekcije pričala je o njemu i njegovoj jakoj želji da promijeni pol..MArinko je tada samo drugačije hodao i bio jako ljubazan i prostojan.
Odrastao je kao vanbračno dijete sa majkom koja je ličila na muškarca..
žena je uvijek nosila mušku odjeću i mali kačket,hodala kao muško i šišala se kratko..jedva je krpala kraj sa krajem ali je Marinko bio uvijek sit i uredan.
..a onda je nestao iz grada..pričalo se da je nakon dugo godina hormonske terapije otišao negdje na operaciju..
Već sam se udala i jednog divnog jutra gurajući kolica ,srela sam osobu koja je neodoljivo podsjećala na Marinka..Nije mi trebalo mnogo jer smo se prepoznali i rekoh :"Dobro jutro",malo zbunjeno jer je izgledao kao žena..samo su koljena odavala mušku građu i nešto grublje kosti na licu..
"Dobro jutro",reče mi "Ja sam Marina"..

[kojica]

Imala sam prilike da vidim jedan par, gde je ona promenila pol u muški.
Radile su u Kluzu i bile atrakcija. Svi su prstom pokazivali na njih.
Meni su izgledali sasvim ok. Jedino što je (ona-)on bio malo nizak.

[DaDole]

A Marina iz moje priče(nekad MArinko) ostao je visok,kvrgavih koljena i muški isturene brade..na licu nije imao malje,već pomno složen make up..ali,ono što ja i sad vidim dok pišem o tome,je onaj osmijeh osobe koja je nakon godina patnje i borbe,ostvarila svoj san..
i ne mogu a da se ne pitam.,.nije li moglo drugačije..

[kojica]

Pa ne znam sad ko je tu bolesan.. oni što se gurkaju, pokazuju prstom na ljude
i viču ''eno ih.. znaš on-ona je uradio to i to''.. ili su bolesni ljudi koji žive svojim životom..

Oni su živeli zajedno, dolazili redovno na posao i obavljali ga kako treba. Podnosili
su i to da su atrakcija jako dobro, a to ni malo nije lako. Nisu se bavili kriminalom, nisu
nikoga povređivali. I ne znam po kom osnovu bih mogla da ih proglasim bolesnicima.

[DaDole]

Mislim da su oni koji koji razmišljaju o promjeni pola i odluče se na takav proces,ne samo nesretno zarobljeni u tijelu koje ne osjećaju,već i jako hrabri ljudi..
U psihijatriji je poznat termin fiksiranja ..ljudi ostaju fiksirani na nekoj želji i to je često predmet njihovog liječenja..Jeste li ikad čuli da djevojčica kaže :"Voljela bih da sam dječak"..vjerovatno jeste i to je u najvećem broju slučajeva tek rečenica..ali,kad se ta želja fiksira i kad djevojčica poraste u djevojku onda je u problemu..
nisu li se nekad radile lobotomije kod oboljelih od šizofrenije?
Jedna od najljepših stvari koje sam u životu naučila je da živim slobodu..i pustim druge da žive svoju slobodu sve dok ona ne zadire u moju..