Borovi

[ЖениМиСе]

pinus
bor

Rod borova obuhvata više desetina vrsta,koje su rasprostranjene po različitim klimatskim pojasevima.Neke od glavnih odlika ove vrste jesu prilagodivost na uslove sredine,sporiji rast i dugovečnost,kao i razgranata krošnja sa kitnjastim granama i uglavnom je svetloljubiva vrsta,a ovde ću vas upoznati sa nekoliko vrsta koje se i najčešće sreću.

[ЖениМиСе]

Crni bor je jedna od najčešćih vrsta na našim prostorima.Četine su mu tamno zelene boje,a formira široku krošnju i dostiže velike razmere.Ubraja se u vrste koje vole svetle položaje,i veoma su otporni na uslove sredine.Raste uspešno na svim kategorijama zemljišta,pa čak i na izrazito siromašnim i plitkim.Osim što je otporan na sušu i vetar,pokazao je otpornost i na gradske uslove.Upotrebljava se u svim oblicima sadnje,jer tamnom bojom svojih četina čini odličan materijal za kombinovanje sa drugim vrstama svetlije boje,formirajući izuzetne kontrastne kombinacije.Što se tiče variabilnosti,poznat je veliki broj varieteta i formi: "columnaris" sa valjkastom krošnjom, "pendula"žalosna forma,sa granama povijenim prema zemlji, "pyramidalis" uske piramidalne krošnje,kao i "monstrosa" niska rastom sa kratkim debelim granama,a tu je i "nana" žbunasta,niska forma koja ne poraste više od 3m,itd.

[ЖениМиСе]

Beli bor spada u one vrste koje mogu da podnesu najekstremnije uslove sredine,klimatske ekstreme.Između ostalog može da podnese i velike nadmorske visine ali i vlažno i močvarno zemljište.Podnosi jake mrazeve na krajnjem severu kao i suvo i peskovito zemljište,tako da je preporučljiv za sađenje na svim podnebljima i zemljištima.Jedini problem mu predstavljaju otrovni gasovi,tako da se ne preporučuje za sadnju pored industrijskih objekata.U idealnim uslovima naraste i do 30m,ali najčešće daleko manje.Dokazano je da njegova smola sadrži antiseptička svojstva,pa se preporučuje za sadnju na zelenim površinama oko zdravstvenih ustanova.Kora debla ovog četinara je smeđe-narandžaste boje a četine srebrnasto-zelene,tako da i kontrast debla i krošnje dodatno doprinosi dekorativnosti ovog četinara.Koristi se za kombinaciju sa vrstama tamnije boje krošnje,a efektan je i kada se sadi u manjim grupama kao i pojedinačno.Kao i svi borovi i beli bor je varijabilna vrsta i poznate su mnoge podvrste od kojih je najzanimljivija podvrsta zlatiborica ili zlatni bor kod koga su pojedine mlade četine zlatno žute boje,raste na Zlatiboru i "zaštitni znak" je ove planine. Postoje i mnogobrojni varieteti od kojih ćemo pomenuti neke: na primer patuljasti varietet"nana" koji ne poraste više od 70cm,ili,"nivea" čije su mlade četine bele boje,a tu je i"fastigiata" valjkaste krošnje,pa zatim "umbraculifera" široko okrugli,žbunasti četinar,pa"watereri" koji u prečniku dostiže i do 5m,raste sporo i vrlo je zahvalan za geometrijske forme na zelenim površinama, itd...

[ЖениМиСе]

Poreklom je iz Severne Amerike,prilagodiva vrsta bez posebnih zahteva prema uslovima sredine.Uspešno raste i na našim podnebljima,i dostiže velike visine.Široko piramidalne krošnje,sa granama koje se pružaju horizontalno od debla.Poseban ukras predstavljaju plavičasto-zelene četine koje dostižu i do 12cm dužine,i daju ovom boru vazdušast izgled,kao i duguljaste krupne šišarke duge i do 15cm.Jedini nedostatak je,što je ova vrsta podložna napadu određene gljivice koja prouzrokuje rak kore.Pa stručnjaci predlažu da u njegovoj blizini ne treba saditi vrste iz roda "ribes" (ribizle) ,koje su prenosioci ove bolesti.Koristi se za sadnju drvoreda,a i dosta je variabilna vrsta.Ovde ćemo pomenuti neke od varieteta:"fastigiata" valjkaste krošnje,zatim "glauca" sa četinama izrazito plave boje, "prostrata",povijenog stabla čije se grane prostiruhorizontalno po zemlji,itd...