Snaga nije nasilje

[Vragolanka]

koga je lako optuziti?s kim nemas nikakvih problema?kako to mislis milicija odlicno radi svoj posao,ima toliko slucajeva ubistva gde uopste nisu ni reagovali na prijave,da su reagovali mozda se ne bi ni desila..

policija reaguje po prijavi, osnovano il neosnovano oni moraju da intervenišu. a to: javite se kada budete imali 'konkretniji' razlog ne znači da se čeka da se desi ubistvo. pogrešno očekujete od policije zaštitu dok i dalje živite sa nasilnikom. pa ne ide... osim ako niste zaštićeni svedok.
problem je sudstvo koje ne obavlja svoj posao kako treba. tačnije nije dovoljno ažurno. zakon se ne sprovodi, bar ovaj novi , još uvek po svim tačkama. valda je balkancima još uvek 'normalno' da muž bude 'glava kuće' u buvalnom smislu da i dokaže i demnstrira svoju snagu, a i sama definicija nasilja ne podrazumeva mnogo više od šamara. psihičko se često zapostavlja pri dizanju optužnice, a najčešće je dvosmerno... takođe se zanemaruju i pretnje sve dok nema osnovane sumnje da bi se mogle i ostvariti.

[mikili]

[mica]

Bravoo mikili. Ovo dovoljno govori. Eto, ja njega volim i ako me bije. Mislim, sta reci?

[Raisa]

Ja sam danas prisustvoala jednoj scenu da se meni prevrce na samu pomisao na nju.Teretana,negde predvece,dolazim,idem u svlacionicu,presvlacim se,kad cujem u muskoj do nase...odvratan dijalog, otac i sin,a sin pride ima 5-6 godina.To je bilo vristanje na njega i reci u stilu '' Idiote jedan j...eni jesam ti lepo rekao idiote kretenu da to od cokolade je za odrasle ne za tebe budalo j.edna j.ebena videces kad dodjemo kuci razbicu te,slomicu ti sad ruku j..benu,sta sta je bilo,misls da ne mogu da ti slomim ruku idiote sad ces videti ''i tako u nedogled,a mali,toliko uplaseno zvucao. Sa druge strane zida,ja prebledela. izadjem ja napolje,da ostavim svoju vodu i kljuc,i stoji ispred vrata muskae svaliconice decko neki,vrata zatvorena,a ono ta stoka tuche to malo dete,dete vristi,place, cuje se vriska, udaranje o nesto...Pukla sam, ne mogu to,cim cujem neko mali i nezasticen kako zapomaze dobijem slom,skoro sam pocela da placem,i krenem ja,i taman kako sam uhvatila kvaku kad progovara moj trener- a de ces ti?- kako gde cu on udara to dete..- ma covek ras*****va svoje dete vaspitava ga sta se ti mesas idi na onu stranuI sedi on ko klada i kuca poruke a dete tamo place unutraMeni je trebalo sat vremena da se smirim i jaako mi je zao sto nisam videla ko je otac,iako cu saznati,ako ga budem videla jos jednom pa mislim da se necu suzdrzati da mu kazem sve ono sto hocu

[ljubičica]

reagujem veoma burno na svako nasilje
fiizicko me uzasa, ali i verbalno..
kad cujem neku slotiju kako urla na malo dete saranila bih ga na mestu

[ljubičica]

sinoc sam posle mnogo vremena gledala rts, jer me zanimo ovo oko nereda u ns
i slucajno naletim na istrazivanje koje je vrseno medju mladicima dobi od 15-20 godina
slagacu, ali cifre idu ovako
30% smatra da je ok samarati devojku
20 smatra da je silovanje isprovocirano
30% smatra da zene nisu za posao
30% smatra da mmuskarac treba da odlucuje o svemu
pokusacu da nadjem na netu, ali bila sam uzasnuta..
kuda mi to idemo..

[burning violin]

Malo je to nereprezentativan uzorak, jos su bubuljicavi i misle da je to neki odraz macizma. Sto gori, to bolji.
Bas sada zivimo u eri kampanje protiv nasilja nad zenama, i nasilja generalno, ne znam gde kupe te ideje. Negde po nekim zutim medijima valjda.

[mikili]

Ne,kupe ih iz svoje okoline,odrastaju u takvom okruzenju...zvanicno je jedno,a ono na delu daje upravo ovakve rezultate..

[причалица]

http://www.kurir-info.rs/vesti/drust...ace-176216.php

evo, naš narod...voli da gleda tuđu muku i da je odobrava....pa to je stvarno strašno

[DaDole]

svaki komentar je zaista suvišan pričo

[DaDole]

Porazne činjenice o nasilju nad ženama u svijetu- nasilje nad ženama globalna je epidemija razarajućih razmjera- približno će jedna od tri žene tijekom svog života biti pretučena, seksualno iskorištena ili na neki način maltretirana od strane partnera- jedna od pet žena i jedan od 10 muškaraca bili su žrtva seksualnog nasilja u djetinjstvu- udio žena koje su tijekom bračnog odnosa barem jednom doživjele psihičko ili seksualno nasilje, ili oboje, kreće se od 15% do 71%, u većini zemalja između 29% i 62%- nasilje od strane intimnog partnera praćeno je nizom zdravstvenih posljedica poput depresije, pušenja, gojaznosti, seksualnog ponašanja visokog rizika, zlouporabe droge i alkohola, neželjene trudnoće te povećanog rizika upuštanja u nasilje kao žrtva ili izvršitelj- u 2004. godini, interpersonalno je nasilje dovelo do smrti 600.000 osoba diljem svijeta

Ovogodišnja Svjetska konferencija o skloništima za žene (2^nd WorldConferenceofWomen'sShelters), kojoj je cilj umrežavanje vodećih stručnjaka u svijetu te razmjena iskustava u svrhu zaštite žena i zaustavljanja nasilja nad njima, održala se od 28. veljače do 1. ožujka u organizaciji NNEDV-a (National NetworktoEndDomesticViolence) u Washingtonu u SAD-u

[DaDole]

Juče je bio Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Organizacija 'UN Women' u jednoj od svojih edukativnih brošura 'iskristalizirala' je dva temeljna uporišta nasilja nad ženama: odrastanje djevojčice u sredini u kojoj se prema njoj odnosi drugačije zato što je ženskog spola i odrastanje dječaka u sredini koja ne potiče ravnopravnost spolova
Osjećaj moći s kojim dolazi i ravnopravnost ne postiže se jednom lekcijom u predmetu koji bi se trebao baviti društvenom odgovornošću, niti poticanjem agresije za obranu od agresije. Moć su znanje i samopouzdanje, karte jače od udarca i 'kučke', karte na koje uz mamu i tatu trebaju igrati i brat i prijateljica i učitelj i vjerski autoritet.

[Bisernica]

U poslednje vreme se čuje kako nasilje nad ženama nije potrebno posebno izdvajati kao pojavu,jer je porodično nasilje faktički značajan problem o kojem društvo treba da se stara ?!!! ..da ne poveruješ kad to čuješ iz usta ministra pravde.Porodično nasilje je društveni problem koji perzistira od kako je sveta i veka i nasilnika ,ali nasilje nad ženama nikako ne može i ne sme biti utopljeno u širi pojam ,jer porodično nasilje obuhvata sve članove ,svih generacija koji čine porodicu.To što je žena i u tom slučaju direktno najugroženija ,a deca na posredan način izložena mentalnoj i psihičkoj torturi,a neretko i fizičkoj,je opet jedan od pokazatelja koji govori u prilog tome da se nasilje nad ženama mora izdvojiti kao poseban vid nasilja koji iz godine u godinu ostavlja za posledicu sve više ubijenih žena.
Da stvar nije izgubljena do kraja govori i ovaj tekst ,pisan iz muškog ugla,koji zaista ohrabruje:

БОШКО ЈАКШИЋ

Балканска мушка крчма
Биће да је просечна жена у Србији и данас увезана конопцима које неки зову традиција, по којој је мушкарац рођен да буде супериоран и постављан на пиједестал с кога, с висине, правом власника, гледа на жену – укључујући и ону која га је ту наместила.

Уз такво непоштовање према жени, он стиче осећај да она лако и увек може да буде стављена „на своје место”. Само тренутак осионости, пијанства или лудила потребан је таквом мушкарцу да пређе танку линији насиља, силовања или убиства.

Насиље над женама постаје глобални проблем који поприма пропорције епидемије. Глобална процена УН каже да једна од три жене доживи силовање или физичко насиље. Многе друге су суочена са секс трафикингом, гениталним сакаћењем, присилним браковима, убиствима из части…

Читам да је ове године у Србији убијена 41 жена, за разлику од 28 прошле. Идемо ка групи европских земаља с високом стопом „фемицида”. У Британији две жене недељно убију њихови партнери или бивши партнери. У ЕУ је између 40 и 50 одсто жена доживело нежељена сексуална узнемиравања и друге облике злостављања.

Већа је вероватноћа да жена на наки начин буде сексуално нападнута него да добије рак дојке, али кладим се да Дачић и Вучић о насиљу над женама неће причати у завршним дебатама када буду заказани избори наредне године.

Између осталог, и зато цинично звучи када мушкарац каже „слабији пол”, док црна статистика саопштава да је 2012. свака трећа жена у Србији била (пријављена) жртва физичког насиља, да је 45 одсто жена током живота искусило више форми насиља, а 3,4 процента све врсте: физичко, психичко, економско, сексуално.

Могли бисмо олако да закључимо да је пораст сваке врсте насиља, па и оног над женама, резултат кризе у којој живимо, незапослености, немаштине, слома моралних вредности друштва, једва видљивих институција државе, краха озбиљног образовног система…

Али, насиље над женама и агресивни мачоизам крлежијанске „балканске крчме” је много теже елиминисати јер је дубоко укопан у патријархалној традицији којом се многи Срби и данас диче.

Како променити укорењене и окоштале стереотипове који се још у школи цинично заодену у домаћи мушки фолклор? Дођеш кући и жени опалиш шамар, знаће она већ зашто. Какав је то мушкарац који није ошамарио жену? Брата и вола мити, жену и коња туци.

Школе би, уз помоћ медија, требало да имају кључну улогу како би младим људима помогле да савладају овакве опаке поруке. Спречавање насиља над женама морало би да буде саставни део образовне политике, када бисмо је имали.

Не бих да путујем у историју која је препуна примера неједнаких односа моћи два пола, што је – уз помоћ све три једнобожачке религије – довело до мушке доминације и дискриминације над женама.

У Америци је, на пример, тек 1870. обустављена примена обичајног права по коме је супруг могао физички да кажњава непослушну жену. У Британији је традиционално право супруга да примени телесно кажњавање жене како би је приморао да испуњава своје дужности укинуто 1891.

Промене су ишле споро. „„Не замарајте свог мужа малим проблемима и жалбама када дође кући. Пажљиво га слушајте. Нека он саопшти своје проблеме. Ваши ће у поређењу с његовим деловати тривијално”, пише у књизи „„“Како бити добра супруга”.

Ипак, ствари су се драматично промениле током седам деценија откако је у САД објављено ово упутство из времена супремације америчког мушкарца. Доминација „јачег пола” је у развијеним друштвима разбијена, не сасвим, али у знатној мери.

Пре пола века Американац је на кување и прање трошио пет минута дневно, данас 27. У Јапану, који се и данас сматра бастионом традиционалне расподеле улога, близу половине мушкараца сматра да посао у кухињи није искључиво женски.

Измени односа снажно су допринеле две чињенице: жене се запошљавају како би допринеле породичним буџетима, док савремена законодавства подржавају њихову равноправност.

Положај жена у савременом свету стално напредује, оне заузимају значајне позиције у политици и бизнису. Напредује и код нас. У парламенту, министарствима, јавном животу…

Али, док се болно споро пробија идеја да родна равноправност не подразумева рат полова, победу једног над другим, већ синергију оба пола ради обостране користи и даље је присутна дискриминација жена у послу, зарадама, приступу политичким и друштвеним функцијама. Посебно маргинализоване су жене са села, са инвалидитетом, самохране мајке, Ромкиње, избеглице, расељена лица, жене жртве насиља.

Српски мушкарац – са изузецима – изгледа да није спреман да се одрекне својих привилегија. Супериорни положај доприноси тзв. родно заснованом насиљу које је у константном порасту од 2006.

Доприноси, рекао бих, и судство: током 2012. чак 64 пријављена насилника добила су скромне казне до шест месеци затвора, а само две особе осуђене су на максималну казну од две до пет година!

Наш Кривични законик за силовање предвиђа затвор од једне до 18 година, али последњих година изрицане су само ниске казне. С друге стране, парадоксално, жена која се брани (забрањеним) сузавац спрејом може да добије до пет година затвора.

Код нас силоватељи пролазе с благим казнама. Док стално слушам о поглављима које са ЕУ треба испеглати да бисмо се поравнали са европским законодавством и правосуђем, питам се да ли ће се неко сетити оваквих аномалија које делују барем толико трауматски колико и последице које остају код напаствованих жена.

Добро је што је Скупштина Србије ратификовала конвенцију Савета Европе за спречавање насиља над женама и насиља у породици, што је обавезује да уведе нова кривична дела као што су прогањање и сексуално узнемиравање и да измени законске дефиниције силовања и породичног насиља.

Остаје ми основана сумња да ћемо добити бољи закон – који ће само бити у већем раскораку с праксом – у земљи у којој чак 80 одсто жртава силовања одустаје од гоњења силоватеља, што због осећаја личне срамоте, али и због неповерења у државу.

Иако Декларација УН о елиминацији насиља над женама из 1993. каже да извршиоци насиља могу да буду припадници оба пола, чланови породице, али и сама држава, како овде жртве да се изборе да насилника сместе где му је место?

Колико је људи одговарало за између 20.000–50.000 силовања почињених током рата у Босни? Колико за злехуду судбину до пола милиона жена и девојчица у Руанди 1994?

Гледао сам недавно како је Индија, свакако традиционалистичкија од нас, скочила на ноге поводом једног случаја бруталног силовања. Починиоци су осуђени на смрт.

Док год мушкарци буду одрастали као раџе, учени да владају, регрутна база насиља над женама ће се увећавати зато што представља један од суштинских социјалних механизама којим се жене приморавају да остану у подређеном положају.

Мушкарци ће насиље оправдавати као интегрални део свог идентитета. Правдаће га од бога датим неједнакостима у улогама полова. Рекао бих да насиље над женама ипак није само „женско питање”.

Бошко Јакшић
објављено: 22/12/2013