Neprežaljene ljubavi

[Ometač]

Imate li neku neprežaljenu ljubav? Neku zbog koje bi sve žrtvovali kada bi saznali da je sada slobodna?

[Sarmica]

Pa nije baš da imam nekoga zbog koga bi se sad polomila,ali možda da su neke stvari bile malo drugačije,ko zna

[rile_nezni_oblak]

ponekad pomislim sta bi bilo da je bilo... ali, postoji razlog zasto je svaka od njih bivsa i mislim da to ne bi bilo puno drugacije i da se desi ponovo... jer ni mi nismo drugaciji ljudi, pretpostavljam... nije da mi nije zao sto je tako, za neke od njih vise, za neke druge daleko manje, za jednu posebno, al' idemo dalje.. od gledanja unazad nema nista...

[kojica]

nema..

[Obešenjak]

Zanesenjak ne vuče za sobom nikakve emocionalne prtljage!

[причалица]

Imate li neku neprežaljenu ljubav? Neku zbog koje bi sve žrtvovali kada bi saznali da je sada slobodna?

[mikili]

nema..svi prezaljeni

[причалица]

nema..svi prezaljeni

i to odavno

[kojica]

bog da im dušu prosti...

[mikili]

..e ,bas smo bile vredne

[Rosa]

nema..svi prezaljeni

ahahahah :raz_114:

Ovo mi je ulepšalo dan!!!!!!!

[Raisa]

nemam ih...sa svakim sam sterala do kraja
ne volim nista polovicno da radim,ni polovicne odnose

[Vragolanka]

ne.
svaka je imala šansu u svoje vreme. iskorišćenu, neiskorišenu, svejedno...

[причалица]

izgleda da ovde pišu samo oni koje nemaju šta da kažu...osim da su izašli kao pobednici.

[Paranoik]

Sve je počelo na jednom forumu koji drži moja drugarica.
Devojka na žalost nije iz BG-a, pa je viđanje, koje je u početku počelo kao kres šema, a kasnije kao emotivna veza, bilo otežano, zbog njenih i mojih obaveza.
Poludeo sam, čekao sam trenutak da mi se javi, samo kada vidim sms ili kad je vidim ulogovanu na msn, bio sam u stanju delirijuma, transa, čega god.
Način na koji se smejala sa mnom, način na koji je pričala, figura, glas, sve, sve je bilo posebno, kao udarac groma, nešto što nisam umeo da shvatim.

Sumnjala je, sumnjao sam i ja, ta daljina nas je najviše upropastila, svađali smo se mirili, pa opet u krug, oko gluposti, i sve se završavalo nekakvim ćutanjem i optužbama.
Prošlu NG smo slavili u nekom klubu the Tube, pa posle kod moje sestre u stan, sve je bilo kao san, i romantika i seGs i priče pred spavanje.
Onda je počelo ludilo, proganjanje s obe strane, nepoverenje koje nije moglo da bude obuzdano, i ostavi me.
Nekoliko meseci sam je zvao svaki dan, nije htela da se vidimo, kada me je videla i kada sam ja nju video posle 5 meseci, raštimovali smo se oboje, i posle par dana smo ponovo počeli.

I opet je krenulo isto, vrlo brzo, proveravanje mog kompa kd je kod mene, češljanje historija, napadi, ludilo, s obe strane, a toliko smo bili ludi jedno za drugim, da mislim da ni jedno d nas dvoje nije moglo da bude s nekim drugim tj da prevari ovog drugog.

Ostavila me je pre tri meseca, dan nakon je položila master, otišla i onda sam je obrisao odasvud, kao da nikada nije postojala, jer znam da bih kada je vidim online imao neutaživu želju da joj se javim, da je pozovem, da joj kažem da je obožavam, iako je kreten, iako sam ja kreten.

Ono što je ostalo neprežaljeno je to što samimao neki neuhvatlji osećaj spokoja kada leži ili sedi pored mene, iako smo se kada smo bili odvojeni svađali često, taj osećaj spokoja kada smo bili skupa mi je bio neprocenjiv, taj osećaj je bio ono što me je držalo, što me i sada drži.

Nisam je čuo dugo, nisam je video još duže, ali mislim i dalje, iako sam svestan da to da budem s njom nij edobro ni za mene ni za nju, da je to samo iluzija koju smo gajili, ili sam sam gajio, odgovor nisam nikada dobio, niti mislim da ću ga dobiti.

[причалица]

ooo...kakva priča, vrače

[Čarapica]

Sve je počelo na jednom forumu koji drži moja drugarica.
Devojka na žalost nije iz BG-a, pa je viđanje, koje je u početku počelo kao kres šema, a kasnije kao emotivna veza, bilo otežano, zbog njenih i mojih obaveza.
Poludeo sam, čekao sam trenutak da mi se javi, samo kada vidim sms ili kad je vidim ulogovanu na msn, bio sam u stanju delirijuma, transa, čega god.
Način na koji se smejala sa mnom, način na koji je pričala, figura, glas, sve, sve je bilo posebno, kao udarac groma, nešto što nisam umeo da shvatim.

Sumnjala je, sumnjao sam i ja, ta daljina nas je najviše upropastila, svađali smo se mirili, pa opet u krug, oko gluposti, i sve se završavalo nekakvim ćutanjem i optužbama.
Prošlu NG smo slavili u nekom klubu the Tube, pa posle kod moje sestre u stan, sve je bilo kao san, i romantika i seGs i priče pred spavanje.
Onda je počelo ludilo, proganjanje s obe strane, nepoverenje koje nije moglo da bude obuzdano, i ostavi me.
Nekoliko meseci sam je zvao svaki dan, nije htela da se vidimo, kada me je videla i kada sam ja nju video posle 5 meseci, raštimovali smo se oboje, i posle par dana smo ponovo počeli.

I opet je krenulo isto, vrlo brzo, proveravanje mog kompa kd je kod mene, češljanje historija, napadi, ludilo, s obe strane, a toliko smo bili ludi jedno za drugim, da mislim da ni jedno d nas dvoje nije moglo da bude s nekim drugim tj da prevari ovog drugog.

Ostavila me je pre tri meseca, dan nakon je položila master, otišla i onda sam je obrisao odasvud, kao da nikada nije postojala, jer znam da bih kada je vidim online imao neutaživu želju da joj se javim, da je pozovem, da joj kažem da je obožavam, iako je kreten, iako sam ja kreten.

Ono što je ostalo neprežaljeno je to što samimao neki neuhvatlji osećaj spokoja kada leži ili sedi pored mene, iako smo se kada smo bili odvojeni svađali često, taj osećaj spokoja kada smo bili skupa mi je bio neprocenjiv, taj osećaj je bio ono što me je držalo, što me i sada drži.

Nisam je čuo dugo, nisam je video još duže, ali mislim i dalje, iako sam svestan da to da budem s njom nij edobro ni za mene ni za nju, da je to samo iluzija koju smo gajili, ili sam sam gajio, odgovor nisam nikada dobio, niti mislim da ću ga dobiti.

rasplakao si me covjece .... da to je ljubav ... sve nesto mislim da to treba dozivjeti pa makar se i otpatilo i neprezalilo al stvarno vredi pa makar i jednom u zivotu nekog tako osjetiti al vredi ....

[Paranoik]

rasplakao si me covjece .... da to je ljubav ... sve nesto mislim da to treba dozivjeti pa makar se i otpatilo i neprezalilo al stvarno vredi pa makar i jednom u zivotu nekog tako osjetiti al vredi ....

Jašta, vredelo je svake suze.
Nisam ni znao da postoji tako nešto.
Ponekad kada se probudim pomislim kako bi bilo dobro da je tu, da sam otišao da živim u NS, da sam bilo šta uradio više od onoga što jesam, ali svakako ne bi vredelo, izgradili smo pogrešan i kriv odnos, a "šta se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi"

[naki]

Jašta, vredelo je svake suze.
Nisam ni znao da postoji tako nešto.
Ponekad kada se probudim pomislim kako bi bilo dobro da je tu, da sam otišao da živim u NS, da sam bilo šta uradio više od onoga što jesam, ali svakako ne bi vredelo, izgradili smo pogrešan i kriv odnos, a "šta se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi"

apsolutno znam sve sto si preziveo...
ali jednostavno niste mogli da postojite, zar ne?
koliko god imali ljubavi... nekada ni ona nije dovoljna...
a nekada... nije rodjena da uzima dah punim plucima, nego da otima ukradenim uzdahom... ehhhh

[Paranoik]

ali jednostavno niste mogli da postojite, zar ne?

Problem je u tome što su nas ubile okolnosti.