Istorija venčanice
Većina svadbenih običaja poreklo vodi iz Starog Rima, pa je tako poznato da prsten na četvrtom prstu leve ruke simboliše veridbu. Izvori svedoče da je mlada belu haljinu na venčanju nosila u častHimena, boga svadbe i nevinosti.Providan veo i venac od cveća je nosila na glavi. Na sebi je imala haljinu od bele tkanine, a okostruka “Herkulov” čvor, ne bi li oterala zle duhove od sebe i svog braka. Srednjovekovna venčanjakoja su se ugovarala među plemstvom su češće sklapana iz političkih razloga nego iz ljubavi. Mlada je bila ogledalo porodičnog statusa i standarda, izbor svile i svake druge tkanine na njoj bio je odrazimućnosti mladine porodice. One koje su pripadale nižoj klasi, nosile su haljine u zelenoj i plavoj boji. Za njih je venčanje predstavljalo bitan događaj za koji su se oblačile onako kako im je budžetdozvoljavao, ali su u svakom pogledu težile da oponašaju venčanja kakva je organizovalo plemstvo.Početkom četrnaestog veka izrađuje se venčanica protkana na grudima ili na leđima, sa dugimuskim rukavima i dubokim prorezom spreda koji bi otkrivao haljinu koja je išla do tela. Ovevenčanice su se izrađivale od svile i bile bi ukrašene zlatnim pojasom na kojem se isticalo dragokamenje. Mlada je nosila prsten kao simbol večne ljubavi, broš kao odraz nevinosti i venac odcveća na kosi.