posle svega

[причалица]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

[planinar]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

Pa da si mene pozvala na ručak ja bih došao.

[причалица]

Pa da si mene pozvala na ručak ja bih došao.

drago mi je da si se oglasio i, verujem da bi došao ubuduće imaš otvoren poziv.

[planinar]

drago mi je da si se oglasio i, verujem da bi došao ubuduće imaš otvoren poziv.

Da, "otvoren poziv". Ja banem a ti mrzovoljna i uputiš me na buregdžinicu preko puta.

[причалица]

Da, "otvoren poziv". Ja banem a ti mrzovoljna i uputiš me na buregdžinicu preko puta.

buregdžinice bih zatvorila, da mene neko pita.

[planinar]

buregdžinice bih zatvorila, da mene neko pita.

Na sreću buregdžija i mene, niko te ne pita.

[причалица]

Na sreću buregdžija niko te ne pita.

svejedno, imaš poziv pa ti sad vidi šta ćeš.

[planinar]

svejedno, imaš poziv pa ti sad vidi šta ćeš.

Pa ja volim direktan poziv, ovo paušalno se ne važi.
Zamisli sve lepo aranžirano, sveće, lepa muzika a ti i ja raspravljamo o kvantnoj mehanici.

[причалица]

Pa ja volim direktan poziv, ovo paušalno se ne važi.
Zamisli sve lepo aranžirano, sveće, lepa muzika a ti i ja raspravljamo o kvantnoj mehanici.

pa dobro, biće direktno...polako

[kojica]

ko da iznuruje sebe..

jednom li vidim da im nije stalo, više to ne radim, šta god da je u pitanju...

[причалица]

ko da iznuruje sebe..

jednom li vidim da im nije stalo, više to ne radim, šta god da je u pitanju...

sve mislim da, ako budem preskočila, će me opljuvati kao majku i ženu koja nije vredna

[kojica]

sve mislim da, ako budem preskočila, će me opljuvati kao majku i ženu koja nije vredna

ma kakvi... pa de to može, kad ti i jesi vredna...

A da pokušaš da sazoveš kućni savet, pa da im kažeš kako se osećaš i da nije lepo da ti to rade
malo aseritivne komunikacije...
I da bi za neke druge prilike, trebali da se dogovorite hoće li ručati kod kuće ili ne, bar jedan dan
unapred, da bi ti mogla da planiraš svoje vreme.

[причалица]

probala...doduše, ne za danas. ali, moraću da napravim sad skandal zbog ovog danas, pa da vidim dokle će da sežu posledice po moju kammu.

[mica]

Moja majka je, slicna tebi na tom apsektu. Malo vise, fanaticna. Ako li joj rucak, ne daj BOZE, nije gotov vec do 12h, drama! Navikla je klince da u jedan vec, napune stomake. Tako je radila i sa nama. Vise puta sam joj govorila da me ne ceka na rucak, posle skole, ali ne vredi. Razleti se, svaki dan, vise puta nisam cak ni dolazila kuci, rucak pojede ona, ostatak se baci. Ja tako, ne funkcionisem. Ucim decu da cene sve sto se radi za njih. I vidis, vise postuju moju rec, nego njenu iako im ona ugadja maximalno. No, to je nesto sto se uzme, zdravo za gotovo. Nemoj pogresno, da me shvatsi prico, ali nemoj da te uzimaju zdravo za gotovo... Pa ko bi TEBI, smeo bilo sta da zameri kao majci i zeni, taj nema nimalo mozga...

[kojica]

I kod nas ručak mora da bude gotov najkasnije do 1. Inače nastaje panika.
Svi umiru od gladi i stoje pred kuhinjom i gledaju me vako..

Čim završe doručak, ja pristavljam ručak.

[причалица]

e pa mico - i moja deca su u godinama tvoje dece bila drugačija nego sada... tema se zato i zove ''posle svega''...jer, dok su godine prolazile, nisam nikad shvatila da trud i ''sve na vreme'' možda i nisu toliko bitni, jer se uvek ukazivala potreba za svim tim detaljima....koji su strukturu mog dana potpuno promenili tokom svih ovih godina.
a sad, kad su porasle, vidim da je ta struktura bezveze i da sam ja jedina koja verovatno greši.

[kojica]

e pa mico - i moja deca su u godinama tvoje dece bila drugačija nego sada... tema se zato i zove ''posle svega''...jer, dok su godine prolazile, nisam nikad shvatila da trud i ''sve na vreme'' možda i nisu toliko bitni, jer se uvek ukazivala potreba za svim tim detaljima....koji su strukturu mog dana potpuno promenili tokom svih ovih godina.
a sad, kad su porasle, vidim da je ta struktura bezveze i da sam ja jedina koja verovatno greši.

Nisi ti ništa loše i pogrešno uradila, ali trebala bi malo da počneš da menjaš navike.
Verujem da je bolno, ali one prosto odlaze svojim putem. Još uvek ste pod istim
krovom, ali neki drugi ljudi i događaji postaju važniji. Pokušaj da ne praviš scenu.
Nisu ni one namerno pogrešile. Dogovorite se ponekad za neki zajednički ručak.

[Nežnicah]

Prico, citam tvoj uvodni post i vidim sebe, ali original. To sto ja sebi mogu da napravim od dana, ne znam moze li ko, tj. sad vidim da mozes ti Svi su toliko opusteni, jedino ja vitlam u krug kao na motorni pogon. Od mene se ocekuje i da odem, da kupim, doteglim, spremim, postavim, raspremim, pa onda jovo nanovo za rucak. Sve je to tako normalno i tako `podrazumevano`. Nekad ne znam sta cu pre, i teram sebe da se smirim, opustim, dopustim sebi malo razbibrige, pijem kafu i da se druzim ovde sa vama, ali taj crvic mi ne da mira, stalno ja nesto moram da uradim da me ne bi cekalo, jer mi je to onda kao mac iznad glave. I onda oni sednu, pohapaju to sto im spremim, ja crknuta od tajminga u glavi, oni super...

[Bisernica]

e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

Ako mi ne zameriš na iskrenosti ,a iz ličnog iskustva,dugogodišnjeg ,mogu da ti kažem da nisi normalna ....jbt !!
kad sam bila mlada ,verovala sam da sve od mene zavisi i da od toga koliko sam ja spremna da ispunim sve svoje
obaveze na vreme ,zavisi i harmonija i mir u kući....greška !!
Vikendom sam nekad radila na tri polja ...odem na posao (ne svaka subota ,ali ipak) ,pa dođem kući i navalim ko
sumanuta da odradim sve ono što nisam,ručak je morao biti pripremljen u petak popodne ,ili veče ,ako je bila
popodnevna smena,i kad namirim i zadovoljim sve ,onda kad njima odgovara ,onda sednem pa učim za ispite ...i
tako danima i mesecima...niko ni hvala ,al' nema veze ...
Onda sam kasnije ,imala slobodnu subotu redovno ,pa sam sve to gladila da bude sveže,pa toplo,pa servirano i
garnirano....pa opet ništa ....Onda sam shvatila da moje zadovoljstvo u stvari zavisi od mene ,a ne od drugih !!
E ...od tada ,moje subote izgledaju svaka na svoj način ,ali uvek onako kako meni čini zadovoljstvo ...evo današnju
sam provela od jutra do mraka posvetivši je sebi...i lepo mi ,baš me briga što niko ne kaže hvala

[причалица]

ma ne što su super...neka im je alal, nego što ja nisam
bolje reći, više nisam...jer imam i godine i potroših se, sestro slatka...moraću da im ponavljam kao mantru ''najavite odlazak sa ručka.... najavite odlazak sa ručka'' i ''najavite prisustvo na ručku..... najvite prisustvo na ručku''