Pričo,tek kad odu od tebe znaće da te cene u potpunosti...znam iz iskustva.
Pričo,tek kad odu od tebe znaće da te cene u potpunosti...znam iz iskustva.
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
To je,verovatno,nešto što si ponela ti od svoje kuće,i teško da će se ikad promeniti.
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
E, vidis, ja malo razmislih...I ja sve tako, necu da budem kao moja majka, necu. I ubedjena sam, da nisam. A, onda zastanem u nekom trenutku, pogledam malo sebe, oko sebe i vidim da, sve sto sam starija, sve sam njoj slicnija. Tako da, posle svega, kroz nekoliko godina i ja cu, vrlo verovatno da napisem ovakav post, kao ti...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
kako da kažem - moja majka je bila dobra majka...dobra je i danas, samo što prosto njen temperament i njen fazon meni uopšte ''ne leže''.
i način na koji je ona majka - meni se ne sviđa upravo što stvarno ne bih mogla da budem kao ona...ali eto, ponekad, kad mi se desi ovako nešto -.....
ali, ona bi, na primer, ovu situaciju razrešila u svoju korist u minimalno kratkom roku
za razliku od mene koja to sad ''vari'' i mislim se kako ću da rešim ''problem''
где си пошла с крмељиве очи
Radila sam tako te subote pa i nedjelje..da obavim sve što radnim danom ne stignem..a onda se nešto u meni prelomilo sasvim neočekivano i to u momentu kad sam osjetila strašni umor jedne nedjelje i strah od ponedeljka koji je bio na pragu..
onda sam se preorganizovala..sve obavim u petak popodne i naveče..i subotu ostavim isključivo za kupovinu u kojoj ću uživati da ne gledam na sat..kad sve obavim,popijem lijeno kafu u gradu i cijela subota popodne je samo moja i najveći dio nedjelje..ako ne odem u prirodu,ostanem u stanu i čitam ili izađem sa društvom na neku sporu kafu..
shvatila sam da onako iznurena ne trebam ni sebi,ni ikom..
meni će biti potrebno nešto drugo osim ''preloma''...jer, imala sam više tih preloma, pa na kraju...kad se prođe vreme relaksacije ili lošeg pamćenja - sve krenem ispočetnika
где си пошла с крмељиве очи
ako ne stižem da skuvam (a ne kuvam svaki dan), neka prave sendviče, ako danas ne stižem da očistim kuću, sutra ću. nema frke, panike, služenje, robovanja. nikome i ničemu.
ako radim nešto radim to zbog ljudi koje volim. ne želim da od dece napravim debile. još manje da mi kućni poslovi postanu opsesija.
valjda je sada malo jasnije. moraš iz jedne krajnosti u drugu da odeš da bi našla neku sredinu. ako tako nastaviš stradaće ti zdravlje. i niko ti neće reći hvala.
upravo je tu negdje jedno zrno istine koje nam često zapne pa bude nalik na kost u grlu..dođemo do one samozapitanosti nad sobom ..do trenutka kad se pitamo da li zaista robujemo na način koji nam ne ostavlja vremena za nas..opetovani i beskrajni procesi svakodnevice koji su više od fizičkog premora..da,treba povući ručnu i zaustaviti se ..
svi smo mi malodušni s vremena na vreme ako smo hronično nezadovoljni.
ne očekuj od drugih da se menjaju. promeni svoj stav prema njima i poštedećeš sebe. ili menjaj stav prema sebi.