Dejstvo i uticaji hormona

[kojica]

STA SU HORMONI

Hormoni su prirodni neurotransmiteri, koji prenose informacije putem
nervnih zavrsetaka od jedne do druge celije. Na taj nacin svaka celija
u organizmu, tacno zna kad i sta treba da radi. Znaci, ako se npr.
nalazimo pod stresom homoni salju zlezdama poruku da pod hitno luce
kortizol. A pod njegovim dejstvom kardiovaskularni sistem ponovo pocinje
normalno da radi, te na takav nacin uspevamo da se nosimo sa stresnom
situacijom.

U opustenim i prijateljskim razgovorima kroz blisko poveravanje cesto
mozemo cuti: "proradila je hemija" ili "medju nama nema vise hemije".
Naravno ove tvrdnje se odnose na objasnjenje da nam se neko izuzetno
dopada, da smo zaljubljeni, ali i da je zaljubljenost ili ljubav nestala. Zaista
ovo je tacno i tome ima velike istine, jer hemijska jedinica u nasem mozgu,
hormoni i neurotransmiteri odgovorni su za osecaj zaljubljenosti, ljubavi,
srece, potistenosti, tuge ili najrazlicitijih emotivnih raspolozenja uopste, pa
samim tim i za ponasanje.

[kojica]

Preciznije hemijska jedinica u mozgu (kroz svoju aktivnost i sokove)
regulise procese prometa materija, rast, razvoj, razmnozavanje i
ponasanje uopste. Paznju naucnika narocito privlace hormoni zaduzeni
za raspolozenje i o njima su najcesce radjena i brojna istrazivanja.
Tako se danas, osim za poznati serotonin - nazvan horomonom srece,
i adrenalin - takozvani hormon stresa, naglasava da je izuzetno vazan
i endorfin - hormon zaduzen za privrzenost, oksitocin - hormon neznosti
koji nas nagoni da voljenu osobu cesto zagrlimo, mazimo i da budemo
velikodusniji.

Neuropsihijatar dr Petar Bokun, isitice da su hormoni veza izmedju psihe
i tela, odnosno da preko nervnih zavrsetaka oni prenose informacije tako
da svaka celija u organizmu tacno zna sta i kada treba da uradi.

[kojica]

Serotonin ili hormon srece i zadovoljstva, kako ga jos nazivaju, luci
nadbubrezna zlezda i prethodi adrenalinu. Kako istice dr Bokun, bez
njega nema radosti srca, euforije i zivota. Kada se spomene ovaj
neurotransmiter, jedna od prvih asocijacija je cokolada. Ona navodno
povecava nivo serotonina, te nas na takav nacin cini zadovoljnijima i
srecnjima. Prema nekim istrazivanjima cokolada zaista sadrzi supstance
koje su dobra zamena za ovaj hormon. Osim cokoladom, nivo serotonina
u svom telu mozdete da uvecate i unosenjem ugljenih hidrata. Oni
povecavaju apsorciju triptofana, koji se zatim u mozgu daljim procesom
prtvara u serotonin. U roku od tridesetak minuta nakon sto ste pojeli,
recimo testeninu, povrce bogato skrobom, zitne pahuljice ili integralna
peciva oseticete se smireno i opusteno.

Osim serotonina i dipamin, kao i neropinerfin su kako se veruje najosetljiviji
na odredjene komponente hrane. Ova dva neurotransmitera odgovorni su
za stanje budnosti, uzbudjenja, mentalnu ostrinu i pojacanu aktivnost. A
njihov nizak nivo rezultira depresivnim raspolozenjem, umorom i slabom
koncentracijom, dok previsoki nivo moze da uzrokuje stanja anksioznosti
i preterani nemir. Proteini kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku,
ribi, soji i muhanarkama snabdeva mozak tirozinom koji se zatim pretvara
u dopamin i epinerfin. Samo za nekoliko sati nakon unosenja u organizam
namirnica koje sadrze proteine bicete energicniji, spremniji za akciju i imacete
vise samopouzdanja.

[kojica]

Dopamin ima izuzetno znacajnu ulogu i kada smo zaljubljeni. Ovaj hormon
pomaze i da se jos vise fokusiramo na osobu koja nas interesuje, kao i da
lutamo paznjom ili da se ne zagledamo u neke druge osobe sa strane.

Naucnici i psiholozi pretpostavljaju da ovakvom ponasanju doprinose i serotonin
i norepinefrin, koji izaziva pojacano lupanje srca, znojenje i pojavu tz. "leptirica"
u stomaku.

Kada se prica o ljubavi, izuzetno je bitan i hormon oksitocin koji je zaduzen za
neznost, a njega luci hipotalamus u mozgu. Odnosno, pod njegovim dejstvom i
uticajem zelimo da se nalazimo u zagrljaju voljene osobe. On je takodje zaduzen
i za stimulaciju refleksa izbacivanja mleka, ali i za kontrakciju materice koja je
bitna za sam cin porodjaja i za izbacivanje posteljice. Zatim, on se oslobadjai
prilikom seksualnog odnosa, a njegovo lucenje moze da izazove i seksualna
fantazija ili mastanje o partneru, tj. njegov izgled ili glas. Ovaj hormon nema
alternativu, odnosno nema te supstance koju mozete da popijete ili da pojedete,
pa da on "proradi". Dakle, jednostavno ovde hemija postoji ili nepostoji.

[kojica]

Endorfin je hormon koji se takodje luci u mozgu, i naziva se hormonom
privrzenosti, a po svojim svojstvima vrlo je slican morfijumu. To znaci
da kada smo zaljubljeni mozemo da se ponasamo slicno kao i da smo
pod "uticajem" nekih opijata, s tim da smo u tom slucaju zavisni od
svog partnera. Ipak, ovaj hormon dovodi nase telo u stanje smirenosti,
smanjenja strepnje, pouzdanosti, on vodi stabilnijim odnosima i jacoj
vezanosti.

Iako hemija igra vaznu ulogu u nasem ponasanju covek se nalazi i pod
uticajem razuma, koji nas "koci" da se ponasamo samo pod jacim
dejstvom hormona. Te da nema razuma, hormoni bi u nama vladali.
A covek, osim sto je biolosko, on je i socijalno, drustveno bice koje
mora da postuje utvrdjene norme drustva ili zajednice u kojoj zivi.

[kojica]

Prema navodu dr Petra Bokuna, neuropsihijatra, hormoni cine
zene blizim prirodi od muskaraca. One su intuitivnije, a muskarci
vise apstraktni i na neki nacin "odvojeni od prirode". Naime, zene
menstrualni ciklus svakog meseca podseca na to da su deo prirode
i da je njihova svrha odrzanje vrste, za razliku od muskaraca koji
vise glume i preuzimaju uloge predsednika, vojskovodja. To je
samo jos jedan od psihobioloskih pokazatelja, koji se ogleda u
razlogu zasto zene nikada nisu povele ni jedan rat.

Hormonalna struktura u organizmu zavisi od vise faktora (onih
genetskih, bioloskih, psiholoskih), pa tako i od samog podneblja.
Odnosno, reciomo da stanovnici Mediterana, zbog duzine dana i
uticaja suncevih zraka imaju podrazeniji nervni i emocionalni
hormonalni sistem. Zbog toga su i tolerantniji, ekstravertni, vise
kolericni i brzo reaguju. Dok za razliku od njih severnjaci, npr.
stanovnici Islanda, su intravertni, vise skloni razmisljanju,
melanholicni i flegmaticni.

Upavo kombinacija sunca i hormona, daje nam odgovor zasto smo
leti vise skloniji ljubavnim avanturama. To je i zbog melanina koji
brani kozu od sunca i zbog kojeg koza tamni, ali istovremeno i napada
hormone koji se tada pojacano luce i "teraju" nas na zaljubljivanje.

[DaDole]

Endorfin je hormon koji se takodje luci u mozgu, i naziva se hormonom
privrzenosti, a po svojim svojstvima vrlo je slican morfijumu. To znaci
da kada smo zaljubljeni mozemo da se ponasamo slicno kao i da smo
pod "uticajem" nekih opijata, s tim da smo u tom slucaju zavisni od
svog partnera. Ipak, ovaj hormon dovodi nase telo u stanje smirenosti,
smanjenja strepnje, pouzdanosti, on vodi stabilnijim odnosima i jacoj
vezanosti.

Iako hemija igra vaznu ulogu u nasem ponasanju covek se nalazi i pod
uticajem razuma, koji nas "koci" da se ponasamo samo pod jacim
dejstvom hormona. Te da nema razuma, hormoni bi u nama vladali.
A covek, osim sto je biolosko, on je i socijalno, drustveno bice koje
mora da postuje utvrdjene norme drustva ili zajednice u kojoj zivi.

baš sam negdje čitala neku studiju na temu tog hormona..pokušali su da objasne da je upravo on razlog što većina ljubavnih veza nakon 3 godine dođe u krizu..jer se navodno,mozak navikne na određenu količinu hormona i prihvati ga kao prirodno stanje,stekne de facto imunitet..
i ljubav prolazi,veze pucaju,javlja se zasićenost.

[kojica]

vidiš.. nikakva magija...

i bre, što smo jednostavni...

[DaDole]

vidiš.. nikakva magija...

i bre, što smo jednostavni...

ne bi me čudilo da u sveopštoj industrijalzaciji potrošačkog društva,uskoro budemo mogli kupiti hormone kojima ćemo spašavati naše brodove

[kojica]

Što da kupim hormone, kad mogu čokoladu.