Pre neko veče ubodem film na nekom kanalu.. posle par minuta On kaže
Njoj
- Ne gledaj me tako
- Kako?
- Tako kao da mi ne veruješ. Ne mogu to da podnesem. Ne od tebe.
Veruj mi. Znam šta radim i izvućiću te odavde, samo mi veruj.
I oma prebacim kanal.. sledeći film.. opet on njoj kaže
- Sve će biti kako treba. Izvućiću te odavde, samo mi veruj.
I onda malo stanem, pa porazmislim. Ima li uopšte filma bez te rečenice?
I hoćemo li mi posle 58915735013 odgledanih filmova, očekivati da nam naš
dragi kaže tako nešto. Ili možda on treba da se oseća kao kreten u situaciji
u kojoj baš i nije siguran šta treba da uradi?