Šta uraditi kad partner prestane da vas voli? Da li se praviti da je sve u redu, ili otvoriti karte na sto bez obzira što će vaše saznanje da povredi vašeg partnera?
Šta uraditi kad partner prestane da vas voli? Da li se praviti da je sve u redu, ili otvoriti karte na sto bez obzira što će vaše saznanje da povredi vašeg partnera?
omnia praeclara rara
Razgovarati.
Možda nije prestao da voli, već samo zaboravio da povremeno to pokaže.
Večnost je čista sadašnjost.
a možda i nisam razumela uvodni post...
Onaj ko je prestao da voli, trebao bi to da kaže. Koliko god bolno bilo za suprotnu stranu,
nije lepo da živi u neznanju. Možda bi je neko drugi voleo..
Večnost je čista sadašnjost.
Pravu vezu čini iskrenost, ma koliko bolna bila..Mislim da treba otvoreno popričati o svemu...To je način i poštovanja pratnera. Ništa pod ''tepih''. ako je ljubav prava, možda je samo malo ušla u krizu. A ako nije, posle tog razgovora će se mnogo toga saznati..Možda i drugi partner oseća to isto, ali nije spreman da prvi započne razgovor...
mhm.. ja sama shvatim šta sam shvatila i samo se pokupim i odem..
A šta ako sam pogrešno shvatila?
Nije to baš tako jednostavno. Različito tumačimo neke signale. Ljudi
prosto uđu u rutinu i smatraju da se nešto podrazumeva, pa ne kažu
ili ne pokažu. Neću dramiti svaki put kad mi se nešto pričini, nego ću
razgovarati.
Večnost je čista sadašnjost.
i to je tačno ipak,voljeti partnera podrazumijeva i poznavati ga do te mjere da prepoznamo svaku kretnju i riječ koja je negdje ostala neizgovorena,da visi..
mogućnost pogrešne procjene uvijek postoji tim više što način valorizacije i signalizacije kod muškarca i žene nije isti
svaki znak nije predznak..tačno..ali,žene imaju onu suptilnu intuitivno izbrušenu tanku liniju po kojoj moraju da osjete i naslute prije
Treva razgovatati, otvoreno. I otkriti, da liu jeljubav nestala ili je samo zatrpana svakodnevnom kolotecinom. Ljudi ponekad, ma vrlo cesto, upadnu u zamku, zelieci obnovu zaljubljenosti, leptirica i svega onoga, sto se gubi u dugim partnerskim odnosima. Treba to, preispitati...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
tako je..
Mada, ja se samo krijem iza toga ''tako je ispravno', a zapravo i da nije ispravno
drugačije ne umem. Kad prestanem da volim, prestala sam i nema se tu šta
ćutati. Počne da mi smeta svako prisustvo te osobe do granice kad ću povratiti.
Čitav mi se organizam buni.
Večnost je čista sadašnjost.
Da budem iskrenam, ja volim otvoren odnos iliti ''igra otvorenih karata''...Ne mogu da mislim šta on misli, niti on treba da misli šta ja mislim...Reci..
Ja jesam neko ko govori postupcima, ali nije to uvek pravi odgovor na upitno...Nekada je bolje porazgovarati ipak...
Kada je čovek ''ludo zaljubljen'' u nekoga on i ne želi da primeti da ga ta druga strana i ne primećuje u istoj meri...
I snovi tu mogu da pomognu. Pričala meni jednom kuma, kako ona možda
više i ne voli svog muža. Izgleda da joj je postao dosadan i pita se ima li tu
čega. Posle nekog vremena dolazi i kaže. ''Jao.. sinoć sam sanjala da me je
ostavio.. probudila se na mokrom jastuku.. ubila sam se plačući i još mi je
teško.. kako sam mogla da pomislim da ga više ne volim..''
Večnost je čista sadašnjost.
Jeste..njena podsvijest je bila bazirana na strahu
Inače,ljudi sanjaju samo ono čega se plaše ili šta žele
Auu, ja sanjam sarmicu, je l se plasim il je zelim
No, da se vratim na temu...Da, posdvest je cudo, ali uglavnom ljudi zaista izgube nekog a onda shvate, sta su imali...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
Ona može da ostane u vezi i kad više ne voli. Sećam se njenog devojačkog
taktiziranja ''ne volim ga više, al što da budem sama'' i onda ostane u vezi
dok ne naiđe nešto bolje.
Pa je podsvest morala da je prodrma u ovom slučaju.. da je opametni...
zato kod mene nema greške..
Večnost je čista sadašnjost.