Ja se izvinjavam što se mešam u ovako nešto, jer nisam vernik,
ali sam nešto pročitala, pa me je zabrninulo.
Kuda nas može odvući osećaj da smo uradili nešto neoprostivo?
Valjda, ako verujete u Boga, ne bi smeli sebi da dozovlite da vi
sudite, niti sebi niti drugima. Zar ne?
Mislim da taj osećaj vodi u čistu samodestrukciju. ''Ako sam već
debelo zabrljao i nema povratka, onda ću nastaviti da brljam
do daske''