Zanimljivosti

[Sarmica]

Na pitanje novinara: "Zashto se u javnom prevozu vozi gledajuci unazad?", nash pisac Ivo Andric je odgovorio: "Gde ste videli Srbina da gleda u napred (u buducnost)!

[Sarmica]

Glavna železnička stanica Hong Konga – Studio “Aedas”

Jedan od trenutno najvećih projekata u Hong Kongu jeste izgradnja glavne železničke stanice, koja će nositi naziv “West Kowloon Terminus” (češće spominjana kao “WKT”). Ova železnička stanica će objedinjavati tri različita tipa železničkog saobraćaja, a to je direktna brza linija do aerodroma, zatim ekspresni međugradski saobraćaj, te mnogobrojne gradske linije.

Objekat poseduje veoma značajnu lokaciju, koja će se u budućnosti graničiti sa novoplaniranim kulturnim distriktom, dok se sa suprotne strane nalazi čuvena luka Viktorija. Ovaj objekat će posedovati čak 400,000 kvadratnih metara prostora, gde će veoma veliki deo biti namenjen izdavanju i prodaji, što će izuzetno uticati na budžet ovog multimilonskog grada.

Pošto je reč o glavnoj železničkog stanici koja će svakodnevno biti “kapija” pri ulazu u grad hiljadama putnika, arhitekte koje dolaze iz veoma cenjenog studija “Aedas” žele da objekat u potpunosti transformišu u zelenu oazu koja će posedovati sve moderne komercijalne sadržaje, ali i velike sportsko-rekreativne sadržaje na otvorenom, koji su preko potrebni gradu poput Hong Konga. Pošto će objekat biti prekriven zelenilom i šetalištima, verovatno će upravo ova železnička stanica posedovati najbolje vidike koji će obuhvatiti celokupnu panoramu grada. Objekat će čak posedovati rotirajuću platformu za razgledanje grada, na svojoj najvišoj tački.

[Sarmica]

Sa 157,38 metara visine, Kelnska katedrala je posle Katedrale u Ulmu, druga po visini katedrala u Evropi, i treća na svetu. Po površini je treća gotička katedrala Evrope (posle katedrala u Sevilji i Milanu). Nalazi se na oko 250 metara od Rajne.
Primer je izuzetne harmonije postignute u srednjevekovno-gotičkoj arhitekturi. Projektovana je u obliku latinskog krsta. Njena gradnja je počela 1248, a trajala je sa prekidima do 1880. Duga je 144,5 metara, široka 86,5, dok su joj tornjevi visoki 157 metara.

Na Kelnskoj katedrali stoji kamena plocha na kojoj je uklesano : "Bozhe spasi nas kuge,gladi i Hrvata!"

[Sarmica]

Da li ste sanjali ovog čoveka ?



Hiljade ljudi širom sveta tokom poslednje tri godine sanjalo je istu nepoznatu osobu.

Ovo je slika čoveka koji zalazi u snove hiljada ljudi. Niko ne zna ko je on, niko ga nikad nije video na javi, ali svi koji su ga sanjali tvrde da je to „taj čovek” i da u snovima uvek radi jedno te isto - daje im savete o tome kako treba živeti.

Sve je počelo u januaru 2006. godine u Njujorku - pacijent poznatog psihijatra žalio se da ga u snovima progoni neki čovek koji ga savetuje o raznim stvarima. Psihijatar je zamolio pacijenta da da uputstva kako bi crtač napravio skicu lica tog čoveka, i tako je nastao crtež koji gledate. Uskoro, psihijatar je potpuno zaboravio na ovaj slučaj.

Dve godine kasnije, psihijatra je posetio još jedan pacijent sa identičnom pričom - o čoveku koji ga progoni u snovima savetujući ga šta da radi u životu. Psihijatar ga je zamolio da opiše čoveka iz snova i imao je šta da vidi - to je bio onaj isti čovek iz 2006.

Psihijatar je onda odlučio da raširi vest o čoveku iz snova po stručnim krugovima. Uskoro su mu se javila četvorica kolega sa istom pričom: „Imam pacijenta koji mesecima sanja istog ovog čoveka, koji mu govori šta treba da radi u životu”.

Od januara 2006. do danas najmanje 2.000 ljudi je, ne znajući za druge slučajeve, nacrtalo ili dalo instrukcije da se nacrta lice ovog čoveka. Ovi ljudi žive u svim krajevima sveta: Los Anđelesu, Njujorku, Berlinu, Sao Paulu, Teheranu, Pekingu, Rimu, Barseloni, Stokholmu, Parizu, Nju Delhiju, Moskvi itd. Svi tvrde da ih on redovno posećuje u snovima i svi tvrde da im tamo govori šta treba da rade sa svojim životima. I svi, do jednog zovu ga „ovaj” ili „taj” čovek, piše „Glas”.

I najvažnije, niko od njih nije potvrdio da poznaje bilo koga ko izgleda kao čovek sa slike, ili barem liči na njega.

[Sarmica]

Snaga i dugovečnost Kineskog zida zasnovani su na pirinču! Naučnici su otkrili da je drevni malter, korišćen pri izgradnji, za vreme dinastije Ming, bio od pirinčanog brašna pomešanog sa krečom, što je bilo najveće tehničko dostignuće tog doba!

[Sarmica]

Перуанка Лина Медина, која данас има 76 година, је медицински феномен јер је са непуних 6 година постала мајка. Наиме, њој су су се веома рано развили репродуктивни органи... Никада није открила идентитет оца свога сина. За то је био осумњичен њен отац, али је у недостатку доказа ослобођен...



Btw...Sick

[Sarmica]

Običaj da se veridbeni prsten i burma nose na domalom prstu leve ruke potiče iz drevnog Egipta. Stari egipćani smatrali su da “ljubavna vena” vodi iz tog prsta pravo do srca.

[Sarmica]

Liu Jung-jang i njegova supruga smatraju se bračnim parom sa najdužim bračnim stažom. Ovaj bračni par sa Tajvana proslavio je 2003. godine osamdeset i šestu godišnjicu braka ušavši u Ginisovu knjigu rekorda.

[Sarmica]

Svakog dana rodi se 364.321 čovek,a umre 147.137....svakih 24h,ionako prenaseljena planeta bude bogatija 217.184 čoveka.

[Sarmica]

Nazivi meseci kalendara koji koristimo zasniva se na nazivima rimskih bogova.

Prvih sest meseci pripada rimskim bogovima:
1.Januar, posvecen je rimskom bogu Janusu.
2.Februar, posvecen je rimskom bogu Februsu.
3.Mart, posvecen je Marsu, rimskom bogu rata.
4.April, posvecen je rimskoj boginji Aprili.
5.Maj, posvecen rimskoj boginji Maji.
6.Jun, posvecen rimskoj boginji Junoni.

Ostali meseci su dobili nazive po brojevima:

♣Septembar, od septa, znaci sedmi.
♣Oktobar, od okta, znaci osmi.
♣Novembar, od novem, znaci deveti.
♣Decembar, od deka, znaci deseti.

Problem su napravila dva cezara koji su sebe proglasili za bogove i smatrakli da, uz ostale rimske bogove, i oni zasluzuju da imaju po jedan mesec koji bi nosio njihovo ime.

•Tako je Gaj Julije Cezar uveo mesec koji je, po sebi, nazvao juli.
•Zatim je Oktavijan Avgust, uveo mesec koji je, po sebi, nazvao avgust.

Tim svojim cinom oni su napravili potpunu zbrku u kalendaru, pomerivsi zadnja cetiri meseca za po dva mesta dalje. Tako je sada:

♠Septembar, "sedmi mesec", sada deveti mesec.
♠Oktobar, "osmi mesec", sada deseti mesec.
♠Novembar, "deveti mesec", sada jedanaesti mesec.
♠Decembar, "deseti mesec", sada dvanaesti mesec.

[Sarmica]

Meka (arapski مكة Makka, pun naziv مكة المكرّمة Makka al-Mukarrama) je grad sa otprilike 1,4 mil. stanovnika (2003.) u zapadnom delu Saudijske Arabije. Grad je udaljen oko 100 km od Crvenog mora.
Meka važi za jedno od svetih mesta u islamu i svake godine je cilj hodočašća (hadž), koje je obaveza za one muslimane koji imaju mogućnosti da to obave. Svake godine, za vreme muslimanskog meseca Zu-l-Hidže-a preko tri miliona hadžija se okupi u Meki obavljajući hadž. Tokom godine hodočasnici takođe posećuju Meku u obredu zvanom umra.
Veoma malo nemuslimana je videlo ili prisustvovalo obredu hadža, pošto je ulaz u Meku strogo zabranjen za nemuslimane. Najpoznatiji od njih je ser Ričard Frensis Barton, koji je 1853. godine predstavljajući se kao avganistanski musliman boravio u njoj, da bi to sve posle opisao u svojim beleškama.

[Sarmica]

Chichen Itza, Yucatan, Mexico

Na poluostrvu Jukatanu nalazi se čuveni Čičen Ica, sa velikim hramom Maja Indijanaca u obliku piramide sa visokim stepeništem. Čičen Icu, čuveni "grad hramova", osnovale su Maje u 6. vijeku. Na tom prostoru otkriveno je više od 130 njihovih svetilišta. Njihovu državu , koja se prostrirala od juga Meksika do Salvadora i Hondurasa, uništili su ratoborniji Tolteci oko 450.godine. Ovaj poznati grad hramova bio je politički i ekonomski centar civilizacije Maja. S obzirom na to da poluostrvo Jukatan nema rijeka, tri prirodna bunara u Čičen Ici čine ga dobrim mjestom za život sa vodom tokom cijele godine. Dva bunara postoje još uvijek - najpoznatiji je "bunar za žrtvovanje" posvećen bogu kiše Čaku. Prema legendi, za vrijeme suša njemu su prinošene i ljudske žrtve. Inače, bacao se žad, grnčarija i tamjan. U građanskom ratu koji je izbio 1221.godine drveni krovovi hramovi su izgorjeli. Čičen Ica je tada izgubila dotadašnju moć.

[Sarmica]

Hristos Spasitelj (port. Cristo Redentor) je skulptura koja se nalazi na brdu Korkovadu (port. Corcovado) pored Rio de Žaneira, u Brazilu i predstavlja Isusa Hrista. Nalazi se na 709 metara nadmorske visine. Skulptura je visoka 38 metara, od čega 8 metara je samo postolje. Radovi su trajali pet godina, a svečano je otkrivena 12. oktobra 1931.

Ideja o gradnji religioznog spomenika se prvi put pojavila 1859. godine. Predlog su dali otac Pedro Marija Bos i princeza Izabela. Ideja je opet uzeta u razmatranje 1921. godine, kada se približavala stogodišnjica nezavisnosti.

Prvi kamen temeljac je postavljen 4. aprila 1922., a radovi su počeli 1926. Među mnogima koji su učestvovali u izgradnji ovog spomenika, mogu se pomenuti Eitor da Silva Kosta (port. Heitor da Silva Costa), autor projekta, umetnik Karlos Osvald (port. Carlos Oswald), autor konačnog dizajna spomenika, i francuski vajar Pol Landovski (fr. Paul Landowski), izvršilac radova.

[Sarmica]

Saborna crkva Vasilija Blazenog (Moskva) 1550 – 1560
Sagradjena je za vreme vladavine Ivana Groznog. Kupole koje su bezgranicno umnozene postale su fantasticni gradjevinski oblici nalik na kule koje lice na pecurke, jagode, istocnjacke turbane…Ove ogromne kupe odisu veselom nerealnoscu vilinske bajke izrazavaju smisao za cudesno koje je izvedeno iz vizantijske arhitekture. Rusi su poceli koristiti ovaj oblik kupole u 12. v. , umesto vizantijskih plitkih kupola, jer su ove bolje podnosile tezinu snega koji je veoma cest problem na severu).
Saborna crkva se zapravo sastoji od osam manjih crkava okupljenih oko jedne glavne.

[Sarmica]

Ermitaz u St. Petersburgu

Ermitaz u St. Petersburgu, Rusija, jedan je od najvecih svetskih muzeja (ostala tri su Louvre, Metropolitan, i British Museum). Ermitaz se sastoji od kompleksa povezanih zgrada duz reke Neve u St. Petersburgu. Najveca i najznacajnija je Winter Palace, formalni kraljevska rezidencija ruskih careva od 18. do pocetka 20. veka. Ermitaz ima preko tri miliona umetnickih dela , blaga i drugih eksponata, koja datiraju iz kamenog doba do modernih vremena. Samo mali delic je dostopan javnosti .Umetnine su prikupljeni preko dva veka, pocevsi od 1764 kada je Katarina Velika kupila preko 200 iznimnih slika u zapadnoj Evropi. Danas je muzej Ermitaz prvorazredna turisticka atrakcija koju godisnje obidje 3 do 4 miliona posetilaca.

[Sarmica]

Naskanske linije

Naska linije su jedne od najimpresivnijih struktura koje je čovek ikad napravio. Ove složene linije prostiru se hiljadama kilometara,u pustinji zapadnog Perua. Uobicajni motivi su: gravirane životinje, božanstva i geometrijski oblici.

Crteži su tаko velikih rаzmerа dа oblici mogu dа se nаziru sаmo iz vаzduhа, što dovodi do rаznih teorijа o njihovoj nаmeni. Nаska Linije su nаstаle u vreme civilizacije Nаzcа Indijаnca, koja je cvetala u periodu od 200 g. pre Hristа do oko 600 AD. Grobnice i ruševine njihove civilizаcije su pronаđene u blizini linija.
Naska linije fascinirale su ljude decenijama - popularne teorije o njihovoj upotrebi uključivale su sve od drevnih staza za trke do astronomskih kalendara, pa čak i pista za sletanje vanzemaljaca.

[Sarmica]

Keopsova piramida

Često u govoru koristimo uzrečicu “trista čuda'', iako je broj čuda danas, što nam svakodnevni život potvrđuje, daleko odmakao od trista. Međutim, u davna, stara vremena, čuda su po redu bila tačno izbrojana i mi znamo da je postojalo “sedam svetskih čuda''. Do današnjih dana održalo se samo prvo čudo - egipatske piramide.

Od 38 piramida najčuvenija je, bez sumnje, Keopsova, koju je prema pisanju antičkog istoričara Herodota gradilo 100.000 robova tokom punih 20 godina! Ovaj kameni kolos, čijoj se veličini i lepoti i danas divimo, visok je 147 metara, a za osnovu ima kvadrat sa stranicama od 233 metra.

Keopsova piramida sadrži 2.300.000 ogromnih kamenih kocki, od kojih je svaka teška oko 2.500 kilograma. Građena oko 2.600. godine pre Hristovog rođenja, da bude grobnica egipatskih faraona iz četvrte dinastije, ona je ostala kao trajno svedočanstvo jednog dalekog vremena i čudesne graditeljske moći čovekove.

Kako smo često skloni da se poredimo sa precima, upitajmo se - kakve su naše današnje mogućnosti kada je reč o ovakvim grandioznim poduhvatima, kao što je bila gradnja piramida? Možda, je najbolje da za “aršin'' uzmemo baš “svetsko čudo'' - Keopsovu piramidu!

Iako nemamo takve ideje i maštu kao drevni graditelji i njihovi naredbodavci - faraoni, mi smo, bar u tehničkom pogledu daleko odmakli pred Starim Egipćanima. U to nas, pored raznih brojnih pokazatelja, uverava i iskustvo - malo je “piramida'' našeg doba građeno stolećima. I na Mesec smo se “popeli'', praktično, u jednoj generaciji.
Ničeg nema bez solidne analize i računa. A za to su najpoznatiji majstori - Japanci. Pored toga, oni su ne tako davno boravili više meseci u Egiptu u vezi sa nekim građevinskim poslovima, pa im je palo na pamet da “izrade'' i projekt Keopsove piramide.

Ekipa japanskih građevinara solidno je obavila svoj zadatak u Egiptu, a istovremeno napravila i “predračun'' za piramidu. Ona je zaključila da bi se pomoću najsavremenije građevinske tehnike Keopsova piramida danas mogla da podigne za oko 5 godina i da bi njena izgradnja kostala oko 30 puta manje nego u Keopsovo doba. Tada je ona, prema grubim proračunima, stajala Stari Egipat oko 20 milijardi današnjih dolara, a to je gotovo koliko je koštao američki program osvajanja Meseca!

Naišavši na ovo poređenje, možemo da se upitamo šta je vrednije - Keopsova piramida ili osvajanje Meseca. Bez lažne skromnosti, Starim Egipćanima u ovom odmeravanju morali bismo da priznamo pobedu. Ali, u takvom zaključivanju nešto nas sprečava - to su patnje hiljada robova koji su proklinjali i faraone i piramidu koja i danas svedoči o sjaju i bedi tih davno prohujalih vremena.

[Sarmica]

Fontana di Trevi je jedna od najpoznatijih skulptura iz perioda baroka u Rimu. Ime je dobila po reonu Trevi. Visoka je 25.9 metara i siroka 19.8 metara. Arhitekta fontane je bio Nikola Salvi. Cuvenu fontanu “Di Trevi” poznatu po legendi da ce svaki stranac koji se napije vode sa ovog mesta ili baci novcic u fontanu sigurno ponovo vratiti u Rim. Fontana je izgradjena kao deo velike palate ukrasene statuama i niskim reljefima polozenim na velike stene koje izranjaju iz vode. Vodeni mlazovi, sustanje vode ozivljava velicanstvenu scenografiju i izazivaju istinsko divljenje posetilaca. Kako svaki turista obavezno baci po tri novcica, jednom godisnje kada fontanu Di Trevi isuse iz nje izvuku preko milion evra, koji se dalje ulazu u obnovu starih fasada u Rimu.

[Sarmica]

Faros u Aleksandriji

Svetionik u Aleksandriji (grč. o Φάρος της Αλεξάνδρειας), jedan od sedam svetskih čuda, je napravljen između 300. i 280. godine p. n. e. na polustrvu Farosu. Napravio ga je grčki arhitekta Sostrat. Od svih svetskih čuda, jedino je svetionik u Aleksandriji, pored svoje arhitektonske čudesnosti, imao i praktičnu namenu - omogućavao je brodovima bezbedan povratak u Veliku luku Aleksandrije. U arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je ipak imao najveći značaj - to je bila najviša građevina na svetu u to vreme i njena svetlost se mogla videti na 50 kilometara od aleksandrijske obale.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Velikog (Makedonskog), njegov namesnik Ptolemej I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u čijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za čije ime se veruje da potiče od reči Pharao's, što znači "faraonovo ostrvo". Ostrvo je sa obalom bilo povezano pomoću nasipa nazvanog Heptastadion koji je postao druga luka Aleksandrije. Usled nepovoljnih uslova za pristajanje brodova i plitke obale tog regiona, izgradnja svetionika je bila neophodna.

Izgradnju je započeo Ptolemej I Soter oko 290. g.p.n.e, a ona je završena nakon njegove smrti, tokom vladavine njegovog sina Ptolomeja Filadelfija. Sostratus, Euklidov savremenik, bio je arhitekta svetionika, ali su detaljne proračune za građevinu izvršili naučnici aleksandrijske biblioteke-muzeja. Kako svedoči grčki pisac Strabon troškovi izgradnje svetionika bili su izuzetno veliki. Legenda kaže da je Sostrat, dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi mogao odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Svetionik je bio visok preko 117 metara i u podnožju imao oko 300 soba.. Na najvišem spratu noću je gorela vatra, a danju se signaliziralo ogledalima. Faros je moreplovcima iz svih krajeva sveta omogućavao da bezbedno uplove u luku Aleksandrije.

Svetionik je bio posvećen bogovima spasiteljima - Ptolomeju Soteru (u prevodu znači spasitelj) i njegovoj ženi Berenis. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje aleksandrijske luke koji je noću svetleo pomoću upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sunčevu svetlost. Ovaj svetionik je bio prikazan i na rimskim novčićima.

Kada su Arapi pokorili Egipat, divili su se Aleksandriji i njenom bogatstvu. Svetionik nastavlja da se pominje u njihovim spisima i putničkim izveštajima. Ipak, novi vladari su prestonicu premestili u Kairo, s obzirom da nisu imali nikakvih veza sa Mediteranom. Kada je greškom veliko ogledalo svetionika razbijeno, ono nije bilo ni zamenjeno. Veliki zemljotres 956. g.n.e. potresao je Aleksandriju i naneo manja oštećenja svetioniku, a zatim su dva još jača zemljotresa (1303. i 1323. g.n.e.) nanela nova, još veća oštećenja. Kada je poznati arapski putnik Ibn Batuta posetio Aleksandriju 1349. g.n.e., nije mogao da uđe u ruinirani svetionik, čak ni da priđe njegovom glavnom ulazu. Poslednje pogavlje u istoriji svetionika dogodilo se 1480. g.n.e. kada je egipatski sultan Mameluk Ćatbej odlučio da ojača odbrambene zidine grada Aleksandrije - izgradio je srednjovekovnu tvrđavu na istom mestu na kojem se nalazio svetionik, koristeći njegov građevinski materijal, pre svega mermer. Deo tvrđave su 1882. godine srušili britanski brodovi prilikom zauzimanja Aleksandrije. Danas se tu nalazi Pomorski muzej.

Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je nestao poslednji. U spisima savremenika, Straboa i Plinija starijeg, mogu se naći detaljni opisi svetionika i načina njegovog funkcionisanja. Oni opisuju na koji način je ogledalo reflektovalo svetlost desetinama kilometara na pučinu i iznose legendu po kojoj je ogledalo takođe korišćeno i za spaljivanje neprijateljskih brodova pre nego što bi se uopšte i približili luci. Arhitektonski, ovaj svetionik je ostavio velikog traga i uticaja na kasnije izgrađene svetionike duž Mediterana i u Španiji, a danas se u romanskim jezicima (francuskom, italijanskom, španskom) svetionik kaže "faros".

[Sarmica]

Machu Picchu, Peru

Nalazi se na 2.350 m nadmorske visine, duboko u Amazonskoj džungli iznad rijeke Urubamba. Počeo je da privlači pažnju kada ga je ponovo otkrio američki arheolog Hiram Bingam 1911. godine. Postoji više teorija što je predstavljao Maču Pikču. Neki su smatrali da je bio luksuzni mauzolej Paćacuteca ( podsjeća na zgrade u zlatu), drugi da je predstavljao "llacta" Inka - naselje sagrađeno da ekonomski kontroliše region i da u slučaju napada zaštiti aristrokratiju Inka. Mogao je biti korišćen i za opservaciju astroloških dešavanja. U "izgubljenm gradu Inka" živjelo je najviše 750 ljudi. Vjeruje se da silueta planine koja se uzdiže iznad grada predstavlja lice Inka koji gleda u nebo sa najdužim vrhom Huajna Pikča kao njegovim nosem.

Maču Pikču je sveti grad Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda. Danas arheolozi tvrde da Maču Pikču nije bio grad u klasičnom smislu jer nisu pronađeni ostaci birokratske uprave, trgovine ili vojnih utrvrđenja. Najverovatnije je građen kao carski posed i religijsko utočište ili kao tajni ceremonijalni grad.