Zanimljivosti

[Sarmica]

Krišom poklanja pare građanima

Stanovnici nemačkog grada Braunšvajga u Donjoj Saksoniji imaju svoju dobru vilu.

Nepoznati "dobrica" stanovnicima krišom ostavlja na hiljade evra, a kako je do sada utvrđeno, donirao je oko 200.000 evra.



Interesantno je da donacije nikada ne prelaze 10.000 evra, što je neoporezivi maksimum u Nemačkoj.

Ovaj "dobri Samarićanin" kako su ga prozvali u Braunšvajgu koverte s novcem ubacuje u poštankse sandučiće ili ih ugura pod ulazna vrata kuće.

Prema pisanju lokalnog lista on novac daruje ljudima o čijim se nevoljama pisalo u medijima. To su uglavnom žrtve provala, nemoćni i siromašni, ali i ustanove kao što su narodne kuhinje, bolnice i lokalni muzej.

Svi se pitaju ko je ovaj "dobrica", a postoji i teorija da se radi o kriminalcu koji se na ovaj način rešava nepošteno stečenog bogatstva. Drugi veruju da je reč o nekom bogatašu na samrti.

[Sarmica]

Tužio suprugu jer je ružna i dobio!

Jian Feng iz kineskog grada Heganga oženio se lepom devojkom i živeli su srećno sve dok im se nije rodilo prvo dete. Kao što je on sam rekao: dete je bilo “ružno” i nije ličilo na roditelje, pa je Jian poludeo verujući da ga je supruga prevarila i to sa ružnim muškarcem.



Njegova supruga, u nadi da će ga uveriti kako ga nije prevarila, pokazala mu je fotografije sebe pre velikih estetskih operacija kojima se “prolepšala”.

Jian je poludeo kad vidio kako mu je žena pre izgledala, zatražio je razvod braka i tužio ju je za 120,000 dolara.

Sud je presudio u njegovu korist jer se njegova sada već bivša supruga pretvarala da je neko drugi kako bi ga prevarom uvukla u brak.

I sada, ne samo da je žena potrošila 100,000 dolara na estetske zahvate, nego mora i bivšem suprugu da isplati još 120,000 dolara.

[Sarmica]

12 mjeseci, 12 zodijačkih znakova, 12 apostola - zašto?

Još otkad je naučio da broji čovjek vjeruje da određeni brojevi imaju neki neobjašnjiv uticaj na njega i njegov život. Među njima najistaknutije mjesto zauzima broj 12


Dan (dan i noć) ima dva puta po 12 časova, godina ima 12 mjeseci, Isus Hristos je imao 12 učenika... mnogi vjeruju da našu sudbinu određuje 12 zodijačkih znakova. To su samo najpoznatiji među mnogobrojnim primjerima.
Za matematičare, međutim, ovaj broj nema neki izuzetan značaj ili značenje. Pa ipak, 12 je prvi broj koji je manji od zbira svojih djelilaca (ako se on sam ne računa): 12 može bez ostatka da se podijeli sa 1,2,3,4 i 6. Sabrani, oni daju 16, znači manje od samog djeljenika.
U istoriji i kulturi velikog dijela čovječanstva broj 12 je igrao značajnu ulogu. Za to postoje dva jednostavna razloga. Prvi je kalendar. Da bi mogao da na zadovoljavajući način podijeli jednu godinu, čovjeku je bio potreban događaj ili pojava koja se u svako doba može lako uočiti i isto tako lako pratiti. Tu pojavu našao je na nebu: pun Mjesec. Dvanaest puta u jednoj godini Mjecec se pojavljuje pun(ili mlad, ili prva četvrt kako nam drago). Znači, 12 je prirodan broj za podjelu godine - a kasnije i dalju podjelu dana na manje jedinice. Drugi razlog leži u primitivnom načinu računanja antičkih naroda.
Broj 12 ima najviše čistih djelilaca:1/2, 1/3, 1/4 i 1/6. Broj 10 ih ima samo dva: 1/2 i 1/5. Zbog toga su stari narodi uzimali 12 kao osnovu za računanje. I krug, samo pomoću šestara i lenjira, lako se može podijeliti na šest, a zatim i na 12 istih dijelova.
Među antičkim stanovnicima Izraela, Hebrejcima (Izraelićanima ili Jevrejima) broj 12 takođe je imao značajno mjesto. Biblijski patrijarh Jakov imao je 12 sinova koji su bili praoci 12 izraelskih plemena. Opet prema Bibliji, kada se Isus Navin, kome je Gospod naložio poslije Mojsijeve smrti da pređe preko Jordana i odvede sinove Izrailjeve u Obećanu zemlju, našao usred ove rijeke "on postavi dvanaest kamenova na mjestu gdje stajahu nogama svojim sveštenici noseći kovčeg zavjetni, i ondje ostaše do danas2. Krstionica Solomuna, "sina Davidova, cara Izrailjeva" bila je ukrašena sa 12 bronzanih volova, vrhovni sveštenik nosio je na svom prsnom štitu 12 dragih kamenova.
I u Novom zavjetu nailazimo na broj 12. Isus je, kao što je već pomenuto, imao 12 učenika. On je pet hiljada gladnih ljudi nahranio sa samo 12 hljebova (najprije pet, zatim sedam). U Otkrovenju apostola Jovana, koje se oslanja na stare izvore, Nebeski Jerusalim ima dvanaestora vrata, podignut je na 12 kamenova temeljaca na kojima je urezano 12 imena 12 Hristovih učenika.
Grčki istoričar Herodot napisao je sredinom 4.vijeka pre n.e. da su Grci osnovali 12 gradova u Maloj Aziji i tim se brojem zadovoljili. Na osnovu toga može se zaključiti da je na izvjestan način i njima broj 12 bio svet. Uostalom, i grčki mitski junak Herakle (Herkul) morao je da ispuni 12 teških zadataka prije nego je oslobođen kletve. I u idealnoj državi velikog helenskog filozofa Platona (427-347 pre n.e.), Sokratovog učenika, broj 12 imao je važnu ulogu od sistema mjera do sastava tijela koje bi takvom državom upravljalo. Areopag, najviši sud u staroj Atini takođe je imao 12 članova. Starim Rimljanima bilo je potrebno 12 bronzanih tabli za njihove zakone. Iz starog rima potiče i običaj koji se i danas poštuje u mnogim zemljama, da sudska porota ima 12 članova (sjetimo se klasičnog filma "Dvanaest gnjevnih ljudi" u kome glavnu ulogu igra Henri Fonda).
Broj 12, i danas još, veoma važnu ulogu ima u astrologiji. Zodijački krug sa svojih 12 znakova služio je prvobitno stanovnicima Mesopotamije za tačnije označavanje položaja Mjeseca. Umjesto da kažu: Mjesec je dostigao sedam petnaestina svoje faze, jednostavnije je reći da se Mjesec nalazi u znaku Strijelca. Iz potrebe za boljim kalendarom, nastalo je i proricanje i određivanje osobina prema danu rođenja, odnosno nekom od 12 zodijačkih znakova.
Stari Kinezi koji su sustematski posmatrali i proučavali noćno nebo, takođe su podijelili godinu na 12 mjeseci, stvorivši sa tim u vezi i odgovarajuću astrologiju. Samo stari Germani, koji su pretežno živjeli u šumama, nisu posmatrali i proučavali nebo, jer od gustine šume i lišća, gotovo da nisu mogli ni da ga vide. U tome, najvjerovatnije, leži objašnjenje što je kod njih 12 samo jedan broj među ostalima. Pored toga, kao u našem i u engleskom i njemačkom jeziku, i u mnogim drugim, postoji riječ koja je sinonim za 12 - tuce.
Pomenuto je već da dan ima 12 sati, isto koliko i noć. Jedan sat sastoji se od 5 puta 12 minuta, na isti način podijeljen je i minut. U anglosaksonskim zemljama 12 je sve donedavno i u životu i zvanično bio neka vrsta osnovnog broja : 12 unci čine jednu težinsku funtu, 12 inča jednu stopu, 12 penija jedan šiling. Engleska je zvanično usvojila desetni sistem mjera, ali u svakodnevnom životu ljudima je lakše da barataju starim mjerama kojima je u osnovi 12.
I da završimo sa nečim lijepim.: Najdragocjeniji dragi kamen, dijamant, sastoji se od ugljenika. Ovaj hemijski element ima atomski broj 12 i sadrži 12 protona i 12 elektrona.
Srećan broj, moglo bi se reći. Nasuprot tome, broj koji dolazi odmah poslije njega smatra se nesrećnim, baksuznim, pa zato u nekim jezicima za broj 13 postoji i naziv - đavolovo tuce.

- Među tarot kartama "Obješeni" nosi broj 12. Slika prikazuje germanskog boga Odina kako razmišlja o svijetu i njegovim tajnama.
- Ni legendarni kaubojski film u kome glavnu ulogu igra Gari Kuper nije mogao proći bez broja 12 - "Tačno u podne"
- Čak i u gajbama za pivo najčešće ima mjesta za 12 boca.

Brojevi znaju biti zaista interesantni i intrigantni. Ako još neko ima i zna priču o brojevima bilo bi je lijepo čuti.

[Sarmica]

Jeste li se ikada zapitali zašto kola dolazi sa osmehom? To je zato što kola čini da se osećate high.
Odstranili su kokain iz kole pre skoro više od 100 godina. Znate li zašto? Jer je bio suvišan.

U istraživanju za ženski medicinski bilten otkriveno je šta se dešava u vašem telu sat vremena nakon što popijete limenku kole.

U prvih 10 minuta: Deset kašika šećera napada vaš sistem, što je 100% preporučenog dnevnog unosa šećera. Nećete povratiti zbog prisustva fosforne kiseline koja prikriva ukus i omogućava vam da sve to zadržite u želucu.

20. minuta: Vaš šećer u krvi raste uzrokujući eksploziju insulina. Jetra odgovara na ovo pretvaranjem svog šećera do kojeg može da dođe u mast.

40. minuta: Apsorpcija kofeina je završena. Vaše zenice se šire, krvni pritisak raste a kao odgovor vaša jetra ispušta više šećera u krvotok. Receptori adenozina u vašem mozgu su sada blokirani da spreče umor.

45. minuta: Vaše telo povećava nivo proizvodnje dopamina, stimulišući centre za užitak u mozgu. Na isti način deluje heroin.

60. minuta: Fosforna kiselina veže kalcijum, magnezijum i cink u crevima, omogućavajući daljnje ubrzanje metabolizma. Proces je praćen visokim dozama šećera i umetnih zaslađivača koji takođe povećavaju izbacivanje kalcijuma putem mokraće.

60. minuta: Diuretska svojstva kafeina nastupaju sileći vas da često mokrite. Na ovaj način izbacujete sav vezani kalcijum, magnezijum i cink koji su krenuli prema vašim kostima zajedno sa natrijem, elektrolitima i vodom.

60 minuta: Dok se rave party u vašem organizmu smiruje, lagano počinjete da osećate pad šećera. Možete postati iritirani ili intertni. Do sada ste, bukvalno, izmokrili svu vodu koja se nalazila u koli, vodi koja je naravno upila sve vredne sastojke koje je vaše telo moglo iskoristiti za korisne stvari poput sposobnosti da hidratizira vaš organizam ili gradi snažne kosti i zube.

Nakon svega ovoga, u idućih sat vremena nastupa kafeinska kriza. Ili dva, ako ste pušač. Ali onda, čemu panika? Popijte još jednu limenku kole da se osjećate bolje.

[Sarmica]

Kod Karin Mackaliunas policija je pronašla 54 pakovanja heroina, osam i po tableta za smirenje i 51,22 dolara i sve je to sakrila u svoju vaginu....

Karin Mackaliunas je napravila saobraćajnu nesreću i policija je zadržala jer je sumnjala da je pre toga izvršila pljačku. U njenoj jakni su pronađena tri pakovanja heroina i policija je privela.Kada se Karin počela meškoljiti na zadnjem sjedištu policijskog automobila policajcima se to učinilo sumnjivo i poslali su je na kompletan pregled i na ''skrovitom'' mestu pronašli neočekivan ulov.
Sama je otkrila da je poveću količinu droge sakrila u svoju vaginu. U bolnici su izvadili 54 pakovanja heroina, 31 praznu kesicu, osam i po tableta za smirenje i 51,22 dolara.

[Sarmica]

Imaju uniforme, zastave, čak i svoga Dražu Mihailovića. Mislite li da su samo ljudi s ovih naših prostora ludi? E pa nisu, pogledajte kako se igraju odrasli Japanci...

Igra je poznati paintball, a ratuje se između Hrvata i Srba.Onako kako smo se mi igrali švaba i partizana ili kauboja i indijanaca, tako se oni sada igraju "kauboja i indijanaca s Balkana". Potrudili su se izuzetno, išli su čak i u detalje - pa pogledajte npr. Dražu u srpskoj ekipi...

[Sarmica]

Dječak jedući mrkvu postao narandžast Trogodišnjem Leu Barnettu majka je zabranila da jede mrkvu, jer je od nje postao narandžast.

Takav njegov ten je uzrokovan zdravstvenim stanjem koje se zove karotenemija i smatra se da je jedina takva osoba u Velikoj Britaniji. Leov organizam ne može probaviti karoten koji se nalazi u mnogim vrstama voća i povrća, tako da je na strogoj dijeti. "Leo ne može jesti hranu koja je dobra za njega, osim karfiola", kaže njegova majka Angie Barnett (40), koja s porodicom živi u Odihamu, u Hampshireu. Leo svakodnevno mora uzimati kapi vitamina A, kako bi njegov imunološki sistem bio dobar, ali njegovi ljekari zapravo vrlo malo znaju o ovom rijetkom stanju. Njegova majka se nada da će dijeleći svoju priču putem medija možda saznati više informacija o bolesti, piše britanski list Metro.

[Sarmica]

pa to je parni broj

Muž joj darivao milion ruža za 8. mart! Kako bi odobrovoljio suprugu da se pomire, jedan kazahstanski preduzetnik je odlučio da joj danas pokloni jedan od najuniverzalnijih simbola ljubavi - buket cveća,ali od čak milion

Kako bi odobrovoljio suprugu da se pomire, jedan kazahstanski preduzetnik je odlučio da joj danas pokloni jedan od najuniverzalnijih simbola ljubavi - buket cveća, ali od čak milion ruža! Neimenovani kazahstanski preduzetnik iz Kizil Ordija poklonio je supruzi za 8. mart milion ruža. Pošto se posvađao sa ženom, odlučio je da je odobrovolji neobičnim poklonom. Prema ocenama poznavalaca tržišta cveća, poklon je plaćen oko dva i po miliona dolara. Ali se ne zna da li je grešni muž uspeo najvećim buketom na svetu da smekša srce svoje lepše polovine.

[Sarmica]

Šta radi muva kada nema seksa...

... potegne za čašicom alkohola, kao i mnogi muškarci kada im partnerka uskrati orgazam, tvrde naučnici.


U studiji, objavljenoj u časopisu "Science", naučnici predlažu biologično objašnjenje zašto odgovor: "Ne večeras, dušo", ima za posledicu: "Daj još jedno piće".

Ukoliko njihovi rezultati budu potvrđeni, to bi moglo da pomogne naučnicima da pronađu nove vidove lečenja alkoholizma za koje bi bile zaslužne na hiljade frustriranih muva.

Jednog po jednog, istraživači su stavljali muvlje "Kazanove" u posudu sa ženkom koja je upravo završila parenje, tako da u tom trenutku nije bila ama baš nimalo zaiteresovana za seks. Ona bi bežala od nasrtljivog mužjaka, čak se s njim i fizički obračunavala. Mužjaci su svakodnevno tokom četiri dana izlagani ovoj "torturi", a na kraju bi odustali od svakog pokušaja da zavedu ženku.

Nakon ovog bolnog iskustva, odbačenim mužjacima je dato da biraju između redovne hrane i hrane umočene u alkohol. A oni su se prosto bacili na alkohol i očigledno bi se napili.

Istraživači su uradili eksperiment i sa mrtvim ženkama i rezultat je bio identičan. Čim bi, međutim, bili dovedeni u kontakt sa ženkama spremnih na seks njihova želja za alkoholom bi vidno opala.

Istraživači su potom proučavali supstancu u mozgu muva poznatu kao NPF. Oni misle da prijatne aktivnosti, kao upražnjavanje seksa, pospešuju aktivnost moždanih valova koji koriste NPF, što stvara ugodan osećaj. Ukoliko se muvi uskraćuje seks, sistem zapada u krizu, primoravajući muvu da potraži drugu vrstu "podsticajnih" aktivnosti poput ispijanja alkohola.

"Mislim da to funkcioniše na sličan način i kod ljudi", kazala je vođa istraživanja, Ulrike Heberlin sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

"Ukoliko je to tačno, moglo bi da nam bude jasnije zašto negativno iskustvo, kao što je seksualno odbijanje, može nekog da navede da pije", dodala je ona u izjavi za AP.

Troj Zars sa Univerziteta Misuri, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da bi dodatno proučavanje NPF-a moglo da rasvetli biologiju zavisnosti od alkohola i možda ukaže na nove terapije u lečenju zavisnosti od alkohola.

[Sarmica]

Rat za rog


Oko roga nosoroga, koji na crnom tržištu dostiže cenu zlata, vodi se krvava krivolovna bitka.
Pucanj iz puške odjekuje šumom na koju se spušta sumrak, upravo dok Demijen Mander stiže u svoj logor posle dugog dana koji je proveo u obuci novih čuvara divljači u rezervatu Nakavango u zapadnom Zimbabveu. Odmah se prisetio Baste, noseće ženke crnog nosoroga i njenog dvogodišnjeg mladunca. Tog popodneva je jedan njegov čuvar, koji je pratio tragove ovog para sve dok se Basta nije sakrila u dubokoj šumi da tamo donese na svet najmlađeg člana svoje ugrožene vrste, otkrio ljudske tragove.
I tako protiče jedna noć na prvoj liniji fronta južnoafričkog nemilosrdnog i prljavog rata oko nosoroga, tokom kojeg je od 2006. godine ubijeno preko hiljadu nosoroga, poginulo oko 22 krivolovca, a više od 200 njih uhapšeno tokom prošle godine samo u Južnoafričkoj Republici. U središtu ovog krvavog konflikta je nosorogov rog, cenjeni sastojak tradicionalne azijske medicine. Iako na crnom tržištu cene veoma variraju, prošle jeseni su prodavci u Vijetnamu postizali cene u rasponu od 33 do 133 dolara po gramu. Ova gornja je dvostruko veća od cene grama zlata, a može da premaši i cenu grama kokaina.
Iako se područje na kojem žive dve afričke vrste – beli i, njegov sitniji rođak, crni nosorog – svelo pre svega na južnu Afriku i Keniju, njihova populacija se ohrabrujuće povećala. Belih nosoroga je 2007. godine bilo 17.470, dok se populacija crnih nosoroga od sredine devedesetih godina XX veka skoro udvostručila na 4.230 primeraka.
Za zaštitare prirode ti su brojevi predstavljali trijumf. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, krivolov je desetkovao ove dve vrste. Onda je Kina zabranila upotrebu nosorogovog roga u tradicionalnoj medicini, a Jemen je zabranio njegovo korišćenje za izradu drški ceremonijalnih bodeža. Izgledalo je da sve ukazuje na to da dolaze bolji dani. Ali, 2008. godine je broj ustreljenih nosoroga u Južnoafričkoj Republici skočio na 83, u odnosu na samo 13 koliko ih je ubijeno tokom 2007. godine. Do 2010. godine taj broj je porastao na 333, a prošle godine je premašio 400. Trefik, mreža koja prati trgovinu divljim životinjama, ustanovila je da veći deo trgovine rogovima sada vodi do Vijetnama, što je zaokret koji se podudara sa širenjem glasina da jedan visoki vijetnamski zvaničnik koristi rog za lečenje od karcinoma.
U međuvremenu, u Južnoafričkoj Republici, privučene vrtoglavim cenama i profitom, kriminalne grupe su u svoju ponudu uvrstile i krivolov nosoroga.

[Sarmica]

Marseljski lonac


S obzirom na to da u sve više evropskih zemalja nastaju nacije imigranata, nije li multikulturalni grad Marselj možda vizija budućnosti?
Moglo bi se reći, a verovatno je i tačno, da nema tog zakona francuske vlade koji je u Marselju primljen sa odobravanjem. Glavni grad Provanse s pravom bije glas da je nemirno i buntovno mesto, luka koja privlači sve vrste švercera i ljude svih fela, od kojih su mnogi i sami tu prošvercovani. Oni vekovima stižu ovamo uglavnom preko mora i međusobno se mešaju, kuju planove, svađaju, venčavaju, banče i opijaju, uz neviđenu razmetljivost i bahatost. Grad služi kao utočište svima koji beže od zakona, epidemija i siromaštva. U novije vreme u grad se slivaju uglavnom imigranti muslimanskog porekla i danas, kada sa neke od brojnih marseljskih plaža pogledate prema nevidljivoj severnoafričkoj obali s druge strane Sredozemnog mora, možete gotovo da predočite sebi plimu došljaka jer nemiri u arapskim zemljama guraju ka obalama Evrope sve veći broj izbeglica i ljudi bez posla.
Ako slušate političare krajnje desnice, pomislićete da ovaj talas imigranata neminovno znači atak šerijatskog zakona na evropski način života i da će svaka žena morati da se odeva kao talibanska mlada. A onda uvidite da su mnogi od ovih kupača koji se tiskaju oko vas na marseljskom pesku zapravo afričkog i arapskog porekla i da mlade žene ne nose burke već bikinije. Zahvaljujući neverovatno efikasnom javnom prevozu, na neku od plaža možete stići iz bilo kog dela grada za manje od 45 minuta.
I tako, nekoliko meseci godišnje, bogati i siromašni, beli i crni, Afrikanci i Arapi, muslimani, hrišćani i Jevreji, svi pronađu svoj kutak na pesku, poskidaju najveći deo svoje odeće i međusobno se druže pod provansalskim suncem. Ako ih pitate odakle su, niko vam neće reći da je iz Alžira, Maroka, sa Komorskih ostrva, pa čak ni iz Francuske. Skoro uvek će vam jednostavno odgovoriti da su iz Marselja.
S obzirom na to da u sve više evropskih zemalja nastaju nacije imigranata, Marselj bi mogao da bude vizija budućnosti, čak i model multikulturalizma. No, to ne znači da je tu ravnotežu lako održavati. Naročito tekući konflikti na Bliskom istoku umeju povremeno da unesu strah i zebnju u ovaj francuski grad.

[Sarmica]

Urbano pleme Džingis kana



Priliv nomada okrenuo je mongolsku prestonicu naglavačke.
Ne tako davno mladi mongolski pastir po imenu Očku Genen potrpao je sve svoje prnje u pozajmljeni kineski kamiončić i preselio se u Ulan Bator, mongolsku prestonicu koja se sve više širi. Vitak i dostojanstven, Očku nije pokazivao nikakve znake uznemirenosti već se predano bacio na pakovanje, dizanje, raspakivanje i montiranje. Možda je bio i razočaran, čak i potresen, ali je delovao pribrano i usredsređeno poput francuskog ključa.
Već posle nekoliko sati od dolaska Očku je podigao svoj ger, tradicionalni nomadski okrugli šator, na malom ograđenom placu gole zemlje koji je iznajmio na periferiji grada. Oko njega je bilo na hiljade takvih placeva sa gerom u sredini, načičkanih na padinama iznad Ulan Batora. I čim je podigao čunak i poboo kočiće šatora, otvorio je niska drvena vrata da uđu njegova žena Norvu, njihov novorođeni sinčić Ulaka i šestogodišnja kći Anuka.
I Norvu se odmah prihvata posla da bi skrenula misli. Brige je ostavila po strani dok ne posvršava sve što treba da im ger bude udoban kao što je bio na selu: da ima linoleum na podu, furunu od livenog gvožđa, poljske krevete po rubovima šatora, porodične slike po zidovima i mali televizor na drvenom stolu.
Međutim, pogled izvan gera je potpuno drugačiji od onog u stepi, na sat vožnje jugozapadno od prestonice, gde su gajili stoku odmah do gera Norvuinih roditelja. A ovde se, umesto ustalasanih pašnjaka, na svega nekoliko metara dalje diže dva metra visoka drvena ograda. A umesto Očkuove dragocene stoke – konja, goveda i ovaca – tu je sada samo gazdin pas, crno-smeđi mešanac privezan u dvorištu, koji i na najmanju provokaciju laje dok ne promukne.
A provokacija ovde ima na pretek, jer odmah iza ograde pruža se nepregledna gomila trošnih straćara i šatora, u kojima živi oko 60 odsto od ukupno 1,2 miliona stanovnika Ulan Batora. I to bez popločanih ulica, sanitarija i tekuće vode. Kao i u drugim sličnim urbanim kvartovima, i ovde caruju kriminal, alkoholizam, beda i očaj. Zato ovde mnogi rade nešto što je pastiru nezamislivo – noću zaključavaju kapiju.

„Sve što vidimo je, kad izađemo iz gera, ta ograda”, kaže Očku. „Kao da živimo u toru.”
Nomadi nisu stvoreni da žive u ograđenom toru, ali Očku i Norvu nisu došli ovamo svojom voljom. Tokom zime 2009/2010. godine veći deo njihove stoke se smrzao ili uginuo od gladi u vreme takozvanog belog džuda, katastrofalnog perioda snega, leda i ciče zime koji dolazi posle letnje suše, a koji je trajao više od četiri meseca. Kad se vreme najzad prolepšalo, od 350 grla njihove stoke ostalo je svega 90. Te zime je u Mongoliji uginulo oko osam miliona životinja – krava, jakova, kamila, konja, koza i ovaca.
„Posle toga nisam više video našu budućnost na selu”, kaže tiho Očku. „Zato smo odlučili da prodamo to što je ostalo od stoke i počnemo nov život.”
Bila je to ujedno i realna računica kako da poboljšaju život svoje dece. Očku i Norvu ne vole mnogo život u gradu, ali su svesni njegove prednosti. Na selu su bili daleko od medicinskih sestara i škole, dok ovde imaju besplatnu medicinsku negu za svog sinčića, a Anuka može da ide u državnu školu.
Danas u UB-u, kako Mongoli skraćeno zovu Ulan Bator, živi više od pola miliona ljudi kao što su Očku i Norvu. Mnogi su pobegli iz stepe zbog jakih zima, loše sreće ili loše perspektive. A kako mongolski rudnici uglja, zlata i bakra sada privlače milijarde stranih ulaganja, mnogi su nagrnuli u Ulan Bator u potrazi za poslom jer je privredni porast otvorio nove perspektive.
Ali izuzev centra grada sa svojim višespratnicama, Ulan Bator liči na provincijsko naselje građeno zbrda-zdola, rasuto duž rečne doline poput šljunka ostalog nakon poplave. Osnovano 1639. godine kao pokretni budistički monaški centar i trgovinska postaja, ovo naselje je pustilo koren na sadašnjoj lokaciji tek 1778. godine. Grad je podignut uz jedan od glavnih puteva, koji vodi oko podnožja niske planine. Danas se taj put zove Avenija mira i dalje je jedina direktna saobraćajnica koja vodi od jednog do drugog kraja grada. I stalno je zakrčen saobraćajem, od jutra do mraka. Dok se vozite njime, imate utisak da ste na nekoj pokretnoj traci koja mili kraj oronulih stambenih blokova iz sovjetske ere, poprečnih ulica koje obećavajuće vode nekih 50 metara i najednom se završavaju barikadom, neobjašnjivim gomilama zarđalog gvožđa i betona, poslovnih zgrada koje su tako nespretno postavljene i skrivene od pogleda, da čak ni taksisti ne mogu da ih pronađu.

Na slici (gore):
Dugonogi modeli i dete-akrobata čekaju svoj nastup iza scene na koncertu pop muzike u Ulan Batoru.
Na slici (desno):
Magnat za nekretnine Bat-Erdene Hadbasan daje uputstva treneru svog trkačkog konja uoči Nadama, godišnjeg festivala koji se održava izvan grada. „Ulan Bator je idealno mesto za preduzetnike”, kaže Hadbasan, koji se uzdigao od šofera do tajkuna zahvaljujući snalažljivosti, sreći i čvrstoj volji nomada.

[Sarmica]

Neustrašiva maca "sredila" dva krokodila

U dvoboju mačke i krokodila, gotovo niko ne bi poverovao da bi mačka mogla da izvuče živu glavu pred nasrtajima opasnog gmizavca, a tek dvojice, ali...




U dvoboju mačke i krokodila, gotovo niko ne bi poverovao da bi mačka mogla da izvuče živu glavu pred nasrtajima opasnog gmizavca, a tek dvojice, ali...

Jedna domaća maca je pokazala da i krokodili umeju da ustuknu kada im se pokažu zubi.

Posle samo par minuta, uspela je da otera krokodila u vodu, ali njemu nije dugo trebalo da se vrati - sa pojačanjem.

Ipak, neustrašivoj mački ni to nije predstavljalo problem da bi sačuvala svoju teritoriju, pa je posle manje od minut "borbe" oterala obojicu.


Mačke, naime, ne vole da im se iko "širi" po teritoriji i to uljezima, pa bili oni i nekoliko puta veći od nje, jasno stavljaju do znanja.



pa kad neko reče da ih ne voli

[Asterix]

macke su cudo...

[Sagacity]

Da li je ovo najveći dasa? (FOTO)


Kroz trnje do drage
(Is you is or is you ain't my baby

[Sarmica]

Indijka je u braku živela sa "mužem", da bi slučajno otkrila da je to ustvari žena.

Minati Katua (26) iz Rurkele udala se na tradicionalnoj svadbi za Sitakanta Rutraju (28), skromnog i religioznog "mladića".

"Impresionirao je celu moju porodicu, i složili su se da ugovorimo brak. Dobio je tradicionalni miraz - automobil, zlato i novac", rekla je ona lokalnoj štampi.

Sve je u braku funkcionisalo kako bi trebalo, osim činjenice da Minati i Sitakant nisu imali skoro nikakav fizički kontakt.

"Svaki put kada sam htela da vodimo ljubav, on mi je odgovarao da mu posvećenost religiji ne dozvoljava intimnost sa ženom. Počela sam da sumnjam nakon nekoliko meseci", požalila se devojka.

Minati je konačno, nakon godinu dana, obila zaključana vrata kupatila dok se njen "dragi" kupao, i utvrdila da je u braku sa ženom.

Policija u Rurkeli istražuje ovaj slučaj.

[Sarmica]

ZAŠTO SMO GOLICLJIVI



Oko golicljivosti ima dosta kontradikcija. Osećaj golicanja istovremeno dovodi do smeha i uznemirenosti.
Svako vas može zagolicati, ali vi sami sebe ne možete. Kad vas neko golica, fina nervna vlakna na površini kože se aktiviraju. Ta vlakna su naročito osetljiva na spore, razvučene stimulacije, kao što su blago milovanje ili kretanje insekta po telu. U odnosu na druge signale, impulsi golicavosti putuju sporo ka moždanim centrima. Reagovanje na golicanje, koje diktira mozak, slično je kao kad vas nešto zasvrbi. To je jedan spontani refleks, ali koji se može kontrolisati velikom koncentracijom. Stanje golicavosti izaziva, tokom nekoliko sekundi, promene u kardivaskularnom sistemu. Golicavost ubrzava puls i ritam srca, uz povećanje krvnog pritiska. Budnost mozga se povećava. Produžena reagovanja na golicanje, prema nekim studijama, mogu podstaći proizvodnju hormona rasta.
Ipak, nije sve u domenu fizičkih promena. Emocionalno reagovanje je takođe uvek prisutno. Golicanje koje je u početku prijatno, ako potraje, dovodi do zebnje i straha. Čak i mačka koja uživa kad joj se škaklja stomak, ako se u tome pretera, postaće razdražljiva. Na nekoj nevidljivoj granici golicljivost menja svoj karakter: umesto prijatnog osećanja, postaje izvor nelagodnosti i zebnje.
Koreni ove neobične uznemirenosti nalaze se u dalekoj prošlosti, u praiskonskom reagovanju ranih ljudi. Površine tela koje su najosetljivije na golicanje, kao što su tabani i dlanovi, bili su veoma značajni za opstanak naših dalekih predaka. Tim delovima tela su prepoznavali rđave stvari, zmije bube, trnje ili direktne neprijatelje

[Sarmica]

ISTINA O ŽIVOM PESKU


Ova opasnost se prvi put pojavila u standardnom holivudskom scenariju: bespomoćna žrtva zakorači na tlo koje izgleda čvrsto i odjednom noge izgube oslonac. Pokušaji čoveka da se bacakanjem nekako izvuče čine da njegovo telo još brže potone. Smrt je neizbežna i gledaoci su skamenjeni od užasa.
Ali, nepotrebno. Jer, za naučnike dramatičnost te filmske scene je neosnovana. Moguće je da čovek potone u živi pesak, ali samo ako tome on sam doprinese svojim radom.
Živi pesak je bogato zasićen vodom koja stvara suspenziju - mešavinu u kojoj čvrste čestice neko vreme plutaju u tečnosti. Dok se te čestice ne stalože, suspenzija se ponaša kao gusta tečnost. Ranije se verovalo da se živi pesak formira samo kad su čestice zaobljene i glatke, jer tada zrnca lakše klize jedna pored drugih.Sada se međutim smatra da to čine i hrapava, odnosno rogljasta zrnca.
Živi pesak možete napraviti sami u šolji: nalijte pesak vodom a onda dobro izmešajte. Mešavina će izgledati čvrsta, ali kad u nju gurnete prst, on će lako prodreti. Mada je stanje suspenzije privremeno, tu i tamo se mogu formirati jezerca živog peska, koja će se održati i duže vreme.Kad pesak prekriva neki potok vode, recimo u proleće, pritisak odozdo ne dopušta peščanoj masi da se slegne.
Razlog što čovek ne može da potone čak ni u dubok sloj živog peska je u vodi koja ima veću gustinu od ljudskog tela, a pesak čak veću i od vode.Kombinacija peska i vode čini telo plovnijim nego kad je u plivačkom bazenu. Jedina opasnost je panika. Mlataranje rukama će doprineti da telo potone ispod površine, a tada ugroženoj osobi preti da je zaguši voda.Svako se može izvući iz živog peska ako prepusti telo plutanju, a zatim blagim pokretima otpliva prema čvrstom tlu.
Dugotrajne oaze živog peska se obično nalaze na rečnim ili morskim obalama.

Jezerca živog peska kratkog veka stvaraju se gde god se rastresit pesak natopi vodom, a onda ga neka sila uzdrma, naprimer zemljotres.Na ravnom, smirenom tlu pesak će se brzo staložiti. Ali ako dođe do obrušavanja peska natopljenog vodom niz neku padinu, to može da dovede do katastrofe, jer mnogo je gore ako se živi pesak sruči na vas, nego ako vi u njega ugazite.

[Sarmica]

ZAŠTO JE POBEDILA DESNA RUKA

Do danas nije objašnjeno zašto većinu čovečanstva čine dešnjaci, dok procenat levaka u pojedinim zemljama iznosi od 6 do 12 odsto. U jednom istraživanju gde se izučavalo delovanje različitih psihoaktivnih lekova na encefalogram, otkriveno je da su kod levaka, koji su činili deo ispitanika dobrovoljaca, ova sredstva delovala jače na mozak nego kod dešnjaka.
Otud se rodila hipoteza po kojoj se može pretpostaviti da je među našim dalekim precima, bilo podjednako i levaka i dešnjaka.Čovek je u to vreme tek otkrivao oko sebe svet divljih životinja i drveće. Među tim rastinjem bilo je mnogo otrovnog čiji su toksini delovali na centralni nervni sistem. Levak koji bi pojeo određenu količinu otrovnih plodova ili korenja umirao je jer je njegov mozak bio podložniji dejstvu nervnih otrova. Dešnjaci su preživljavali.To što je danas više dešnjaka rezultat je prirodnog odabira koji je delovao još u praskozorje ljudske istorije.
Prirodno, postavlja se pitanje: zašto bi služenje ovom ili onom rukom bilo vezano sa reakcijom mozga na otrove?

Desnorukost ili levorukost sama po sebi nema direktnu vezu sa otpornošću mozga na toksine. Jednostavno, gen levorukosti nalazi se u jednom od 46 čovečijih hromozoma čvrsto spojen sa genom koji izaziva pojačanu osetljivost na nervne otrove.Ovi spojeni geni se nasleđuju i uvek se javljaju zajedno.

[Sarmica]

■ Stari Rimljani su koristili lasicu za hvatanje miševa.
■ Oko leptira sastoji se od blizu 17.000 sočiva. Svako
od njih poseduje optičku moć oka.
■ Slon može usisati svojom surlom 9.08 litara vode.
■ Proučavanje života crvendaća pokazalo je da ova ptica
dnevno pojede 4.26 metara glista i tako se ugoji za
41 %.
■ Kivi, vrsta ptice, ponekad izleže jaja koja su teška kao
četvrtina njenog tela.