Zanimljivosti

[Zolton]

Elektromagnetski zvuk jupitera koji ispušta alfa zrake snimljen NATOvim Voyagerom

[Sarmica]

Kitovi ubice zarobljeni ispod leda, bore se za život

Nekoliko desetina orki bori se za opstanak nakon što su ostale zarobljene ispod ogromnog parčeta leda kod severne Kanade. Jato kitova se okupilo oko jedine rupe na ledu veće od kamiona, u očajničkom pokušaju da udahne kiseonik.



Meštani iz Inukdžaka u Kvebeku, poslali su zahtev za pomoć kanadskoj vladi da im pošalje ledolomac kako bi se oslobodili kitove zarobljene ispod leda nekih 30 kilometara od obale.


Gradonačelnik Piter Inukpuk veruje da je nedavni nagli pad temperature zatekao jato koje se sastoji od dva odrasla kita i nekoliko mladunaca, nespremne i da je očigledno da im hitno treba pomoć.


- Nekada deluje kao da su u panici, dok ih nekad ne vidimo po nekoliko sati. Verovatno pokušavaju da nađu izlaz ili drugi otvor – rekao je Piter.


Stotine meštana sjatilo se oko rupe u nadi da će videti kitove i fotografisati ih, a čak je i nekoliko belih medveda prišlo sa zanimanjem da osmotri komešanje.

Zarobljeno jato nalazi se u još većem problem pošto se rupa polako zamrzava i smanjuje, a lokalci nemaju potrebna sredstva da ih oslobode, pa im jedino ostaje da se pouzdaju u kanadsku vladu.


Sličan slučaj dogodio se i 1988. godine kada su tri siva kita ostala zarobljena ispod leda u severnoj Aljaski.


Meštani su pokušali da ih oslobode, ali je jedan kit uginuo, dok su dva uspela da se izvuku pošto su sovjetski ledolomci napravili prolaz.

[Zolton]

ja se divim ovim ljudima... koliko ja znam oni imaju 44 hromozoma odnosno 42 autozoma i 2 polna a mi napredni u evoluciji 46 odnosno 44+2... pa sad... ko je tu napredan?



vidim... ''oni su znali, oni su verovali''... pa oni jos uvek postoje i pored ovih Aboridzina iz Australije ima jos neka plemena u Africi... inace rec Aboridzini znaci ''od pocetka'' ili ''prebivati na jednom mestu od pamtiveka''

[Sarmica]

Veštica sakrivena u žabi

Ništa manje od vampira su u narodnom verovanju rasprostranjene veštice, ženski odgovor na dugozubog demona. U skopskoj kotlini se čak smatralo da vešticom postaje svaka žena koja doživi duboku starost. Slično je i u istočnoj Srbiji gde "veštice žive u groblju i otuda izlaze noću pa more decu.


Veštica je uvek demon samo jedne porodice, kuće ili uže rodbine, pa je Vuk Karadžić objavio među poslovicama da "vještica na svoju krv trči", a pominje i narodne stihove: "Veštice su me izele, majka mi srce vadila, strina joj lučem svetlila".

O ovim zlim demonkama se u narodu naslušao i crnogorski vladika Njegoš pa je znanje o njima preneo u ljudski život, zabeleživši: "Zla mrznome činit ne možemo: ako nam je mio, ali svojta, trag po tragu njegov iskopamo".O ovim zlim demonkama se u narodu naslušao i crnogorski vladika Njegoš pa je znanje o njima preneo u ljudski život,

Vuk u Rječniku tumači: "Vještica se zove žena koja ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, u kokoš ili ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu đecu".

Nisu joj strane ni druge životinje, naročito mačka, a veštice u zapadnim krajevima vole da se pretvore i u žabu ili konja. Leptir i ptica su najstariji oblici u kojima se veštica pojavljuje, i po tome je srpska veštica najsličnija grčkim i rimskim strigama, koje se redovno javljaju kao noćne ptice. Mačka i konj su stigli preko germanskih veštica, a i drugi narodi u Evropi imaju slične ženske demone.

Kad iz veštice izađe duh, ona "leži kao mrtva, i da joj čovjek okrene glavu gde su joj noge bile, ne bi se više ni pribudila", kaže Vuk. Za razliku od vampira, koji uglavnom siše ljudsku krv, ona se hrani ljudskim srcima i jetrom, pa se kaže "bljuje kao veštica džigerice". A ako se uhvati i natera da vrati ljudsku jetru, taj ne mora umreti odmah, nego onda i onom smrću koju mu ona bude odredila. Njeno ime je veoma staro i zajedničko je svim Slovenima, a postalo je od vedeti, znati. Isprva je veštica bila žena koja raspolaže naročito velikim znanjem.

Kod Srba se odomaćio i izraz noćnica, a prema Vuku, to je "kao nekaka avet koja čovjeku noću kad spava čini pakost kaku, n. p. kad su u kakoga muškarca tvrde sise, pa ga bole, kaže se da ga noćnice sisaju". Takođe se veli i da za odbranu od noćnica i drugih nevidljivih napadača kadi uveče dečja postelja starom kožom od obuće, sagorevajući je na žaru, jer na taj smrad ne sme ništa da dođe.

[Sarmica]

Nefertiti bila Tutankamonova majka?

Egipatskog faraona Tutankamona i dalje prate mnoge misterije, a između ostalog i ta ko je bila njegova majka.



Većina arheologa i egiptologa se slaže oko toga da je Tutankamon bio sin Eknatona odnosno Amenhotepa Četvrtog, ali još uvek nije najjasnije koja je od Eknatonovih supruga rodila njegovog naslednika.

Genetska istraživanja objavljena 2010. godine ukazala su na to da su Tutankamonovi roditelji bili brat i sestra, odnosno Eknaton i jedna njegova sestra koja mu je ujedno bila i supruga.
Međutim, istraživač Mark Gabold, direktor arheološke ekspedicije u Amarni, smatra da rezultati tih istraživanja ne znače da su njegovi roditelji morali biti rođeni brat i sestra, već rođaci čiji su prethodne generacije venčavale braću sa sestrama.

Ehnaton i Nefertiti sa decom

“Posledica toga je to da sličnost između DNK dvoje rođaka izgleda kao sličnost između DNK brata i sestre”, izjavio je Gabold za “Harvard Gazzete”.

On veruje da je Ehnatonova glavna žena odnosno Velika kraljevska supruga Neferiti rodila Tutankamona. Ona sa Ehnatonom ima šest poznatih ćerki, ali nije isključeno da su imali još dece.

“Verujem da je Tutankamon sin Ehnatona i Nefertiti i da su njih dvoje bili rođaci”, rekao je Gabold.

Sa njim se ne slaže Zahi Havas, bivši egipatski ministar za antikvitete, koji je bio na čelu istraživanja 2010. godine.

Bista kraljice Nefertiti

On je rekao da je Tutankamonova majka, kao i Ehnaton, bila dete Amenhotepa Trećeg i kraljice Tije i dodao da nema dokaza da je Nefertiti bila Ehnatonova rođaka.

Mark Gabold je direktor ekspedicije Univerziteta Pol Valeri u Monpeljeu koja radi na iskopavanjima u Amarni, gradu koji je izgradio Ehnaton, poznat i kao jeretički kralj.

Ehnaton, vladar 18. dinastije, u Egipat je uveo monoteizam i zabranio poštovanje svih bogova osim boga Atona. Nakon njegove smrti u Egiptu je vraćena politeistička religija.

Nasledio ga je Tutankamon, koji postao svetski poznat, nakon otkrivanja njegove skoro netaknute grobnice. Tutankamon je umro u 19. godini, nakon devet godina vladavine.

Bista Nefertiti ovekovečila je njenu lepotu i učinila je jednom od najpoznatijih žena drevnog sveta.

[Nežnicah]

NASA hoće da hvata asteroide

Američka agencija za svemirska istraživanja, NASA, bi mogla da primi sredstva za započinjanje jednog vrlo ambicoznog plana – da nađe asteroid od 500 tona i stavi ga u orbitu oko Meseca.
Kako kaže američki senator, Bill Nelson, najnovija verzija federalnog budžeta treba da uključuje i 100 miliona dolara za najnoviji projekat NASA-e. Ovaj plan zahteva automatizovano vozilo koje će presresti jedan asteroid, dok prolazi kroz naš sunčev sistem, i raznim manevrima ga dovede u orbitu oko Meseca. Tada će naučnici početi da studiraju taj asteroid, da bi pronašli način da zaustave druge asteroide koji mogu biti potencijalno opasni za našu planetu.
Konačno projekat, sve ukupno kad se sabere, će koštati 2,6 milijardi dolara, a ovih 100 miliona je samo početna cifra, kojom će se identifikovati potencijalni kandidati i početi sa proizvodnjom tog vozila. Kad asteroid bude u orbiti, naučnici će otići do našeg prirodnog satelita i proučavati taj asteroid, ali je to predviđeno tek za 8 godina, tj 2021. godine.
Takođe, Nelson je dodao, ovaj plan je prvi korak do onog trenutka kad ćemo kročiti na tlo Marsa.
Još nije sigurno da li će se ovaj plan i ostvariti, ali bi sigurno bio zanimljiv projekat. Istraživanje asteroida u njihovom prirodnom okruženju otvara vrata mnogim mogućnostima, pa i novoj grani privrede – svemirsko rudarstvo. Oni imaju mnogo materijala koji samo čekau na ekstrakciju, materijala kojih, na zemlji, ima malo ili možda kojih uopšte nema na zemlji.

Izvor

[Sarmica]

Otkrivene dve planete potpuno prekrivene okeanima?


Foto: Caltech/NASA

Planetarni sistem udaljen 1.200 svetlosnih godina od Zemlje možda sadrži i dva sveta u kojima ima života...
Kepler 62e i 62f nalaze se u zoni koja podržava razvoj života oko zvezde koja veoma nalikuje Suncu. I jedna i druga planeta su nešto veće od Zemlje, a prema onome što su astronomi do sada otkrili, vode tamo ima i na pretek.
„Ova dva novootkrivena sveta deluju kao vrlo pogodno mesto za traženje vanzemaljskog života“, rekao je Bil Borucki, glavni istraživač u Kepler misiji. „Vrlo brzo se krećemo ka pronalasku Zemljinog analoga, koji opkružuje zvezdu sličnu Suncu.“
Pogledaje video:
​http://www.space.com/20722-two-alien-oceanic-earth-like-planets-found-video.html

[Sarmica]

Najbrižnije tate životinjskog carstva



Pozdrav svim brižnim tatama iz sveta životinja, od mužjaka morskog konjića koji ostaju u drugom stanju, do hrabrih emua koji samostalno brinu o potomstvu tokom nekoliko godina! Evo liste najbrižnijih mužjaka bez čije nege potomstvo ne bi imalo prevelike šanse za svetlu budućnost.


8. Pažljivi marmozeti

Mužjak marmozeta brine o svom potomstvu, poput najnežnijeg oca na svetu – kupa ih i čisti čim se rode. Ako ne mislite da je to dovoljno simpatično, uzmite u obzir i ovo: kada mladunci dođu na svet, mužjak ne nastavlja svoju potragu za novim ženkama u ovulaciji, uprkos stereotipu da svi mužjaci brinu isključivo o širenju svojih gena.

Gestacija i porođaj su vrlo iscrpljujući za ženku marmozeta, pa je uključenost oca u odgajanje potomaka od velikog značaja za njihov opstanak. Kada su naučnici iz Nacionalnog centra za istraživanje primata poprskali miris plodne ženke ispred novopečenog oca marmozete, očekivali su da će nivo testosterona kod ove životinje skočiti i da će se u njemu stvoriti nagon za parenjem. Na sveopšte iznenađenje, marmozeti su pokazali da su pravi porodični tipovi. Nivo testosterona se nije ni mrdnuo!
7. Otac u drugom stanju

Mužjak morskog konjića je ultimativna zagonetka. Ne samo da ostaju u drugom stanju, negujući jaja u svojoj torbi, već su apsolutno monogamni i ostaju uz svoju partnerku do kraja života. Evo kako to funkcioniše: morski konjići se pare peko svojih repova, tako što ženka „prikači“ svoju cevčicu za trbuh mužjaka i tamo polaže jaja. U sopstvenom stomaku, mužjak oplođuje jaja i čuva ih u sebi tokom dve do tri nedelje, zavisno od vrste. I kao svaki dobar tata, on motri na nivo soli u svom stomaku, trudeći se da on ostane isti kao u okruženju, kako bi bebe morskih konjića ostale zdrave.
6. Vodene bube pune ljubavi


Džinovske vodene bube, nisu baš prijatno društvo jer je njihov ujed veoma bolan, ali zato male bubice ne bi mogle imati bolje tate od ovih. Posle parenja, ženka zalepi leglo od više od 100 jaja na leđa svog partnera, koji svuda sa sobom nosi svojem potomstvo tokom nekoliko nedelja – izvodi ih redovno u šetnju na vazduhu i „češlja“ ih svojim nogama s vremena na vreme, kako bi ih zaštitio od gljivičnih infekcija. To su jedne srećne male bube!
5. Kreketave tate

Treba vam prevoz? Neke žabe podsećaju na pokretne autobuse za svoje mladunce. Članovi porodice uskoustih žaba, viđeni su kako prenose svoje potomke na leđima u stilu krkača. Dve vrste žaba koje pripadaju ovoj porodici (Sphenophryne cornuta i Liophryne schlaginhaufeni), žive u brdima Paupa Nove Gvineje, gde je Dejvid Bikford sa Nacionalnog univerziteta Singapura prvi put i uočio mužjake sa čitavim potomstvom na svojim leđima. I uvom slučaju, ženka polaže jaja i nestaje, dok otac ostaje da ih oplodi i brine o odrastanju mladih.
4. Istrajni očevi nandua


Ova poligamna ptica koja živi u haremu od desetak ženki, možda ne deluje kao životinja koja bi mogla da se kandiduje za priznanje Otac godine. Ali ono što mu nedostaje kada je posvećenost jednoj ženki u pitanju, nandu nadoknađuje očinskom posvećenošću. Mužjak nandua gradi gnezdo gde će ženke položiti jaja, a zatim leži na njima i brine o mladima kada se izlegnu dok majke nastavljaju dalje u potrazi za novim mužjacima sa kojima će se pariti. Tata nandu je vrlo zaštitnički nastrojen, a sa svojih 40 kilograma i 1.5 metar visine, on je zaista telohranitelj u koga mladunci mogu imati poverenja.
3. Izgladnele tate

Mužjaci pingvina su veoma uključeni u negu mladunaca. Oni preuzimaju dužnost sedenja na jajima tokom više nedelja, dok ženke odlaze u lov na ribu. Mužjaci tokom ovog perioda gladuju, ali ako se mladunče izlegne pre nego što se ženka vrati sa ulovom, oni ipak mogu da proizvedu supstancu nalik surutki kojom hrane novorođenče.
U stvari, mužjaci su toliko važni za proces odgajanja, da ženke traže debeljuškaste partnere jer će oni moći duže da sede na jajima bez hrane. U studiji iz 2010. godine otkriveno je da su ženke u stanju da procene koliko je mužjak dobro uhranjen, samo na osnovu zvuka njegovog zova za parenjem.
2. Samohrani emu


Emui važe za vrlo snažne roditelje sa svoja dva metra visine i 45 kilograma težine, a tate emui gotovo da ne mogu biti nadmašeni kada je u pitanju posvećenost mladuncima. Nakon što ženka položi jaja, kojih bude između šest i 11, ona odluta dalje kako bi našla novog partnera, dok mužjak ostaje sam da brine o jajima kojima treba oko 60 dana da se izlegnu. Posle toga, ovaj samohrani roditelj brine o svojim potomcima čak dve godine.


1. Tatino obdanište

Ovaj lisac, vrste Otocyon megalotis (lisica sa ušima nalik na slepog miša), preuzima sve odgovornosti prema mladuncima, dok majka odlazi u potragu za hranom. Zapravo mužjak ove vrste lisice, provodi isto, ako ne i više vremena pazeći na mlade, negujući ih, u poređenju sa ženkom. Ova noćna životinja živi u porodičnoj zajednici, sa monogamnim partnerom i njihovim mladima.
Izvor: LiveScience.com

[Sarmica]

Nove forenzičke tehnike za analizu tragova karmina




Naučnici su otkrili napredniji način analize tragova karmina pronađenih na mestu zločina.
Forenzičari će moći da otkriju vrstu karmina i bez vađenja predmeta sa tragovima šminke iz kese sa dokazima. Naučnici sa Univerziteta Kent su primenili novi način koji će ubrzati forenzičke analize i omogućiti lakši i bezbedniji način utvrđivanja svih činjenica koje se tiču okolnosti krivičnog dela.
Uz pomoć Ramanove spektroskopije, istražitelji će moći da analiziraju tragove karmina sa mesta zločina, kao što su otisci na čašama, maramicama ili opušcima, ali bez vađenja tih predmeta iz kese, kako se ne bi ugrozili dokazi.
Analiza ostataka karmina se koristi kako bi se utvrdilo da li je postojao fizički kontakt bilo sa žrtvom ili osumnjičenim, ili da li je određena osoba bila prisutna na mestu zločina.
Ova tehnika je naročito značajna za forenziku s obzirom da se trenutne metode analize ostataka karmina oslanjaju na destruktivne načine ili lično mišljenje naučnika.
-Kontinuitet dokaza je veoma važan za forenziku i može se održati ukoliko nema potrebe da se dokaz vadi iz zaštitne kese. Ramanova spektroskopija je idealna zbog toga što se može vršiti kroz providne slojeve, kao što je kesa za dokaze. Ovaj način ima i tu prednost što mikroskopski mali uzorci mogu da se analiziraju a da se ne unište- kaže profesor Majkl Vent sa Univerzitetske škole fizičkih nauka.
Ramanova spektroskopija je spektroskopska tehnika koja se koristi za izučavanje rotacionih, vibracionih i drugih nisko frekventnih modova sistema. Kada materiju - u ovom slučaju karmin- obasja svetlost, ona u interakciji sa molekulskim vibracijama predmeta menja svoj energetski nivo. Uz pomoć Ramanove spektroskopije prikupljaju se vibracioni otisci karakteristični za određene vrste karmina, i upoređuju sa postojećom bazom podataka.
Sprovode se i dodatna istraživanja koja će otkriti da li ova tehnika možeda se koriste i pri analizi drugih kozmetičkih proizvoda, kao što su puderi, ajlajneri i kreme.

source: nationalgeographic.rs

[Sarmica]

Broj pingvina se povećao za vreme malog ledenog doba




Populacija pingvina u Rosovom moru na Antarktiku naglo se povećala tokom malog ledenog doba.
Kako najnovija istraživanja pokazuju, populacija pingvina u Rosovom moru na Antarktiku naglo se povećala tokom kratkog perioda nazvanog malim ledenim dobom, koje je trajalo od 1500. do 1800. godine.
Tim naučnika za kineskog Univerziteta za nauku i tehnologiju došao je do svojih otkrića na osnovu uzoraka izmeta pingvina. Ovi uzorci stari su više od tri stotine godine, a ekolozi Liguang Sun i Žoking Ksaja izmerili su procenat holesterola i holestanola u ovom materijalu i na taj način izveli prve zaključke o populaciji pingvina na Arktaktiku za vreme malog ledenog doba.
Najveću uslugu ovim neletačima je učinio morski led, koji je podstakao rast algi, omiljenu hranu krilova, kojima se najradije hrane upravo pingvini. Uz to, razorni vetrovi su stvarali pukotine u ledu i omogućavale pticama da dođu do vode, zaključio je tim istraživača.
Pingvini su se do te mere razmnožavali u ovim klimatskim uslovima da su potisnuli foke kao dominantnu vrstu.
Rezultati ovog istraživanja su u suprotnosti sa prethodnim studijama koje su utvrdile povećanje broja pingvina na Antarktiku u vreme kada je klima bila nešto toplija, odnosno smanjenje broja ovih ptica u periodima nižih temperatura To bi moglo da znači da pingvini koji žive na različitim geografskim širinama Antarktika na različite načine reaguju na klimatske promene.
Ekolozi sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kine složili su se da je način prilagođavanja na eko-sistema na klimatske promene veoma bitna i, štaviše, goruća tema. “Naša studija utvrdila je da na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora”, izjavili su za Live Science.

source: nationalgeographic.rs

[Sarmica]

Kako nastaje vitamin B12



Naučnici su došli do veoma značajnog otkrića o načinu na koji nastaje vitamin B12.
Istraživači sa Kent Univerziteta su uspeli da reše jednu od najvećih zagonetki biosintetičkih procesa – kako nastaje vitamin B12, koji se sastoji od 30 posebnih sastojaka. On je jedinstven u odnosu na druge vitamine, s obzirom da nastaje uz pomoć bakterije.
Početkom 90-ih godina prošlog veka, naučnici su otkrili da postoje dva načina stvaranja vitamina B12, jedan koji zahteva kiseonik i drugi koji nastaje u uslovima kada nema kiseonika. Drugi način koji se naziva anaerobni, se dešava češće, ali je dokazano da je gotovo neizvodljiv s obzirom da su komponente tog procesa veoma nestabilne, i lako bivaju uništene.
Ipak, naučnici sa Kent Univerziteta su uspeli prikupe sve komponente anaerobnog načina nastanka vitamina B12 uz pomoć bakterije bacillus megaterium. To im je pomoglo da dobiju elemente koji su im nedostajali, i shvate na koji način nastaje neverovatni molekul.
Tim naučnika s enada da će ove nove informacije poslužiti da se bakterija programira tako da stvori vitamin u većim količinama, i na taj način iskoristiti u lečenju osoba koje boluju od perniciozne anemije.
-Ovo je veoma značajan trenutak za biološke nauke, jer će stečeno znanje, uz razvoj sintetičke biologije, moći da se primeni u "programiranju" bakterije koja će stvarati vitamin B12, ali i druge vitamine, primenljive u medicini i drugim oblastima, kao što je industrija za proizvodnju stočne hrane - rekao je Marin Voren, vođa istraživačkog tima.

source:nationalgeographic.rs

[Sarmica]

Ljudsko stopalo ipak nije jedinstveno



Građa i funkcionisanje stopala ljudi i ostalih velikih primata ipak nisu toliko različiti.
Istraživanje Univerziteta u Liverpulu pokazalo je da mehanizmi funkcionisanja čovečijeg stopala nisu jedinstveni kako se isprva mislilo.
Trenutna shvatanja evolucije ljudskog hoda zasnivaju se da nalazima koji datiraju iz tridesetih godina dvadesetog veka. Prema ovim istraživanjima, ljudska stopala se veoma razlikuju od stopala majmuna, a ovaj zaključak utvrđen je na osnovu razvoja tabana na sredini stopala, kao i pretpostavljene tvrde spoljašnje ivice.
Ispitivanje koje je za cilj imalo da ispita današnju sličnost između čovečijeg i majmunskog stopala vršeno je tako što je preko 25.ooo ljudskih koraka napravljeno na pokretnoj podlozi osetljivoj na dodir u laboratoriji za hod Univerziteta u Liverpulu. Naučnici su zaključili da, iako su naši preci napustili drveće pre mnogo vremena, ljudska stopala su ostala iznenađujuće fleksibilna. Upravo ta fleksibilnost je ono što danas odlikuje stopala orangutana i šimpanze, koji su u najvećem broju slučajeva zadržali grane drveća kao svoj dom.
Profesor Robin Krompton, predavač na Institutu za staračke i hronične bolesti liverpulskog Univerziteta, objašnjava da se dugo verovalo da se ljudska stopala prilično razlikuju od stopala najbližeg rođaka u prirodi, i to zahvaljujući bočnim i središnjim lukovima koje čovek ima, a ostali primati ne. Ipak, “jedinstvenost” ove pojave nije nikada ranije kvantitativno izmerena. Krompton je potvrdio da je, sa timom svojih kolega, došao do saznanja da su opseg pritisaka središnjeg dela stopala i, samim tim, unutrašnji mehanizmi koji ih pokreću veoma promenljivi – do te mere da se u velikom broju poklapaju sa opsegom pritisaka stopala velikih majmuna.
Ranije se verovalo da oni ljudi koji, pri gaženju, dodiruju tlo sredinom stopala pate od artritisa ili dijabetesa, koji utiču na strukturu stopala. Ovo istraživanje je, s druge strane, pokazalo da čak dve trećine zdravih ljudi često dodirne zemlju sredinom stopala.
Naredni deo ove studije obuhvataće ispitivanje ove utvrđene teorije i dati odgovore na brojna pitanja koja se tiču hoda i stopala – recimo, kako je moguće da čovek na dužima relacijama i nepravilnom terenu trči brže od konja.

source:nationalgeographic.rs

[paculjkica]

[Sarmica]

[paculjkica]

Bik na ulazu u klaonicu kleknuo pred vratima i počeo plakati!

Mnogi vjeruju da životinje imaju osjećaje kakve i ne pretpostavljamo da imaju, poznate su priče o tome da se prilikom tradicije tzv. klanja kurbana životinje umire ukoliko se obred izvodi kako treba, a priča koja dolazi iz Kine, preciznije iz Hong Konga naprosto zvuči nevjerovatno!




Kako prenosi sajt Standard didžital njuz jedan bik kada se našao pred ulaznim vratima u klaonicu iznenada se zaustavio i kleknuo na svoje dvije prednje noge.

Bik je, pričaju svjedoci, bio sav u suzama. Kako je on mogao znati da ga vode u klaonicu – postavljeno je pitanje u tekstu?

Ova priča dolazi iz Kine, preciznije iz Hong Konga, a mesar, za kojeg je navedeno da se zove gospodin Shiu, prisjetio se događaja: “Kada sam vidio ovu takozvanu `glupu` životinju kako jeca i vidio strah i tugu u njegovim očima počeo sam drhtati. Pozvao sam i ostale da vide… I oni su bili iznenađeni. Međutim on se nije želio maknuti s mjesta, samo je sjedio i plakao, kao čovjek, kao mala beba”

Deset snažnih muškaraca koji rade u klaonici posmatrali su ovu scenu i svi su bili dirnuti. Na kraju su skupili novac, otkupili ovog bika od vlasnika i poslali ga u jedan budistički manastir da se tamošnji monasi brinu o njemu dok ne ugine.

Jedan radnik je, kako prenosi Standard didžital njuz, rekao da se bik pomjerio tek kad su mu radnici obećali da ga neće ubiti. “Objasnite mi, kako je bik mogao razumjeti ono što ljudi govore”, kazao je na kraju gospodin Shiu.




haber.ba

[Sarmica]

bjudiful



In Holland they build natural bridges for animals to cross the highway without risking their lives

[Sarmica]

[Sarmica]

The Kissing Islands, Greenland

[Sarmica]

Mind blowing facts

There are at least '8' people in the world who look exactly like you, you only have a 10% chance of meeting that person.



According to some old myths, birth marks are where you were killed in your last life!

Over 85% of people tend to make weird unnecessary sounds when they're bored.

[DaDole]

Nastavnik fizičkog u jednoj američkoj osnovnoj školi postao je hit na internetu kada se saznalo da se tokom 40 godina slikao u istoj odjeći za školski godišnjak.
Dejl Irbi, koji je predavao fizičko vaspitanje u osnovnoj školi Prestonvud u Dalasu, nosio je smeđi prsluk i bijelu košulju sa printom od prve fotografije, snimljene davne 1973, do posljednje koja je napravljena ove godine, neposredno pred njegov odlazak u penziju.

U izjavi za list "Dalas morning njuz", 63-godišnji nastavnik je objasnio da je neobičnu tradiciju započeo sasvim slučajno - jednostavno nije imao šta drugo da obuče.

"Bilo me je stid kada sam naredne godine dobio školske fotografije i shvatio da sam nosio istu odjeću kao i prve godine", kazao je Irbi.

Sljedeće godine, njegova supruga Kejti mu je u šali predložila da ponovo obuče isti prsluk i košulju, a Irbi je to prihvatio kao dobar štos i tako je to krenulo.