Pre oko dvadeset godina, verovalo se da je lav hrabar, neukrotiv i dovoljno snažan da mnoge druge životinje podredi svojoj volji. Zebra, impala, gazela i druge životinje bile su njegove prirodne žrtve. Međutim, danas se veruje da je takozvani kralj životinja nespretni lovac koji ima malo uticaja na populaciju svojih žrtava. Kao nomad, on svoju hranu često otima lešinarima i hijenama. Ponosan je i retko lovi, a prisvaja plen koji ulove njegove lavice. Od njegovog obroka ga mogu oterati i čopori hijena.
Pre oko četrdeset godina za gorilu se verovalo da je jednako krvoločan, ali danas se zna da je on stidljiv i besopasan simpatični vegetarijanac. Hijena je dugo važila kao otimač, bedna kukavica, predmet opšte ljudske odvratnosti od Bengalskog zaliva pa sve do južnog rta Afrike. Danas se zna da je hijena hrabri i spretni ubica.
Životinje su tokom istorije u celom svetu posmatrane sa antropocentričkog stanovišta, to jest kao niži oblici života, koji silom prilika moraju bespomoćno da kruže oko svemoćnih ljudskih bića. Obzirom da je čovek dominantan na Zemlji, on mora biti i viši oblik života, što je dokazano njegovim dostignućima u umetnosti, književnosti i nauci.
Na sreću, spoznajući da se u proteklih nekoliko desetina godina dogodila velika revolucija u njegovom stavu prema životinjama čovek se prilično 'otreznio'. Umesto da veruje u svoj centralni položaj u kosmosu, on sve više dolazi do zaključka da je samo bespomoćna žrtva, trun u kosmičkoj igri koju ne razume. Čovek saznaje da ne poseduje kontrolu nad svojim životom i da poseduje samo marginalno znanje o zamršenim zbivanjima oko sebe.
Dok su se na Zemlji presađivala srca, činili novi revolucionarni koraci u fizici, medicini i drugim naukama, izučavaoci ponašanja životinja, etolozi, naslikali su posve drugačiju sliku čovekovog boravka na Zemlji. Na toj slici čovek je samo - jedna životinja više! Životinja koja je osvojila svoj svet još pre nego što je bila sposobna da njime upravlja ili da ga razume.
Nepoznato je da su stare civilizacije Vavilona, Asirije, Sumera ili Egipta, razmišljale o načinima života i tajnama životinja oko njih. Životinje su u to vreme bile na raspolaganju čovekovoj volji. Mnogi veliki afrički sisari dovoženi su brodovima iz zemlje Punt da bi ukrasili vrtove egipatskih faraona. Lavove su lovili krvožedni Asirci; grčki borci sa bikovima ubijali su bikove; lavovi su korišćeni za ubijanje hrišćana u rimskoj areni, a majmuni su bili ljubimci elizabetanaca. Sve civilizacije su eksploatisale životinje i nije se postavljalo pitanje o njihovom ponašanju.
Aristotel je prvi čovek za koga se zna da se interesovao za tajni život životinja. Neumorni posmatrač svih stvari sakupljao je i primerke na morskoj obali, posmatrao migracije i gnezda ptica i proučavao ponašanje i pokrete svih životinja koje je video. Pitao se zašto neke životinje žive na određenim mestima i zašto se njihovo ponašanje odvija po određenim modelima. Aristotelova Historia Animalium nije značajno delo u poređenju sa ostalim, ali je izazvalo neverovatno interesovanje za ponašanje životinja.
Posle Aristotelovog istraživanja, došlo je doba romanopisaca koji su na životinje gledali kao na produžetak čovekove mašte i simbole njegovih većih grešaka.
Za sedamnaest vekova, koji su delili Aristotela od Rene Dekarta, francuskog filozofa, čovek je napredovao samo do teze da su životinje automati, nesposobni da misle i osećaju i bez ikakve veze da ljudima. I danas postoji jedan vid ovakvog stava: u Južnoj Africi se zvanično smatra da hladnokrvne životinje ne osećaju bol, pa im se stoga uskraćuje pravo zaštite od strane Društva za Prevenciju surovosti prema životinjama.
Dugo se smatralo da životinjama nedostaju osobine koje bi ih makar malo približile ljudima, pa su zbog toga dugo bile puki simboli. Čuveni jednorog je važio za simbol snage tokom Srednjeg Veka. Za njegov rog se smatralo da neutrališe otrov, zbog čega je neminovno ukrašavao ćaše za piće. Antički duh se bavio montrumima i đavolima u obliku životinja, čudnim i zastrašujućim stvorenjima večno zarobljenim u dubokim jezerima, te kitovima koji mogu da progutaju brod.