e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući
koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?