Šaljive narodne priče

[Bisernica]

Ере поје врбу


Ишло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом. Онда ће један рећи: - Ене, другови, ожеднела она врба па не може да дохвати воду. Хајде да је напојимо - севап је. - Па како ћемо, - упитају остали - кад је дебела и висока? - Па ето како, ја ћу се ухватити за врх од врбе, а један од вас мени за ноге, а трећи овоме другоме, а ћетврти трећем, и тако редом, док се сви похватате један за другога, и тако ћемо је савити и напојити. Тако и учине. Кад су се сви похватали, повика први: - Јесте ли се сви похватали? - Јесмо, - одговоре они. - Е, онда држите се ви чврсто, док ја пљунем у руке да приузимем за гране, готов сам их испустити, - па пусти врбу да би пљунуо у руке, а они се отисну сви у воду да се подаве, осим првога који је знао пливати. Он исплива, па кад стане на обалу, окрене се да види шта је са осталима, па видевши да нема ниједнога, рече: - Их, побогу! Умало што не би зло!

[Bisernica]

Еро с онога свијета


Копао Турчин с Туркиоњом кукурузе, па на
подне отиде Турчин да препне и да напоји

- "Помози Бог, кадо!"

- "Бог ти помогао, кмете! а одакле си ти, кмете?" -"Ја сам, кадо! с онога свијета." - Јели Бога ти! а нијеси ли виђео тамо
мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?"

- "О, како га не би виђео! он је мој први комшија." -"Бала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без
ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву".

- "А оћеш ли ти опет натраг, не би ли му могао понијети,да му пошљем мало ашлука?"

- "Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо."

Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и што гођ je било
новаца у њој, да Ери, да понесе Муји. Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро
замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те придагња:

- "Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета,
па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за шта да
купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе. "

А Турчин: "Па куд оде? Куд оде?"

А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај, уз поток. Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи у нутра, па повиче виденичару: -"Бјежи, јадна ти мајка! Ено Турчина да те посијече,
већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо
туда око воденице." Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турицин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: "Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу? -"А Еро му каже: "Ено га видиш, ђе утече уз брдо." Онда Турчин: -"Држи ми море коња." Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичарем, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: -"Камо новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Мују на они свијет?" Воденичар се стане крстити и снебивати: -"Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца." И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде шта је. Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али hоћес! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Туричин савија шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: -"Cовече! шта уради?" Вели(Тамо њој матер!) -"Tи си му поSлала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му поSлао и коња, да не иде пјешице."

[Bisernica]

Гради ко има а краде ко нема


Некакав зенђио човек градио кућу , пак је хтио да учини једну ствар што други никада није учинио и да тим докаже свијету своје богатство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима великим словима: "Овако чини ко има". Пође путем некакав човек сиромах па кад види што никад прије није чуо ни видио, донесе по ноћи једно гвозђе те разврати алку на вратима и понесе, а запише: "Овако чини ко нема".

[Bisernica]

И то ће проћи


Све ће проћи, и највеће зло као и највеће добро. Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао по њему. Кад путник то чује, би му врло жао, и, отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао оног роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: - Шта је теби стало за то? И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу. Путнику буде врло мило, и дигне се к робу и стане му честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: - И то ће проћи.

[Bisernica]

Јуначко срце


Изружила жена мужа, а он прибјегао у комшилук и окупио плакати.
Слегоше се комшије око њега: - што јечиш, болан? Која ти је гадна рана?
А он јецајућ: - Изружила ме жена, па ми не може јуначко срце одолити.

[Bisernica]

Како је постала кртица


Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита. Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби рекне: - О црна земљо, ти сама кажи чија си! - Твоја сам, твоја! - зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се. И судија пресуди да њива припада оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе. Онда отац с мотиком у рукама навали копати земљу да извади дете, али детета нема! Зове га. Дете се оџива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица.

[Bisernica]

Клин чорба


Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: - А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу . Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне на ватру. Кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли, и баба му да, те је посоли. Кад вода узаври, а он заиште мало брашна; баба му да и то: само да види од чуда како ће то бити клинчорба, те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти, те оно замасти; па онда скине с ватре и клин извади напоље, а клинчорбу изједе.

[Bisernica]

Ко није добро свезао


Кад је некакав човек полазио у воденицу, свеже му жена врећу са житом.
Кад буде у путу, одријеши му се врећа и он је до воденице везао десет пута,
па кад се вратио кући, опет хтјео жену да бије, што му је није добро свезала.

[Bisernica]

Ко умије њему двије


Био стриц и синовац, па рече једном синовац стрицу:

- "Хајде, стрико, да идемо у чету."

Стриц пристане и пођу. Идући тако путем сустигну једнога човека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу:

- "Хајде да украдемо она два брава."

А стриц му одговори:

- " Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?"

А он му рече:

- "Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене."

Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута. Кад наљеже онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет баци говорећи:

- "Што ће ми ови један?"

Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљеже, и види још један опанак, онда му буде зао што онај први није узео, па свезе своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме, да оба састави. У томе се они пришуња па одреши два брава и одведе стрицу. Послије тога пођу даље стиц и синовац да четују. Идучи тако виде једнога човека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу:

- "Хајде да му украдемо једнога вола из рала."

А стриц му одговори:

- "Како ћемо, јадан био, украсти вола испред човека?"

А он рече:

- "Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако:" чудим се,""па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу."

Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па стане вика:" Чудим се! чудим се!" Кад се ономе човеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: "Чему се чудиш, јадан био?" А овај му с камена одговори:

- "Чудим се тебе што ореш с једнијем волом."

А орач му одговори:

- " Не орем с једнијем него су два."

Па се брже боље врати к ралу да види јесу ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришуњао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онда стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу:

- "Хајде да једемо."

А синовац му одговори:

- "Сад ћемо, стрико, док се мало охлади. Него дотле ми хајде да се плашимо, па који се више поплаши, онај први да почне јести."

Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати:

- " Бау! бау! бау!"

А синовац му одговори из пећине:

- " Не бојим се ја баукања; ти си, стрико."

Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе напоље па узме мјешину од закланог брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи:

- " Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико."

Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. - Ко умије, њему двије.

[Bisernica]

Крећи оче игумане


Умирао један стари игуман у зенђилу манастиру, па од жалости, када види да ће умријети, почне плакати. Упита га један од најстаријих калуђера, који је као у ручи држао да ће он по смрти игумана старјешином постати: - што ти је, оче игумане, те тако плачес? Одговори му он: - Како нећу плакати, кад промислим како ћете ви јадни калуђери без мене пошто ја умрем, како ли ће ови наш манастир без добра управитеља као што сам ја? А они му калуђер одговори, као да плаце: - Крећи ти, оче игумане, не мисли се ништа за манастир.

[Bisernica]

Крепао котао


Измисли један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га:" Господару, молим те, узајми ми котао ракијнски, да нешто ракије испечем, а до данашњега дана донијећу ти га и добити нањ талијер." Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијнски говорећи:" Знаш, шта је господару?" "Шта?" запита трговац. Богме се окотио твој котао" одговори сељанин, "и ево сам ти ждријебе од њега донио, јер је у мене ждријебан и дошао , а ја твојега нећу." Браво! браво!" одговори трговац, "по томе се види, да си човјек поштен, фала ти!" "Него молим те, господару" придода сељанин, "нека још који дан у мене поштоји котао, јер га онако болесна не могу справити." "Добро докле" одговори му трговац. Послије дешетак дана дотрчи уплашен сељанин к трговцу, па му рече: "Господару, не знаш несреће?" "Које?" запита трговац. "Крепао котао." "Како крепао, ничији сине!" продере се трговац, "како може котао крепати?" "Ето како" прихвати сељанин, "штогођ се коти, ваља и да крепа." И на овај начин, кад трговац потјера сељанина на суд и у суду добије разлог, и узме велики котао за мали.

[Bisernica]

Настрадин дијели овнове


Заробило девет горских хајдука десет овнова, па стали да их дијеле. Дијели, па дијели, како год почну, на сваког долази по један, а само на једног по два овна. Такву кавгу заметнуше и да ће оружје тргнути, кад ли нанесе срећа Настрадина крај њиха. Кад га они виде, викну га: - Де, хоџо, пејгамбера ти, нареди крај инату и кавги, раздијели овнове како те твоја правица учи, па како ти речеш, нам ће право бити. Сад уђе хоџа у дружину и рече: - Ако заиста на моју ријеч пристанете, како по праву и правичи речем, и ако ми неће нико злобити, то ћу право подијелити. Сви хајдучи учини се клетву, а то би Настрадину драго, па ће овако: - Вас девет и један ован је десет; ја један и девет овнова - то је опет десет. То рекавши, остави хајдучима једнога овна, а остало девет са собом оћера.