Da li odelo zaista čini čoveka?

[Moonster]

Da li odelo čini čoveka?
Da li nam nečiji način odevanja stvara predrasude?
Da li odelo može prilično odrediti utisak koji na nas ostavi osoba koju smo prvi put videli?
Koliko garderoba može ''kamuflirati'' nekog kao osobu i da li to može?
Šta mislite?





P.S. ne znam da li postoji tema, nisam je pronašla...

Ne, odelo nikada nije činilo i neće činiti čoveka, ali može nam nešto reći o njemu.

Način odevanja mi ne znači ništa, već način ponašanja osobe koji se vidi kroz direktnu komunikaciju sa tom osobom.

Kod mene ne, izgled mi može biti indikacija (koja i ne mora odgovarati istini) sa kim tačno imam posla, ali bez razgovora oči u oči, ništa.

Ne može kamuflirati osobu po skoro nijednom pitanju, ako je "sirova" osoba u pitanju, to vrlo brzo izađe na površinu bez obzira na način odevanja. Ako je osoba koja ima društvene vrednosti, to se isto tako primeti vrlo brzo, pa makar imao samo šlem na glavi, zaštitno odelo i čizme i radio na gradilištu.

[Sagacity]

Ne može kamuflirati osobu po skoro nijednom pitanju, ako je "sirova" osoba u pitanju, to vrlo brzo izađe na površinu bez obzira na način odevanja. Ako je osoba koja ima društvene vrednosti, to se isto tako primeti vrlo brzo, pa makar imao samo šlem na glavi, zaštitno odelo i čizme i radio na gradilištu.

Slažem se sa svakim pasusom tvog posta.

Kada razgovaramo sa nekim, već možemo imati neki stav o toj osobi. I sam si rekao da direktna komunikacija može mnogo toga reći o toj osobi.
Ali, ako pođemo od pretpostavke da nikada nismo razgovarali se nekom osobom prvi put je vidimo, i napr. ti ugledaš dve žene koje stoje, obe su uredne, ali jedna izgleda zbog načina odevanja vrlo ženstveno i elegantno, a druga je obučena sportski na način da odaje utisak neke ''muškarače'', da li će podjednako obe ostaviti isti utisak na tebe, ili će te pogled ili neki osećaj odvući ka jednoj od njih zbog upravo tog načina odevanja...?

Ti si već dao svoje mišljenje, ne moraš odgovoriti na pitanje ako ne želiš...., ali eto diskutujemo...

[Moonster]

Slažem se sa svakim pasusom tvog posta.

Kada razgovaramo sa nekim, već možemo imati neki stav o toj osobi. I sam si rekao da direktna komunikacija može mnogo toga reći o toj osobi.
Ali, ako pođemo od pretpostavke da nikada nismo razgovarali se nekom osobom prvi put je vidimo, i napr. ti ugledaš dve žene koje stoje, obe su uredne, ali jedna izgleda zbog načina odevanja vrlo ženstveno i elegantno, a druga je obučena sportski na način da odaje utisak neke ''muškarače'', da li će podjednako obe ostaviti isti utisak na tebe, ili će te pogled ili neki osećaj odvući ka jednoj od njih zbog upravo tog načina odevanja...?

Ti si već dao svoje mišljenje, ne moraš odgovoriti na pitanje ako ne želiš...., ali eto diskutujemo...

Direktna komunikacija ima prednost jer ne postoji period "čekanja" kao u komunikaciji preko neta, maila, osim toga možemo videti reakciju osobe tokom razgovora, što je ovako na "daljinu" nemoguće.

Ako pođemo od date pretpostavke to već zavisi od iskustva osobe koja je došla u takvu situaciju.
Na primer, iako je osoba ženstveno obučena, to uopšte ne znači da će joj određena osoba prvoj prići i započeti komunikaciju, jer ako je ta osoba imala negativna iskustva sa osobama takvog izgleda (sindrom princeze na zrnu graška) takav će ga izgled, iako ženstven i elegantan odbiti u prvom momentu.
Da li će do komunikacije uopše doći ili ne, ponovo zavisi od toga koliko je osoba fleksibilna prema osobi koja tako izgleda ili je njena isključivost apsolutna.
U takvim situacijama u prvom momentu presudno je iskustvo (negativno ili pozitivno) koje osoba koja uspostavlja komunikaciju ima sa osobama u životu, zatim dolazi ukupan izgled osobe sa kojom treba uspostaviti kontakt, nakon toga dolazi ponašanje osobe sa kojom je uspostavljen kontakt. Ukoliko dođe do komunikacije sa osobom koja je na prvi pogled povezana sa negativnim iskustvima, može se dogoditi da se takav prvi utisak iz korena promeni, jer tokom razgovora može se puno više saznati o osobi, pa samim tim i potpuno eliminisati neke negativne aspekte u vezi te osobe.
Moje mišljenje je da nikada ne treba suditi po izgledu ili po datom momentu, jer vrlo često se može jako pogrešiti.
Treba ući u dublju komunikaciju koja uključuje razgovor i određen vremenski period, pa se kroz različite teme koje se obrade u toku razgovora i dobijenih odgovora o tim temama kao i po ponašanju osobe dok razgovara o određenoj temi, može sklopiti prilično tačna i kompletna slika o tome da li nam ta osoba odgovara ili ne ili nam odgovara samo delimično do određene mere.

[Sagacity]

Hvala Moon na opširnom odgovoru...

Naravno, slažem se da je direktna komunikacija merodavnija u otkrivanju onog što se krije u nekoj osobi. Net komunikacija je više sklona mogućoj manipulaciji sagovornika...Da budem iskrena, više kominiciram ovako na javnim stranama,nego putem PP-a, maila itd...Treba mi vreme da upoznam ljude...No, to nije tema...

Trudim se da me nečiji spoljašnji izgled ne prevari na prvi pogled. Mnogo je ''uglađenih'' ljudi, koji ti samo na prvi pogled mogu delovati kulturno, elegantno, sa nekim manirima, ali kroz posao kojim se bavim, nekako najviše takve i izbegavam. Pa može se reći, da sam već u svojoj glavi kreirala neke predrasude o ''modelima'' ljudi...Ali to ne znači, da sa tim ljudima neću porazgovarati. Naravno da hoću, ali ću već u startu imati malu ''zadršku'' u odnosu na njih.

Jedan moj prijatelj je lepo rekao, a donekle je bio i u pravu...''Žene se okreću za uniformisanim licima, privlače ih uniforme, a kako se onda ne okrenu za komunalcima.., pa i oni nose uniformu''...?

[ÄŒarapica]

mene nekad cini maaaalo mrsavijom

[DaDole]

mene nekad cini maaaalo mrsavijom

a mene ovo asocira na podpitanje..da li izborom odjeće zaista možemo da se deklarišemo na neki način..postoje li "krpice" koje oblačimo kad nam je loše,kad smo posebno veseli ili neke tzv."sretne krpice"..jeste li ikad rekli.."Ovo mi je omiljena torba,bluza,suknja.." (i ona će mi danas "pomoći" )

[Sagacity]

Ne Dirka....Meni su sve moje ''krpice'' drage..I spadam u onaj ženski svet koji nosi sve...ali bukvalno..I mini i maxi, farmerke, pantalone...dekolte, rolke, pa i helanke...onako neke fazonirane....Ma svašta ti nosim i volim da se lepo obučem...Ta'ka sam....
Nemam ni omiljenu torbu...Sve su moje ''zlato''....
Postoje neke boje koje mi bolje stoje i postoji neka garderoba koja mi bolje ''leži''...Ali sam neko ko voli da menja garderobu. Svaki dan nešto drugo....

Smatram da izgrađen stil može reći nešto o čoveku...
Takođe, neko ko me bolje poznaje, tačno može pretspostaviti šta bih izabrala sa nekog izloga, a šta ne...I to opet nešto govori...

[DaDole]

Svakako..neko je jednom rekao da je stil zapravo sam čovjek..ali to se ne može generalizovati..ja recimo kod nekih izuzetno važnih trenutaka jako pazim na izbor garderobe i prilično sam ovisna o kombinacijama..ali kad uđem u neku minus fazu,onda se "napucam" maksimalno,klasika zar ne

[Sagacity]

Veruj mi, kod mene raspoloženje nema nekog uticaja na to šta ću obući. Stil menjam samo shodno zahtevanoj situaciji. Recimo kada imam neki poslovni ozbiljan sastanak, tada ću se obući onako klasično poslovno...Neki sako ili tako nešto, ali zato što moram....
Smešno je ovo što ću reći, ali ja sam od retkih ljudi kojima jutro donosi novi dan. Budim se uz osmeh, a putujem uz muziku...Tako da sam svako jutro ''orna'' da se dobro obučem...
Što se tiče 'minus'' faza, one mi dolaze tek nakon što dan odmiče...I ne traju dugo...Eventualno, dan, dva...Brzo me prođe, što je dobro...

[DaDole]

Razumijem te Sago..ali,vidiš ja sam primijetila recimo,da izborom boje podsvjesno sama sebe hrabrim ili ne..poslovna elegancija je tu gdje radim imperativ i u njoj sam skopčana i u skladu sa kodeksom,ali uvijek nekim veselim detaljem volim da razbijem klasično..
Sahranila sam oba roditelja i od tada ne nosim ništa crno,ta me boja plaši recimo..bijelo obožavam ljeti..i uvijek boje na meni i na ljudima koje posmatram govore više nego bismo htjeli..naravno,za one koji znaju da ih "čitaju"

[Sagacity]

Razumijem te Sago..ali,vidiš ja sam primijetila recimo,da izborom boje podsvjesno sama sebe hrabrim ili ne..poslovna elegancija je tu gdje radim imperativ i u njoj sam skopčana i u skladu sa kodeksom,ali uvijek nekim veselim detaljem volim da razbijem klasično..
Sahranila sam oba roditelja i od tada ne nosim ništa crno,ta me boja plaši recimo..bijelo obožavam ljeti..i uvijek boje na meni i na ljudima koje posmatram govore više nego bismo htjeli..naravno,za one koji znaju da ih "čitaju"

Što se tiče poslovnog ''kodeksa'', recimo da sam i ja ''razbijač'' klasičnog...Volim neki detalj, koji će ublažiti klasiku, isto kao i ti......
Eto, ti crnu boju vezuješ za neko loše iskustvo...Takav tip garderobe te verovatno uvek podseća na taj težak period i događaj....

Evo sada se setih, i kod mog odevanja ima nekih specifičnosti...Obožavam da ''sparujem boje''...Volim da sam i u istoj boji skroz..Recimo u bež od cipela do šminke, pa u sivoj,...tamno braon...Jedino nisam skroz u crnoj. Tu uvek dodam neki detalj da ''razbijem'' monotoniju...

Ono što sam čula od nekih osoba je da kada se lepo obuku, da se tako i osećaju..

Opet neki tvrde, da unutrašnje biće nosi garderobu, a ne telo...

[Sagacity]

Skoro sam videla negde sličnu temu pa se setih neke priče od skoro pre dve godine. Naime u čitavoj raspravi oko toga da li garderoba zaista čini čoveka ili ne...jedan forumaš je rekao da odelo nije toliko bitno, onda bi se žena okretale i za odžačarima, đubrertarima....
Pa se ja pitam, da je Džordž Kluni obučen kao odžačar i vi ga sretnete na ulici, koliko bi on privukao pažnju, da li bi ga žene i tada primetila ''na prvu loptu'', kao što ga primećuju jer je zgodan i uspešan glumac?