Rimska mitologija

[Sarmica]

Rimska mitologija je uglavnom preuzela mitove i legende od starih Grka i Etruščana, uz promenu imena bogova. Glavni bogovi su Jupiter, Neptun i Pluton. Po rimskim bogovima su nazvani planete. Međutim, stari Rimljani su nekim od svojih božanstava pridavali mnogo više pažnje od starih Grka.
Svi rimski bogovi osim Jupitera imaju tragove mitologije koja bi ih vezala za njihove grčke istovetnike.Jupiter je indoevropski bog neba i javio se u Italiji nezavisno.
Rimski bogovi su sa svojim novim identitetima preuzeli sve od svojih grčkih pandana.Većinu mitova koje su Rimljani propovedali o svojim bogovima i boginjama,bili su naprosto preuzeti od Grka.

[Sarmica]

Bog Jupiter



Vrhovni rimski bog, bog oluja, groma i munje. Jupiter je bog svjetla. On šalje grmljavinu i munju, zaštitnik je pravde, istine, ćudoređa, vojsku zaustavlja u bijegu i dosuđuje joj pobjedu
Podudara se s grčkim Zeusom. Čini se da se razvio od starog lat. boga neba, čije ime danas nije poznato, i od etruščanskog boga, koji se zvao Tinije ili Tin. Za njegove roditelje saznaje se kad su ga Rimljani izjednačili s grčkim Zeusom, dali mu za oca boga Saturna i za majku boginju Ops. Jupiter je u Rimu bio uzvišeniji nego Zeus kod Grka. Prema rimskom vjerovanju od svih gradova i država najviše je volio Rim, braneći ga i pomažući mu u njegovom nastojanju da uspostavi vlast nad svijetom. Njegovo glavno rimsko sjedište bio je veličanstven hram na Kapitolu, koji je bio posvećen i Junoni i Minervi, te se svojom veličinom, ljepotom i drevnošću isticao nad ostalim rimskim hramovima.

[Sarmica]

Saturn



Saturn je bio otac vrhovnog boga starih Rimljana, a Grci su ga zvali Kron. Bio je sin Tere i Cela, muž boginje Ops koja mu je izrodila Jupitera,Neptun i Pluton, i ćerke Junonu,Vestu i Cereru.Saturn ih je progutao,sve osim Jupitera,koga je majka po rođenju sakrila.
Saturn je kastrirao svog oca kako bi preuzeo presto a njegove testise bacio u more - iz njih je nastala Venera,najlepša boginja.
Zbog toga što je Saturn učinio strašno delo kastriravši svog oca, smatra se zlim, iako je vladar zlatnog doba i žetve. U vreme tog doba, ljudi su sve činili ispravno, nisu grešili, a nije bilo ni smrti. Danas se planeta Saturn, nazvana po drevnom bogu, smatra kod astrologa zlom.

[Sarmica]

Neptun



Neptun (latinski Neptunus) je starorimski bog mora i potresa. U grčkoj mitologiji Neptun je poznat kao Posejdon a kod Etruščana kao Nethuns. Neptunov znak je trozub, kao i Posejdonov znak. Neptunov sin je Triton.

Neptunova porodica

Neptun je sin Saturna,titana, boga vremena, i njegove sestre-žene Ops. Saturn je progutao svako svoje dete osim Jupitera. Neptunova su braća Jupiter i i Pluton, a sestre Cerera,Vesta i Junona. Neptun je dobio vlast nad morem, Pluton nad podzemljem a Jupiter nad nebom. Neptun se oženio Salaciom, morskom nimfom. S njom je imao sina Tritona. Neptunov predak je Okean, bog-ocean, prvotni vladar mora.

Neptun je bio štovan u Rimu kao bog konja i konjskih utrka. Njegov je nadimak bio Neptune Equester, zaštitnik konjskih utrka. Njegov se festival zvao Neptunalia. Imao je 2 hrama u Rimu.

[Sarmica]

Pluton


Pluton je bog podzemlja i smrti. Njegov je grčki pandan Had, iako su Grci Hada također nazivali Pluton. Pluton je povezivan s Plutosom, a po njemu je nazvan planet Pluton i radioaktivni element plutonij. Plutonova žena je Prozerpina, a Pluton ju je oteo od njezine majke Cerere. Ne bi se nikad zaljubio da ga nije začarala Venera, boginja ljubavi.

[Sarmica]

Venera



Venera (lat. Venus, grč. Aphrodite) - rimska boginja lepote i ljubavi, podudarna s grčkom Afroditom.
U početku, Venera je bila boginja proleća i tek probuđene prirode, ali se pod velikim uticajem grčke Afodite u južnim delovima Italije i na Siciliji, pretvorila u boginju ljubavi i lepote.
Za razliku od Afrodite Venerin otac je bio bog neba Celus, a posebno poštovanje Venera je imala u doba vladavine Cezara i Avgusta, jer su oni smatrani direktnim potomcima Venere.
Veneri u čast na Forumu joj je bio podignut hram koga joj je posvetio Cezar kao „Veneri Roditeljki“, i to posle bitke kod Farsala 48. godine pre nove ere.
Venera je, zajedno sa boginjom Romom imala zajednički hram nedaleko od Koloseuma. To je bio najveći hram antičkog Rima - dvostruki hram pod jednim krovom (110h53 metra). Hram je podigao car Hadijan 121. godine pre nove ere, a na njegovim ostacima je u 12. veku sagrađen hram Santa Francesca Romana, sa čuvenim zvonikom.

[Sarmica]

Apolon



Apolon (grč. Απόλλων, Apólōn, grč. Απελλων, Apelōn ili Foibos) je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, streličarstva, kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takođe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladića, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija pod uticajem helenske imala božanstvo Aplu. Kasnije je u rimskoj mitologiji postaje Apolon Helios i poistovećuje se sa suncem, odnosno božanstvom Sol. Epitet mu je Feb (Phoebos).
Apolon je bog medicine, lečenja i streljaštva, ali i nosilac smrtne počasti. Takođe je bio i bog proročanstva i kolonizacije. Vođa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proročišta i hramova, a posebno se ističu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios).Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez čega život ne bi bio moguć, a takođe i zato što je bio bog sklada i lepote, koji čine život smislenim. Ideal je grčkog „kurosa“, skladnog, razvijenog i lepog mladića. Apolon je štitio ljude, lečio ih, brinuo se za njih, nagrađivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog streljaštva, a njegove strele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proročanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proročica, posebno Pitije i Sibile.

[Sarmica]

Cerera



Cerera je staro rimsko božanstvo , zaštitnica žita, poistovećena je sa grčkom Demetrom.
Cerera je bila božanstvo plodnosti, ali i braka. Verovalo se da je ona dala ljudima zakone. Ona je kćer Saturna i Ope, a Jupiterova i Plutonova sestra. Ona je takođe i Prozerpinina majka.

[Sarmica]

Kupidon

Kupidon (lat. cupido)bog erotske ljubavi kod starih Rimljana.

Nazivan je još i Amor, a sličan je Erosu iz grčke mitologije. Zamišljan je kao nemirni, krilati dečak koji prati Veneru ili Viktoriju , a predstavljan je sa sa zlatnim tobolcem, lukom i strelama. Ove strele pobuđivale su želju. Njegove strele su nazivane „strelama požude“, ali su neke imale i moć da ljude odvrate od onih koji su u njih zaljubljeni.
Poreklo Kupidona se razlikuje u različitim izvorima. Samo Ciceron pominje tri moguća porekla: da je on sin Merkura i Dijane , potom Merkura i Venere, ali i Marsa i Venere. Platon pominje dve od tih opcija, dok je Eros u grčkoj mitologiji najčešće pominjan kao sin Haosa, odnosno da je iz njega nastao.
Povezivanjem različitih mitova, Apulej je u II veku p. n. e. napravio čuvenu priču o ljubavi Kupidona i Psihe.

[Sarmica]

Dijana



Dijana je kći Jupitera i Latone, sestra bliznakinja sa Apolonom. Dijana je boginja lova kod Rimljana iLatina, uopšte. Kod Grka identifikuje se sa Artemidom. Po legendi, naredivši joj da se nikad ne uda, otac joj je dao strele i nimfe kao pratilje i načinio je kraljicom šuma. Ona je naredila psima da rastrgnu lovca Akteona koji ju je zatekao na kupanju. Zavolela je pastira Endimiona.
Dijana je bila večita devica boginja lova, povezana s divljim životinjama i šumama. Kasnije je postala boginja Meseca, istisnuvši boginju Lunu, i bila je simbol čednosti. Hrastovi lugovi su joj posebno bili posvećeni. Slavljena je zbog svoje snage, atletske gracioznosti, lepote i lovačke veštine. Ona je činila trojstvo s dva druga rimska božanstva: Egerijom vodenom nimfom, njenom pratiljom i pomoćnicom, iVirbijem, bogom šuma.
Dijana je obožavana u hramu na brdu Aventin i u gradu Efesu, gde se nalazio Artemidin hram, jedno odsedam svetskih čuda. Pošto je bila smeštena na Aventinu, van pomeriuma (svetih granica Rima), smatra se da je njen kult ostao 'stran', kao Bahov; nikada nije zvanično 'prenesena' u Rim, kao Junonaposle pljačkanja etrurskog grada Veija. Izgleda da je njen kult nastao u Ariciji, gde je ostao njen sveštenik, Rex Nemorensis. Svetilište Dijane u gradu Ariciji bilo je naročito poštovano i oko tog hrama Latini su se okupljali i stvorili Latinski savez koji je jedno vreme ratovao sa Rimom.
Dijanu su mnogo poštovali niži slojevi građana i robovi; robovi su dobijali azil u njenim hramovima. Slavljena je na svečanosti 13. avgusta, kada joj je kralj Servije Tulije, i sam rođen kao rob, posvetio hram na Aventinu.
Dijana se obično na slikama prikazuje sa jelenom. To je zbog toga što je bila zaštitnica lova, a i zato što se pričalo da je jednog čoveka, koji je video kako se kupa, pretvorila u jelena.

[Sarmica]

Јунона



Јунона је, на самом почетку сматрана заштитником духа мушкараца - Генија, али се већ у првим писаним изворима помиње и као заштитница или богиња свих римских жена.
Она је постала једно од три највиша божанстава, а под утицајем грчких митова се развила у сестру и жену Јупитера - грчког Зевса, и кћерку Сатурна и богиње Опе - грчкиХрон и Реја.
Како су се Римљани сматрали потомцима Тројанаца, а они су сматрали да се Хера или Јунона понаша непријатељски према њима, умирили су је тако што су јој принели велике жртве и прогласили је заштитницом града Рима и римске државе. То је, према Вергилијуучинио Енеја, али је задржала и своју првобитну улогу заштитнице жена.
Јунона је имала неколико назива:

• Јунона Капитолска - због њеног места боравка на брежуљку Капитолу, а и као женуЈупитера и заштитницу Рима и целе римске државе
• Јунона Монета - као заштитницу свих опасности који су претили римској држави
• Јунона Виргиниензис (Девичанска Јунона) - због заштитнице девојака и жена
• Јунона Пронуба - јер је била заштитница венчања
• Јунона Луцина - заштитница порођаја
• Јунона Матрона - заштитница удатих жена

Државни култ Јуноне се славио у исто време када се славио и Јупитер, а у њену част 1. март су удате жене славиле Матроналије, и за тај дан добијале поклоне од својих мужева и рођака. Јунони у част, Римљани су јој посветили и прве дане у месецу и један месец, месец јуни, а као што је и Хера, њен грчки пандам, имала животиње као своје атрибуте и симболе, тако су и Јунони Римљани доделили јато гусака - у знак сећања на „гуске које су спасиле Рим“ (наводно су, гуске које су биле чуване у њеном храму на Капитолу, својим гакањем упозориле Римљане на напад Гала који су опседали Рим).
Храмови који су посвећени богињи Јунони:

• На јужном обронку брежуљка Капитол је имала заједнички храм са Јупитером и Минервом.
• На северном обронку брежуљка Капитол - храм Јунона Монета
• На падини Гиспија - храм Јунона Луцина
• У граду Ланувију древно светиште - Када су, 338. године пре нове ере, Римљани припојили град Ланувијум својој држави, било је одређено да сваке године конзул принесе жртву у том храму.
• У Риму - храм Јунона Ланувијска

Култ богиње Јуноне се ширио по свим деловима царства и, како где се стапао се са сличним богињама - у северној Африци се стопио са култом богиње Танит.

[Sarmica]

Марс



Марс је био римски бог рата и архитектуре, сличан њему је и Грчки бог Арес.

[Sarmica]

Меркур



Меркур је био римски бог трговине и путовања, гласник богова.
Његово име потиче од латинске речи merx или mercator, трговац. Веома је сличан Грчком богуХермес и Етрушћанском богу Турмс

[Sarmica]

Минерва

Минерва је богиња мудрости, уметности и науке код Римљана. Слична Грчкој богињи Атини.

[Sarmica]

Веста

Вестин храм
Тиволи, Италија

Веста (лат. Vesta, грч. Hestia) - римска богиња ватре и огњишта. Пандам Вести у грчкој митологији је Хестија.

Римљани су Весту сматрали заштитницом породице, и то у ширем смислу речи, као и заштитницом целог града Рима и римске држава.
Као заштитници града Рима саградили су јој на Форуму посебан храм који је у основи био кружан и подсећао је на огњиште. У том храму је било „државно огњиште“ са вечном ватром о којој су се бринуле свештенице храма - Весталке (било их је шест), које су у храму биле под заветом вечне невиности. У том храму су се чували и посвећени државни симболи, а међу њима се издвајала статуа Атине, коју је, према веровању, у храм пренео из Троје, Енеј. У храму се није налазила статуа Весте, јер је њену представу замењивала вечна ватра - огњиште. Мушкарцима је био забрањен улаз у храм.
9. јуна су се одржавале „Весталије“, јавна свечаност у Вестину част, а тог дана је била и заштитница хлеба, а сваки конзул, приликом ступања на дужност, а касније су то чинили и цареви, морао је принети жртву у Вестином храму у Лавинији, кога је подигаоЕнеј и у храм донео ватру из Троје.

[Sarmica]

Vulkan

Vulkanova kovačnica, Velaskezova slika iz1630. godine, predstavlja momenat u kome Apolonsaopštava Vulkanu, u prisustvu njegovih pomoćnika, da ga supruga Venera vara sa bogom rata Marsom.

Vulkan (lat. Vulcanus, grč. Ήφαιστος) je bio rimski bog vatre i njene razorne moći.

Vulkan je bio bog vatre i nakovnja kod Grka i Rimljana, sin Zevsa, (Jupitera) i Here (Junone). Majka (Hera) ga je, jer se rodio ružan i nakazan, bacila sa vrha Olimpa. Pavši na ostrvoLemnos, ostao je hrom. Stvorio je pod Etnom kovačnicu i u njoj radio s Kiklopima, ili na samom Olimpu (Ilijada, 18) gde je iskovao oružje za Ahila.
Rimljani nisu zaboravili njegovu prvobitnu funkciju, ni kada su ga skroz izjednačili sa grčkim Hefestom. Njegovim ocem su smatrali boga nebaCelusa - grčki Uran, a prema takvim tumačenjima, bio je kao i Hefest, kovač i čovek koji je pravio oružje - oružar. Kao kovaču, Vulkanu su u poslu pomagali jednooki divovi - Kiklopi.
U tom njegovom novom poslu, rimljani su ga nazivali Maliciber ili Ukrotitelj ognja, Onaj koji topi, a i poštovali su ga kao i zaštitnika od svih vrsta požara. Žrtvenici i hramovi u njegovu čast su smeštani u blizini vulkana Etna na ostrvu Siciliji ili na Liparskim ostrvima.
Vulkanov kult je bio veoma istaknut u Rimu, pa je na kraju Foruma, pod Kapitolom, isklesan u steni, Vulkan imao svoj žrtvenik - Vulkanal, a u njegovu čast, svakog 23. avgusta održavane su svečanosti Vulkanalije, koje su bile spojene sa cirkuskim priredbama.
Ostaci ovog hrama su i danas vidljivi na Forumu - nedaleko od slavoluka Septimija Severa
U Vulkanovu čast, posle pobedničkih bitaka, spaljivano je oružje neprijatelja, a žrtvovane su mu i žive ribe, koje su bile simbol neprijateljskih vatri.

[Sarmica]

Уран

Кастрација Урана

Уран је био примордијални бог неба и отац Титана у грчкој митологији. Уран је био синГеје и њен муж. Већина Грка је сматрала да је Уран један од примордијалних богова и да није имао родитеље. Под утицајем филозофа, Цицерон у свом дјелу О Природи богова(De Natura Deorum) тврди да су Уранови родитељи Етар и Хемера, Ваздух и Дан. По неким митовима он је син Ноћи, Никте. Његов еквивалент у римској митологији је Целус.
Уран је био владар свемира, али су се Титани побунили те га свргнули. Хрон је осакатио Урана. Деца Урана и Геје су Титани, Киклопи и Хекатонхири. Уран са Таласом имао је најлепшу богињу, Афродиту.

[Sarmica]

Мит о стварању Рима

Весталска девица, Реја Силвија, била је силована и наводно од стране Марса. Весталске девице биране су између 6 и 10 година, да би 30 година затим служиле богињи Вести. Морале су остати девице, а сваки би се прекршај окрутно кажњавао, тако што би жену закопали живу. Весталке су се смеле удавати тек након 30 година служења Вести. Силвија је родила близанце који су бачени у кошари низ реку Тибер, али близанци су испливали близу пећине Луперцал, где су живели вукови. Децу је пронашла вучица и подојила их својим млеком, а децу је потом пронашао пастир Фаустул и однео их својој жени Аки да их негује. Када су Ромул и Ремодрасли, они су основали град Рим на оном месту где је њихова кошара испливала. Рем се ругаше Ромулу што је успео прескочити неки полуизграђени зид и Ромул га уби рекавши „тако ће умрети свако ко буде прешао моје зидове“. Ромул тад утврди брег Палатин. Говорило се за Ромула да је на тајанствен начин отишао са Земље и постао Бог под именом Квирина.

Ромул и Рем

Постоји и мит (који је написао Вергилије) о путовању Енеје у Италију и оснивању градова који ће бити кључни у даљем развијању Рима.

[Sarmica]

Мит о Филемону и Баукиди

Једном се Јупитер и Меркур преруше у путнике и путоваше Фригијом у Малој Азији. Ова два бога желеше да преспавају код неког у кући, али нико не желеше да их прими. Једино два сиромашна старца примише ова 2 путника у кућу. Иако су били сиромашни они гостима угађаше и даваше им све што су имали. Када су сели за сто, сваки пут када би старци наточили вино из пехара, он би се сам допунио. Када старци хтедоше заклати гуску гостима, Јупитер и Меркур им рекоше ко су и рекоше им да није потребно заклати гуску. Тада, они изазваше поплаву која је потопила све куће осим колибе 2 старца која се преобразила у храм од мрамора. Тада Јупитер упита старце за 2 жеље, а они му рекоше да хоће да буду свештеници у храму и да, кад дође време за умрети, умру у истом тренутку. Јупитер им то и учини. Када им је дошао крај претворили су се у два стабла која и данас тамо расту једно крај другог.