evo citala sam skoro sve sto ste pisali.
na zadatu temu sam magistrirala, takoreci)
dovoljno luda da se zaljubim do koske svaki put, ocu da umrem svaki put
e sad, koliko god da sam zaljubljena, kad dodjem do tacke da mi postane kristalno jasno da me osoba ne voli, potcenjuje, laze, unazadjuje, da me smatra losom, nedovoljno dobrom, da pokusava da me potcini, ili bilo sta drugo sto je lose za mene kao za ljudsko bice..tu je kraj.
ne , ne odljubim se ja na dugme.
samo odstranim osobu iz svog zivota.
mozda i pokleknem, vratim se, ocu ponovo, odustanem ponovo, ma sto cuda..al jednom kad taj proces otcepljenja pocne, on se nuzno jednom i zavrsi.
cilj nije da se odljubus.
cilj je da budes slobodan od veze koja je za tebe losa, da bi mogao da ostvaris drugu koja je za tebe dobra. ili, da budes sam. biti sam je takodje dobra stvar.
ja sam ranije mislila da se odljubim od prethodnog, kad se zaljubim u sledeceg..
a zapravo je suprotno
onog trenutka kad stavrno prebolim, moje se srce otvori ponovo, i sposobno je da voli nekog novog
patiti dugo, vise godina, za osobom koja te ne voli..ocigledan je dokaz autodestruktivnosti. mrznje prema sebi. dokaz je da to nije bila ljubav, nego opcinjenost. zavisnost. a te dve stvari nikakve veze nemaju sa ljubavlju.
najteze je sagledati sebe. sta je to, sto nas drugom coveku vuce.
ali to je jedini put.