Status :
Registrovan : Aug 2009
Lokacija : Beograd moj rodni grad
Poruke : 5,528
Re: Pseća vernost
Zasto takvu bedu i zlo nosi covek u sebi-plakala sam i ceo dan mi je skroz sheban....ne mogu se pomiriti sa tim da takvi zive medju nama....zar je taj mali zivotic zasluzio toliko zlo da mu se nanese?
Jedna od najdirljivijih psećih priča okončana iz obesti
Pas koji je voleo gradilišta!
Subota - 31.03.2012
„Pas koji je voleo vozove“ bio je čuveni film Gorana Paskaljevića, a Valjevo je, kao zaštitni znak, imalo psa koji je voleo gradilišta.
Običan mešanac Žuća je šest godina svog psećeg života proveo u stopu prateći građevinare firme „Gejt“ na čak osam gradilišta stambenih zgrada, provodeći „radni dan“ na pločama i skelama, u društvu majstora. Prekjuče je Žuću neko otrovao kreozanom. Građevinci su mu odali poslednju počast paleći sveće na poslednjem Žućinom gradilištu, u Pantićevoj ulici u centru grada.
Kao štene, Žuća se 2006. pojavio na „Gejtovom“ gradilištu u ulici Mirka Obradovića. Uz parče salame i činiju vode, majstori su ga prihvatili, ali je prihvatio i on njih, praveći im društvo dok zgrada nije sazidana. Kada je posao završen i majstori otišli na drugu lokaciju, Žuća je krenuo za njima. Ukupno osam gradilišta je bilo Žućin dom, a građevinari su mu bili porodica.
- Niko ga nije vodio sa sobom, nije bio vezan, nije ostajao u blizini zgrada koje smo završili, već je dolazio za nama na novo gradilište. Svaku ploču svake zgrade je prepipao. Dok su ljudi radili svoj posao, on bi sedeo ili ležao na oplati i skelama. Prolaznici bi u šali dobacivali: „Opasan vam je nadzorni organ“. Celu smenu bi proveo uz njih, tokom noći ostajao uz čuvara, a ujutro opet uz majstore - pričaju u „Gejtu“.
- Još dok je bio štene, odneli smo ga kod veterinara u Rađevo Selo da operiše kilu. Sutradan veterinar zove i prijavljuje da je pas, još pod anestezijom i sa koncima, pobegao. Pet sati je putovao nekoliko kilometara do gradilišta u ulici Vuka Karadžića - kaže Snežana Stojić, građevinski inženjer.
Neko je, međutim, iz čiste obesti stavio tačku na jednu nežnu pseću priču. Na poslednjem Žućinom gradilištu u Pantićevoj ulici, električari su ga pronašli sa kobasicom, zatrovanom kreozanom, smrtonosnim pesticidom. Tamo gde je proveo poslednju noć svog života građevinari su ostavili Žućinu fotografiju i upaljene sveće.
Predrag Vujanac
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...