Ovo nije tema o prevari,zaista..ali ja se velikim delom slazem sa onim sto je napisao vrach..nije pacenik/ca ako je oprostena prevara.da se razumemo,ne mislim na nezrele osobe kojima je svakodnevno potrebno potvrdjivaje,koji ne mogu da zive bez -trofeja- sa strane.Mislim na osobe kojima se to dogodi..i da ma koliko to izgledalo cudno,njima zaista to nista ne znaci.Cesto je to signal da u tom braku,vezi, postoji dublji razlog zbog kojeg se to desilo.To moze da bude osecaj zanemarenosti,usamljenosti,nesigurnosti,ostanak ili duzi vremenski period bez posla,udaljavanje partnera,zahladjenje u odnosima..i dok onaj drugi ne primecuje nista,mozda pod teretom svakodnevnih obaveza,poklope se kockice da mu u tom trenutku jedna osoba da bas ono sto mu treba..to moze da bude pet minuta paznje,osmeh,slusanje,osecaj bliskosti koji rezultuje samo seksom.Najcesce se i priznaje prevara pod osecanjem krivice,zbog savesti,zbog osecaja da je ucinjena nepravda onom drugom.I onaj drugi,koji ima dovoljno ljubavi,razumevanja,mudrosti,oprostice.Jer nije lako prekinuti jednu dugogodisnju zajednicu,vezanu raznim lepim i ruznim stvarima,zbog nekoliko trenutaka slabosti.Niti potrebno.Potrebno je puno razgovora,iskrenog,puno zelje za nastavkom zajednickog zivota,puno razumevanja i prihvatanja i sopstvene krivice da bi se oprostilo.Ako jos kod onog koji je to uradio,vidite divljenje,osetite iskreno kajanje,vidite ljubav i strah da ce vas izgubiti,shvatate da niste ni pacenik/ca vec velika osoba.
ne znam, mikili...ne slažem se.
znam nekoliko žena koje praštaju svojim muževima ''izlete'' i one nekako uvek budu ubeđene da su super, da se to neće više desiti i tako...pa se uvek desi opet i opet, dok on ne omatori toliko da samo sedi kući i gunđa na tu svoju ''divnu, veliku osobu''.
praštanje takvih stvari je, po meni, isto kao i praštanje fizičkog zlostavljanja...a da ne pričam kako se sve to odražava na decu, ako postoje u zajednici.
где си пошла с крмељиве очи
to sam i naglasila prico..nisam mislila na one neiskrene,kojima je to kao -dobar dan-...takvi varaju bilo kakvu da imaju pored sebeali opet..to je samo moje vidjenje,ja imam takav stav,deo moje licnosti,vaspitanja,ponasanja..ja jednostavno niti pitam niti me zanima,a i on isto
pa dobro...drugo je kako su pojedinačno uređeni partnerski odnosi.
reče ti da tema nije prevara. tačno, nije...ali jeste neki specijalan slučaj ''ne mogu bez tebe, a teško mi sa tobom'' i realno su retki civilizovani partnerski odnosi tipa koji navodiš u svom postu.
stvarno mislim da su užasno retki.
где си пошла с крмељиве очи
Ne bih rekao da si u pravu, ljubav je život i kao i život, ljubav je puna preokreta i nepredviđenih situacija, ne može se gledati kruto, jer onda će se desiti da kada ne budemo u stanju da ispoštujemo svoje rigidne stavove, da uskočimo.znači.
i da ne ceni sebe.
nema tu šta da se razume, nismo životinje. bilo emotivno potkovano, ili jok, nebitno. čak bi imala više 'razumevanja' kada je u pitanju emotivni lapsus.
Mene konkretno više boli da se neko koga svojim smatram zaljubi u nekog drugog i pokloni mu pažnju i emocije za koje ja smatram da su neprikosnoveno moje, zakucane za mene kao ekser u dasku, a sam poolni odnos nije strašan, ukoliko osoba koju volim nije to učinila iz emotivnih pobuda.
Da razjasnim, ne kažem da bih posle takvog čina-prevare imao nameru da tolerišem dalju komunikaciju između to dvoje ljudi, i preko toga ne bih prešao, ali ako bi se to završilo na tome i ako ne bi postala ustaljena praksa tipa, Znaš dragi sinoć sam se kresala s jednim a preksinoć s nekim drugim, to bi bilo malčice hevi.
Jašta, imam tri i po banke, i imao sam dosta rigidne stavove o životu, ljubavi, posmatrao svet crno belo, ali te život uvek demantuje i nauči da što si stariji, iše si spremniji na kompromise, tj, mene je naučio da budem skloniji kompromisima, kako bih živeo sa što manje emotivnih ozleda.
Čisto da te obavestim, muškarci i žene varaju u podjednakoj meri, tako da bih svaku generalizaciju tipa muškarci neverni, a žene sede kući i "vezu goblene", smatrao čistom predrasudom
Antiheroj
ma da...
ne varaju ih sa gumenim lutkama...nego sa slobodnim ženama ...sam znaš da žena ima više nego muškaraca i da muški baš mogu da biraju, a žene baš i ne.
i neću sad o statistici, stvarno.
nema veze ni sa čim.
где си пошла с крмељиве очи
Slažem se tu s pojedinima da bih lakše oprostila emotivnu prevaru, nego fizičku. Tj lakše bih prešla preko toga, lakše bih razumela, nema tu šta da se prašta pa jeeee opet se volimo. Mislim da stvari nikad više ne mogu biti iste, kad tad bi se to spomenulo, u nekoj svađi nabilo na nos, kome to treba i kakav je to život.A i opet odosmo šest kilometara od teme
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
imala ovakav odnos...
uzasno mi nedostaje... a da se vratimo jedno drugom udala bih se za njega on je moj ideal
@pričalica
Ima dosta zapostavljenih žena koje nemaju hrabrosti da preseku, pa im je lakše da varaju. Isto vazi i za muškarce.
Antiheroj
baš zbog toga, nekih se kriterijuma, principa i stavova moramo držati... da ne spominjem opet momenat gde sebe zgaziš zbog toga što se njemu desila 'nepredviđenja situacija'.
nemem pojma šta podrazumevaš pod 'rigidnim stavom'... samo kažem da treba držati do sebe.
ne verujem da se to desi bilo kome u momentu, da nije svestan šta ga je snašlo.
daj mi samo jedan dobar razlog da oprostim. ako ti je do nekoga stalo, nećeš ga prevariti sa prvom na koja ti raširi noge... ili hoćeš?
ne mogu bilo koga da smatram svojim. tu je prva i osnovna razlika između nas.
drugo... ako se zaljubi u drugu, ovo sa mnom je davno prestalo da postoji.
ode ti u krajnosti... tvrdim da ako to uradi jednom, uradiće opet... ako je to radila tebi, radiće i onom sa kim te je prevarila, kontaš?
takve stvari se ne dešavaju tek tako... varaju ljudi kojima u postojećoj vezi, braku nešto debelo ne štima i oni kojima je to neki vid samodokazivanja. trećeg nema.
takvi se sa problemima ne suočavaju, ne rešavaju ih, već žmure na njih. isto važi za one koji praštaju.
ako ćemo tražiti izgovore i opravdanja na drugoj strani, isto mi je kao da žmirkam.
onda ću bar da žmurim do kraja i neću videti ništa.
ako sam tako odlučila... samo, ja tako nešto nikada ne bi odlučila, niti bih se pomirila sa takvim odnosom.
To da li bi neko oprostio takav postupak ne zavisi od nečega što je odlučio ranije, onako hipotetički, pre nego se tako nešto u životu desi. To je nešto što radiš ili ne onda kada se to desi, i kao sudija, meriš svaku reč, svaku i najsitniju emociju, šta dobijaš, šta gubiš, bukvalno sve. Zato napisah ono za rigidne stavove, jer je to situacija koja te dovodi u stanje duha koje nije uobičajeno, te ne možemo unapred konkretno odgovoriti na pitanje bismo li oprostili ili ne. Hipotetički, svi bismo mi odgurnuli tog "zlikovca/zlu ženu" međutim, u datom momentu, pitanje je šta bi ko uradio i na šta bi sve pristao.
@Pričalica
Ja sam čuo, osim toga ta varijanta je, uslovno rečeno, najsigurnija, jer niko neće zbog povređene sujete obavestiti muža/ženu svog ljubavnika/ljubavnice, zato što i za njega postoji identičan rizik.
Antiheroj