Pisac kod psihića
on December 23rd, 2011 by AmitzDulniker
Doktore, ne znam da li ste nekad čitali nešto o životu Hermana Hesea? On je bio ozbiljno lud čovek, još u pubertetu je na par godina zaglavio u zatvorenu ustanovu posle pokušaja samoubistva, iz koje su ga jedino puštali na praksu u jednoj knjižari. Posle se sa punoletstvom nekako izvukao napolje, menjao poslove, pušio, pio, pisao. Vreme ko vreme, ludak k’o ludak, ponovo je zaglibio sa sranjem u glavi pred kraj Prvog svetskog rata. Žena mu je bila šizofreničarka, sin teško bolestan, a otac umro, pa se ponovo vratio samolečenju psihoanalizom. Ponekad sam, ponekad u saradnji sa čuvenim Karlom Jungom. Baš je u to vreme napisao Demijana. Tad se inače zakačio i sa Nemačkom javnošću prvi put, proglasiše ga izdajnikom zbog stavova prema ratu. Kasnije ga je to pratilo kroz čitav život, mislim to, da je izdajnik, ludak i alkos, uprkos Nobelovoj nagradi za književnost 1946. godine.
Nego doktore pustimo sad Hesea, želim da vam kažem kako izgleda moj dan. Prvo rasteram Ganguliće iz kreveta, podignem se, i stojećki, onako krmeljiv odmah uključim laptop koji stoji na radnom stolu. Dok se operativni sistem računarske šklopocije diže, uvučem se pod tuš da bih se dozvao svesti. Zatim se umotam u ćebe i sednem da vidim šta ima novo na internetu. Usput ispritiskam sve kese na stolu, da vidim da li je ostalo još Smokija, Klipsija, kafe u kesici, lekova protiv bolova. Obično je sve prazno, pojedeno još jutros.
Znate doktore, nemam nikakav pravi stres rilif u životu, ono ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne bijem svoju devojku, ne šutiram kučiće po ulici, jedino što redovno ****m, pijem kafu i lekove protiv migrene, ali to i nije neki stresrilif kad živiš u ovakvim okolnostima. Malo sam besan zato što su najveći moroni zauzeli ključne pozicije u našem društvu, ali taj deo smatram zdravim razumom, ozbiljno bih se zabrinuo za svoje zdravlje, kada bi mi to bilo okej, ili kada bih to ignorisao.
Dakle sednem tako umotan u ćebe (štedi se struja na grejanju za dvd Zdravka Čolića), gledam, čitam komentare i poruke koje mi ljudi ostavljaju na internetu. Ima ih dosta, pa mi je jako teško da se nekog odreknem, kofein i migrena nabijaju tenziju u mozgu i zato ću pokušati da dočaram kako to meni sve izgleda.
Više nisi onaj stari! To care! Pitam se uopšte ko si ti? Ovaj uvredljiv tekst ima elemente za ozbiljnu krivičnu prijavu protiv tebe! Ti si muški šovinista koji samo može da gleda žene i da drka! Legendoooo samo tovari! Ja sam lezbejka, a okrenula sam se ženama zbog takvih muških svinja poput tebe! Bolje pišeš nego što si čovek, žali bože talenta kad si govno od čoveka! Ovo ti je nešto najbolje što si ikad napisao! Puši k! Ovo je najveće sranje koje si ikad napisao! Je l’ možeš da pročitaš moje pisanje, ako ti nije problem? Žao mi je kad vidim kako te ljudi ne razumeju! U poslednje vreme su ti tekstovi sve gori i gori, nekad sam te redovno čitao/la, a sada samo ponekad bacim pogled! Sve si bolji i bolji! Tovari kretene careeee! Izašao članak u novinama o najpopularnijim blogovima, tebe nisu nigde spomenuli i čitaniji si od svih njih pojedinačno! Mrzim kad pišeš o politici! Volim da čitam kad napišeš politički tekst, ovo ostalo ti je neozbiljno! Ovako nešto može da napiše samo neko ko ima mali k! Glupost neviđena! Daj piši o seksu! Pravo u metu! Zgadio si mi se! Je l možeš nešto da napišeš o inkluziji? Pederčino crkni i ti tvoja prava pedera! A ti si znači za Tomu! Mnogo psuješ prostaku! Hvala ti što postojiš! Šta mi kažu zvezde, mnogo sam sjeban ovih dana, e da izvini što se nisam javio godinu dana! Ti si budala, zamerio si se svim bitnim ljudima u državi kako misliš da se iko ikad reklamira na tvojoj web strani! Je l’ hoćeš da napišeš neki tekst za moj magazin?
Sedim tako doktore i čitam, poruke i komentare, boli me glava, migrena plus jaka kafa, Smokija više nema. Otvorim analitiku svoje web strane, Indira Radić pet puta čitanija od prvog sledećeg teksta, onog sa uvredljivim slikama. Oni tekstovi u kojima ima neke edukativne crte su ispod crte ispodproseka. U pravu su za reklame na web strani, nikad ih neću imati jer nema dovoljno Indira Radić i za mene i za Svet, Blic Puls, Skandal . . Opet pljeskam one kese da vidim ima li bar neki Klipsi da je zalutao. Nema. Ustajem, hranim džukele, odlazim u mesaru po pljeskavicu i u dućan po kafu. Vraćam se, sedam za kompjuter, da vidimo šta danas ima od tema: Mladić drkao pa crkao! Mladić pobedio u onanisanju ! Đilas sazidao most! Gladna porodica se ubila! Goga zbudžila sise! Sekirom na svastiku! Pas lajao na prolaznika!! Žene pokažite ko stvarno nosi pantalone!
Eto doktore, ponekad se pitam da sad Herman piše blog šta bi mu pisali ljudi u komentarima i u porukama, da li bi tvrdili da je lud, peder, izdajnik, da mu je mali k , da li bi mu pisali “To care!”, ili bi se pitali koji mu je k sa onim navarenim Pablovim magičnim pozorištem. Pitam se šta bi on mislio o svemu tome.
Nego doktore, daj da završavamo ovu seansu i da stavim neku dobru sliku i komentar ispod nje da se posetioci ove web strane ne bi osećali zajebanim što su večeras boravili ovde, a da nije bilo ni reči o Severini, k...., p..... ili Miletu Kitiću.