Da li su samoubice hrabri ljudi ?

[tiramisu]

odok da se samoutepam

ti si jako hrabar, a i kukavica

[mire]

po meni su samoubice pre svega ocajni ljudi.toliko da im zivot predstavlja samo bol i patnju.kad ta patnja dostigne nivo koji oni vise nisu u stanju da podnesu,oduzimaju sebi zivot..onog trenutka kad izgube smisao,kad se osete napusteno i bespomocno,kada nigde ne vide smisao svog postojanja urade to.u velikom broju slucajeva je to jedno ogromno breme ciji teret njihova psiha vise ne moze da nosi.u nekim kulturama znak je casti ,postenja,hrabrosti,nekad,u odredjenim situacijama i kod nas.

lepo i obazrivo receno...

postujem

[mona]

mikili lepo obrazlozeno...

[Moonster]

Ne bih takve ljude nikada nazvao kukavicama, jer oduzeti vlastiti život je definitivno jedna od najtežih stvari koje neko može učiniti.
Većina komentara se odnosi na psihički labilne osobe koliko sam mogao da vidim, ali da bi neko doneo takvu odluku, mora postojati specifična situacija koja pojedinca dovodi u takvo stanje da uopšte o tome ozbilno razmišlja. Nisu sva samoubistva odraz psihičke bolesti, manjka ljubavi ili labilnosti u tom smislu. Neka su odraz žrtve za neki cilj, vojni, religijski, materijalni i slično.
Nisu sve samoubice takve da su impulsivne,čak suprotno, obično se radi o ljudima koji nakon donošenja takve odluke ne urade tako nešto a da pre toga u materijalnom smislu ne zbrinu članove svoje uže porodice. Ono što znam pouzdano je razlika između dve vrste samoubica, jedna koja priča o tome, tu se ne radi uvek o ljudima koji će tako nešto učiniti, već više o ljudima koji traže pažnju, ali imaju neki problem koji sami ne mogu ili jednostavno ne umeju da reše.
Druga vrsta, koja ćuti, nikada se ne žali, sumira vlastiti život, normalno se ponaša, zeza se, druži se sa vama, a sutra te osobe već nema i onda nastupi ono čuveno pitanje :"Šta mu je bilo ? Pa delovao je tako normalno, ko bi rekao" i slično.

Osobe koje su ovo uradile su bile verski fanatici i meni je bila najsmešnija i najjadnija izjava tadašnjeg predsednika Georga W. Busha koji je izjavio da je napad izveden 11 Septembra delo kukavica, ljudi koji su ovo učinili su sve, ali nisu kukavice niti su luđaci.
Jer luđak ne može planirati i precizno izvesti takve napade, a kukavica nikada neće žrtvovati svoj život radi uverenja.

 

Ono na šta hoću da skrenem pažnju je da u ovakvim stvarima definitivno nikakva generalizacija nije dobro došla.

[Sagacity]

Mislim da ne postoji čovek koji se u nekom momentu nije osetio beznadežno. Život jeste borba i kao takav je svakome dat. Ako ga ne shvatiš kao borbu u kojoj ne smeš da posustaneš, onda ti i ne umeš da živiš. Ne cvetaju svim ljudima ''ruže''. Život nije ''med i mleko''. Pojedini ljudi se muče ceo život, ali se trude da istraju što zbog dece ili nekih drugih razloga. Ali u svakom slučaju pronašli su smisao.
Mnoge religije osuđuju samoubice. Kod nas pravoslavaca, popu nije dozvoljeno da održi opelo ''samoubici''..Na neki način on je i za ''onaj'' svet već osuđen.

Samoubistvo obično izvrše beznadežni ljudi...Odnosno ljudi, koji više ne vide ni u čemu smisao i bolje sutra. Vrlo često su ''robovi'' svojih crnih misli i mišljanja da nikome nisu potrebni ili da ih neko ne voli kako oni žele. Ima svega.
Ne mogu ni da osuđujem, ni da opravdavam. Razlog za isto je različit...

Ovde pre svega nisam mislila o nekom ''militarnom'' samoubistvu, zarad višeg cilja, nacije, vere (kamikaze, arapi samoubice), mada i to može biti tema...
Pošla sam od jednog konkretnog primera, znači od kolege koji se obesio. Koji je za sobom ostavio dvoje dece, ženu i dva duga...Mi smo se ovih dana bavili njegovim računima, pokušavajući da vidimo koliko je zaista bio zadužen i zaključili, da je on svoj dug mogao sasvim solidno da otplaćuje, jer je imao solidnu platu.
Njegova deca nisu ni mala, a ni dovoljno velika da zarađuju. Supruga radi u lokalnoj prodavnici u komšiluku i ima negde oko 17.000 neto platu...
Znači, porodica je ostala na ''cedilu'' na neki način....

Iz razgovora sa njegovim bližima, nismo mogli zaključiti zbog čega se zaista obesio...Pa je tema upravo pošla od toga, da li u samoubistvi ipak ponekad ima mesta i sebičnosti ili je ipak ''žuta minuta'' bez odsustva racia, presudila ...

[причалица]

sago, on liči na tip samoubice koji bi svakako jednog dana oduzeo sebi život. verovatno nije ostavio nikakvu oproštajnu poruku ili neki znak....tako da je, izgleda, ili odlično ''zamaskirao'' svoju rešenost ili njegova okolina nije uopšte primetila da je toliko depresivan.
to me već čudi....mislim, ovo drugo me čudi

[Moonster]

Sago sada si me podsetila na jedan događaj koji se desio pre nekoliko godina. Radi se o osobi koja je preživela rat kao vojnik, kao i svi drugi koji su bili u vojsci, nikada nije nikome ništa rekao, nikada nije bio zarobljen, nakon rata otišao je u Nemačku i više je nego dobro bio materijalno situiran za prilike ovde a i u Nemačkoj gde je radio. Imao je ženu i dvoje dece, pre nekoliko godina, kao i svake godine došao je za vreme odmora sa decom ovde u Hercegovinu, nakon puta, taj isti dan, dao je ženi ključeve auta i poslao je u trgovinu da sa decom ode i da kupi namirnice.
Nakon nekih 15 minuta pošto je žena otišla sa decom, komšije su čule eksploziju, otišle da vide šta se desilo, pozvana je policija i hitna, još je davao znakove života, hitno prebačen za Mostar, umro je putem.
Umro je od posledica rana zadobijenih od aktiviranja tzv. "kašikare" na grudnom košu.
Nikome se nikada nije požalio po bilo kom pitanju,sve je imao, sa ženom se nije posvađao taj dan, jednostavno je doneo takvu odluku i nikome nije jasno zašto, nikakvih dugova nije imao niti bilo šta što bi ga na taj ili sličan način nateralo da tako nešto uradi.
Ja sam mišljenja da se ne radi o sebičnosti, već o momentu koji dovede čoveka da tako nešto uradi, naravno, razlozi mogu biti različiti, ali se sve svodi na jednu činjenicu, a to je da su to ljudi koji ne žele da prihvate da žive život kakav žive i da žele da "izađu" iz ovoga što se zove život, ne žele da čekaju biološki kraj već po ubrzanom postupku napuštaju ovaj svet.
Neki imaju šta da ostave iza sebe i nanose bol, ali znam i one koji nemaju šta da ostave iza sebe i koji sigurno nikada nikome neće ni na jedan način nedostajati, mada su ti drugi više posvećeni ostvarenju nekog cilja, traže smisao vlastite smrti, nego ovi prvi koji to ipak u većini slučajeva urade zbog želje za "izlazom" a ne zbog smisla takvog čina.

[Sagacity]

sago, on liči na tip samoubice koji bi svakako jednog dana oduzeo sebi život. verovatno nije ostavio nikakvu oproštajnu poruku ili neki znak....tako da je, izgleda, ili odlično ''zamaskirao'' svoju rešenost ili njegova okolina nije uopšte primetila da je toliko depresivan.
to me već čudi....mislim, ovo drugo me čudi

Bio je povučen čovek. Iskreno, nisam ga mnogo poznavala, više sada znam o njemu jer smo morali da pomognemo porodici finansijski...Jednostavno, žena se našla u bezizlaznoj situaciji.
Ono što znam i pamtim u vezi njega, jeste da je bio baš povučen i nekako posebno ljubazan čovek....Znači, nije bio nimalo neobičan.
Zašto je to uradio, šta je bio motiv, niko ne zna...On je verovatno znao....Moguće je da je bio isuviše ''zatvoren'', i da se ''jeo'' u sebi...I to može već biti razlog ''kraju''...Ne znam...
Prošle godine obesio se jedan moj komšija. Čovek, koji je bio finansijski direktor jedne firme...Finansijski obezebeđen totalno. Supruga je inženjer, i ona ima odličan rejting na poslu...Znači tu novac nije bio razlog...
Ono što je kod njih bilo karakteristično, da se nisu slagali i da su u kući živeli kao ''stranci''...Imaju troje dece...
On je jedno jutro otišao autom do njegove livade u selu i obesio se za neko drvo ispod kojeg je često sedeo...

Eto, slučajeva ima raznih...I sada kada vidš ova dva...Pa mnogi parovi slično žive, a nisu izvršili samoubistvo...E to je ono što je zbunjujuće...

[причалица]

pa novac nije razlog za samoubistvo...javnost tako može da tumači i da se time nesvesno opravdava što nije primetila prave razloge, ako ih je uopšte moguće primetiti ili otkloniti.
novac, tj. dugovi su vezani u svesti sa čašću i kad ne može da se vrati dug - traži se neki način, ne ubija se. naročito se ne ubija ako je moguće vratiti dug.
dakle, taj razlog bih eliminisala. pre će biti da je kod tvog kolege bio razlog jako skriven (on je, jadan, najbolje znao što je to skrivao)....ipak, najgore je njegovoj porodici. on se, na neki način, rešio svojih muka, ali je ostavio porodicu u prilično lošem položaju....
ne smem da kažem da je to sebično, jer njega više nema, ali jeste okrutno prema njima, stvarno.
ne znam stvarno kako je to mogao da uradi, nemam predstavu...

[Sagacity]

Ja sam mišljenja da se ne radi o sebičnosti, već o momentu koji dovede čoveka da tako nešto uradi, naravno, razlozi mogu biti različiti, ali se sve svodi na jednu činjenicu, a to je da su to ljudi koji ne žele da prihvate da žive život kakav žive i da žele da "izađu" iz ovoga što se zove život, ne žele da čekaju biološki kraj već po ubrzanom postupku napuštaju ovaj svet.

Ja sam taj momenat nazvala ''žuta minuta'', odnosno trenutak odsustva racia...Momenat kada se ''okidač'' aktivira...E sad, polazim od pretpostavke da smo svi istog mentalnog sklopa...Skoro niko od nas ne voli smrt, osim ljudi koji imaju neki mentalno-umni poremećaj...
Zar nije samoubistvo, odlazak u nešto nepoznato...?
Samoubicama smatraju beznadežne ljude, očajne...Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....

[причалица]

Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....

kakva nada i kakva budućnost

[Vragolanka]

valjda raj

[причалица]

valjda raj

pa, malo su omašili...

[Sagacity]

pa novac nije razlog za samoubistvo...javnost tako može da tumači i da se time nesvesno opravdava što nije primetila prave razloge, ako ih je uopšte moguće primetiti ili otkloniti.
novac, tj. dugovi su vezani u svesti sa čašću i kad ne može da se vrati dug - traži se neki način, ne ubija se. naročito se ne ubija ako je moguće vratiti dug.
dakle, taj razlog bih eliminisala. pre će biti da je kod tvog kolege bio razlog jako skriven (on je, jadan, najbolje znao što je to skrivao)....ipak, najgore je njegovoj porodici. on se, na neki način, rešio svojih muka, ali je ostavio porodicu u prilično lošem položaju....
ne smem da kažem da je to sebično, jer njega više nema, ali jeste okrutno prema njima, stvarno.
ne znam stvarno kako je to mogao da uradi, nemam predstavu...

Slažem se sa celim postom...

Mislim da ima mnogo ljudi sa nekim psihičkim problemom...pri čemu probleme vide samo oni i niko drugi. Ne znam, zašto je toliko teško otići kod psihijatra, ako već vidiš da gubiš mentalnu snagu. Iskreno, mislim da je kod nas još uvek konzervativan stav prema jednom normalnom lečenju kakav je obraćanje psihologu ili psihijatru....
Nije čovek ''lud'' ako se obrati takvim ustanovama...Naravno, nisu sve potencijalne samoubice svesne svojih duševnih i mentalnih problema...., ali ponekad fali i pažnja olkoline...
Doduše, ovaj kolega je bio ''zatvoren''...pa se nije ni moglo pretpostaviti da se zbog nečeg ne oseća lepo...

[причалица]

da bi otišao kod lekara, primarno mora da oseća potrebu da bude bolje ...a to kod njega definitvno nije bio slučaj.

[Sagacity]

kakva nada i kakva budućnost

Na pitanje jednog ''samoubice u pokušaju'', zašto je pokušao da se ubije...Rekao je, da prekrati na ovom svetu muke, da bi ''tamo'' nastavio dalje....Eto u tom kontekstu sam mislila...
Znači, oni lišavaju sebe života, da bi se rešili neke svoje muke...i neznajući da li je tamo bolje...Ali misle da će im biti bolje...


Bože, ima da sanjam mrtve....

[Vragolanka]

Na pitanje jednog ''samoubice u pokušaju'', zašto je pokušao da se ubije...Rekao je, da prekrati na ovom svetu muke, da bi ''tamo'' nastavio dalje....Eto u tom kontekstu sam mislila...
Znači, oni lišavaju sebe života, da bi se rešili neke svoje muke...i neznajući da li je tamo bolje...Ali misle da će im biti bolje...


Bože, ima da sanjam mrtve....

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.

[Moonster]

Ja sam taj momenat nazvala ''žuta minuta'', odnosno trenutak odsustva racia...Momenat kada se ''okidač'' aktivira...E sad, polazim od pretpostavke da smo svi istog mentalnog sklopa...Skoro niko od nas ne voli smrt, osim ljudi koji imaju neki mentalno-umni poremećaj...
Zar nije samoubistvo, odlazak u nešto nepoznato...?
Samoubicama smatraju beznadežne ljude, očajne...Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....

Pokrenula si po običaju tešku i kvalitetnu temu, samo užasno opširnu za neku raspravu u sažetom obliku
Da, niko ne voli smrt, niko normalan da tako kažemo, ali ponovo smrt je vezana sa fanatizmom na određen način i fanatizam može dovesti do samoubistva. Postavlja se i bolje pitanje, da li je samoubistvo prihvatiti posao koji za posledicu ima sigurnu smrt.
Setih se "samuraja" iz Fukušime koji su pristali da budu izloženi radijaciji da bi pokušali spasiti sve druge, svesno su otišli u izuzetno bolnu smrt, kakav je mentalni sklop tih ljudi ? Oni su uverenja da postupaju ispravno, jer obavljaju posao koji sigurno niko drugi neće da obavi, a ni oni nisu obavezni niti ih iko može naterati da tako nešto urade, ali su odabrali da tako urade.
Smrt je sama po definiciji nepoznanica za bilo koga na ovoj planeti, samoubistvo kao čin ima veze sa prihvaćanjem smrti kao izbora koji je osoba učinila, nekome će vera u nešto nakon smrti ublažiti takvu odluku, zato se obično obraćaju Bogu u tim poslednjim momentima dok su još živi, ali ima i onih za koje je smrt kraj, iza čega nema ničega, apsolutno ničega, takvim osobama je teže nego vernicima, jer idu u nepoznato sa jasnom predstavom da ih ništa i niko ne čeka "sa druge strane".
Nikako se ne bih složio da su samoubice ljudi koji su beznadežni, koji su očajnici i kukavice, ali to već zahteva rasčlanjivanje po grupama, na one koji to čine iz vlastitih, vojnih, religijskih, materijalnih ciljeva....itd.
Ne verujem da ih u neznaju čeka neka bolja budućnost, moje je mišljenje da oni to rade iz razloga što smatraju da će sa tim činom rešiti ili veliku većinu ili sve probleme svojih bližnjih, barem je u većini slučajeva tako. Na primer ta osoba koju si navela je sigurno išla logikom: moj dug = kamate + nemogućnost otplaćivanja = problemi i razmišljanje moj dug + moja smrt = nestanak problema, po definiciji koja je tačna, a to je da čoveku koji je mrtav ništa više ne može da se učini (nema suđenja, nema zatvora i slično), tako da se većina ljudi koji su učinili na primer neke zločine, kao što je pucanje na civile u tržnim centrima ili školama u USA, nakon toga odlučilo za samoubistvo kao prihvatljivo rešenje, što je u njihovim slučajevima, po mom mišljenju i jeste bio ispravan izbor.

[Sagacity]

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.

Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..

[Moonster]

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.

Kod Pravoslavnih ne, kod Katolika da, jer smatraju da je čovek u tom momentu bio psihički bolestan te da mu se kao bolesniku koji se odlučio za takav čin ipak treba održati pomen, bez obzira na težinu onoga što je učino.