Da li su samoubice hrabri ljudi ?

[Moonster]

Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ?

[Vragolanka]

Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..

bog dao, bog i uzima, taj princip...
mada se ja ne slažem da je bog dao, al neću o tome pred božić.

[Sagacity]

Kod Pravoslavnih ne, kod Katolika da, jer smatraju da je čovek u tom momentu bio psihički bolestan te da mu se kao bolesniku koji se odlučio za takav čin ipak treba održati pomen, bez obzira na težinu onoga što je učino.

Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...

[Sagacity]

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ?

Pa polazi se od toga, da nisi sam odlučio da postojiš..Ako apstraktujemo aspekt Boga, odlučili su roditelji da te ''donesu'' na svet. Pa se polazi od pretpostavke, da ih treba ispoštovati....

[Obešenjak]

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..

... mislim da to ima veza sa pokajanjem. Ako oduzmeš sebi život, nemaš mogućnost da se pokaješ zbog tog čina.

[причалица]

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ?

religijski gledano - nisi vlasnik svog života, nego ti ga je Bog darovao i treba da slaviš život, a ne ga uništavaš.
ali, ovo nije tema za religijsku raspravu, meni se čini

Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...

[Sagacity]

... mislim da to ima veza sa pokajanjem. Ako oduzmeš sebi život, nemaš mogućnost da se pokaješ zbog tog čina.

Da ako posmatraš sa aspekta religije...To su već pravila religije...pokajanje i sve što ide uz to...
Za one koji nisu vernici, pokajanje nema nikakvu ulogu...

Da li je broj samoubica veći među vernicima ili među onima koji to nisu? I da li je vera ta koja ipak održava u životu ili je ipak sve u dubini duše samog čoveka...

[причалица]

Da li je broj samoubica veći među vernicima ili među onima koji to nisu? I da li je vera ta koja ipak održava u životu ili je ipak sve u dubini duše samog čoveka...

ma pitanje je kakav je to vernik koji ipak digne ruku na sebe...naravno, govorim o religijama koje brane samoubistvo.
to onda baš i nije praktikujući vernik, nego više neki tradicionalni...što bi rekao jedan moj drug ''ja sam pravoslavni ateista''

[Moonster]

Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...

Da drže, isto ako je u pitanju Pravoslavni pomen, a iz nekog razloga nema Pravoslavnog popa koji bi izašao u tom momentu na grob, obavezan je Katolički da uradi sve po Pravoslavnim običajima i da to ispoštuje u potpunosti, jer se polazi od principa da bez obzira na podeljenost crkvi, Bog je samo jedan, a krst je krst ma čiji bio i mora se u potpunosti ispoštovati.
Naravno, nažalost, sve to zavisi i od samih ljudi, ima i njih kao popova svakakvih, nije ni to više što je nekada bilo

[Bisernica]

samoubice su ljudi kod kojih je nadvladao treći primarni strah ,
strah od života.
Strah od smrti je strah koji ima manji intenzitet nego ovaj drugi.
Strah od nepredvidivog ili nepoznatog što nas očekuje,ili predviđanje
katastrofičnih događaja (ne na globalnom ,već na ličnom planu) i
nepronalaženje adekvatnih rešenja za moguće ili postojeće probleme.
Strah je osnovni pokretač ,kako borbe za život ,tako i bežanja od života.

[Moonster]

Pa polazi se od toga, da nisi sam odlučio da postojiš..Ako apstraktujemo aspekt Boga, odlučili su roditelji da te ''donesu'' na svet. Pa se polazi od pretpostavke, da ih treba ispoštovati....

Tačno, ali ako ćemo tako, ja nisam ni tražio da postojim niti da imam ovaj život, ako ćemo sa toga aspekta.
Onda se postojanje osobe svodi na sebičnost roditelja koji se pozivaju na svoju odluku da ti podare život i da na taj način utiču na osobu i na njene odluke.
Po mom mišljenju, svako je neprikosnoveni vlasnik svoga života u svakom smislu i pogledu od momenta kada se preseče pupčana vrpca koja fizički vezuje dete i majku.

[Moonster]

religijski gledano - nisi vlasnik svog života, nego ti ga je Bog darovao i treba da slaviš život, a ne ga uništavaš.
ali, ovo nije tema za religijsku raspravu, meni se čini

Religijski gledano od momenta kada su Adam i Eva izbačeni iz Raja, Bog više nije vlasnik ljudskog života, jer su tada i postali smrtni, a to je njegova kazna njima koja se prenosi sve do današnjeg dana. Samim tim Bog se odrekao ljudi na određen način i ne može biti vlasnik nečega čega se odrekao u potpunosti, a što je potvrduio stavljanjem čuvara oko drveta života da ga čuva da ljudi ne uberu i sa njega i da dovijeka žive
Da, u pravu si, ovo nije teološka rasprava, ali kada se teologija uzme kao argument u ovoj raspravi, onda i sama rasprava mora imati elemente iste

[Sagacity]

Da drže, isto ako je u pitanju Pravoslavni pomen, a iz nekog razloga nema Pravoslavnog popa koji bi izašao u tom momentu na grob, obavezan je Katolički da uradi sve po Pravoslavnim običajima i da to ispoštuje u potpunosti, jer se polazi od principa da bez obzira na podeljenost crkvi, Bog je samo jedan, a krst je krst ma čiji bio i mora se u potpunosti ispoštovati.
Naravno, nažalost, sve to zavisi i od samih ljudi, ima i njih kao popova svakakvih, nije ni to više što je nekada bilo

Eto, ovo je nešto što stvarno nisam znala...

Tačno, ali ako ćemo tako, ja nisam ni tražio da postojim niti da imam ovaj život, ako ćemo sa toga aspekta.
Onda se postojanje osobe svodi na sebičnost roditelja koji se pozivaju na svoju odluku da ti podare život i da na taj način utiču na osobu i na njene odluke.
Po mom mišljenju, svako je neprikosnoveni vlasnik svoga života u svakom smislu i pogledu od momenta kada se preseče pupčana vrpca koja fizički vezuje dete i majku.

Sada bismo mogli ''produbiti'' temu i otići nekom drugom smeru...

Prvo, slažem se sa tobom da smo mi vlasnici spostvenih života...
Sada me tu muči drugo pitanje...
Zašto onda tim životima ne možemo mi da rukovodimo kako mi želimo...Zašto nam se dešavaju neke ''nepredviđene'' situacije, nesreće itd...Niko od nas ne bi svojim životom rukovodio tako da sebe upusti u neku takvu situaciju...Ovo je sada neka druga tema, ali proizilazi iz ovoga što si ti rekao..

A suštinski se slažem sa tobom...

[Moonster]

Eto, ovo je nešto što stvarno nisam znala...


Sada bismo mogli ''produbiti'' temu i otići nekom drugom smeru...

Prvo, slažem se sa tobom da smo mi vlasnici spostvenih života...
Sada me tu muči drugo pitanje...
Zašto onda tim životima ne možemo mi da rukovodimo kako mi želimo...Zašto nam se dešavaju neke ''nepredviđene'' situacije, nesreće itd...Niko od nas ne bi svojim životom rukovodio tako da sebe upusti u neku takvu situaciju...Ovo je sada neka druga tema, ali proizilazi iz ovoga što si ti rekao..

A suštinski se slažem sa tobom...

Mi ne rukovodimo svojim životima iz dva razloga, prvi je da igramo po pravilima koje je mala klasa povlaštenih napisala za sve druge, a ta pravila zovemo zakon. Zakon nikada nije i nikada neće biti isti za sve.
Drugi razlog što se tiče "nepredviđenih" situacija je da veliku većinu možemo da predvidimo i da kontrolišemo, ali to ne radimo, tačnije ponašamo se neodgovorno, pa nam je kasnije neko drugi kriv za situaciju u kojoj se nađemo.
Neodgovornost ljudi se najbolje vidi na finansijskom planu, danas skoro da nema nikoga ko nema neki kredit, i svi se žale da su banke krive za to. To nije tačno jer banka nikoga nije prisilila da uzme kredit, ali je ogromna većina ljudi to učinila i znala je pod kojim uslovima ga uzima i znala je za rizike uzimanja takvog kredita, kao što je valutna klauzlua i indeksiranje u CHF-u umesto u domicilnoj valuti...itd.
Ljudi su neozbiljni i zato imaju "nepredviđene" situacije u koje u životu dolaze

[Sagacity]

Ljudi su neozbiljni i zato imaju "nepredviđene" situacije u koje u životu dolaze

Nisam mislila na te nepredviđene situacije...
Hajde da pođem od sebe, kao od nekog sa mnogo ''nepredviđenih'' situacija...ili slučajnosti kojima nisam mogla da rukovodim...
Polazim od teške saobraćajke...Znači, vozila sam po pravilima...Pa ni suprotna strana nije nešto mnogo prekršila...Bilo je zimsko vreme i čovek je ''preleteo'' na moju stranu...Obzirom da sam bila u krivini i da nas niko nije video, ''naleteo'' je i još jedan vozač...

Pa i sve da je vozač iz suprotnog smera bio kriv, ja svojim životom nisam mogla rukovoditi...Ko bi želeo da izabere gubljenje par godina život na svom oporavku...? Niko....O tome se radi...

I sad mogu da se vratim na temu i da kažem sledeće...Pozicija u kojoj sam bila u tom momentu, mogla je delovati za ''samoubistvo''...Vozila sam nov auto od 12 dana...Bio je skroz slupan...Totalno....Što bi se reko...''Ostali samo dugmići''...
A o povredama da ti ne pričam...Plus neke situacije koje su bile pre toga (neke sam rekla i ovde)...pa mogla sam se ''hladno'' ubiti..U pojedinim momentima bilo je beznadežno...
Niada mi nije palo na pamet, da lišim sebe života....Mislim da pojednimi ljudima nedostaje jaka volja i vera prvenstveno u sebe....

[Paranoik]

Samoubice su, po meni, oni koji se na jedan jako negativan način, ne mire sa sudbinom, i koji se u svojoj nesreći vrte u krug.
Hrabri jesu do izvesne mere, ali su isto tako i kukavice, ne bih umeo da definišem, ja lično ne bih imao hrabrosti da prekratim muke životne na taj način, ali svakako nisam ni dovoljno velika kukavica da to uradim. MEšano je to, čini mi se.

[Moonster]

Nisam mislila na te nepredviđene situacije...
Hajde da pođem od sebe, kao od nekog sa mnogo ''nepredviđenih'' situacija...ili slučajnosti kojima nisam mogla da rukovodim...
Polazim od teške saobraćajke...Znači, vozila sam po pravilima...Pa ni suprotna strana nije nešto mnogo prekršila...Bilo je zimsko vreme i čovek je ''preleteo'' na moju stranu...Obzirom da sam bila u krivini i da nas niko nije video, ''naleteo'' je i još jedan vozač...

Pa i sve da je vozač iz suprotnog smera bio kriv, ja svojim životom nisam mogla rukovoditi...Ko bi želeo da izabere gubljenje par godina život na svom oporavku...? Niko....O tome se radi...

I sad mogu da se vratim na temu i da kažem sledeće...Pozicija u kojoj sam bila u tom momentu, mogla je delovati za ''samoubistvo''...Vozila sam nov auto od 12 dana...Bio je skroz slupan...Totalno....Što bi se reko...''Ostali samo dugmići''...
A o povredama da ti ne pričam...Plus neke situacije koje su bile pre toga (neke sam rekla i ovde)...pa mogla sam se ''hladno'' ubiti..U pojedinim momentima bilo je beznadežno...
Niada mi nije palo na pamet, da lišim sebe života....Mislim da pojednimi ljudima nedostaje jaka volja i vera prvenstveno u sebe....

Takvih situacija sam imao dosta, nikada mojom krivicom i uvek do sada sam izbegao smrt "za dlaku".
Jedna situacija koja mi je ostala u sećanju je na dečka koji je vozio zelenu hondu, bila je krivina, iza mene je bio beli Opel koji se uključio nekih možda 500 metara pre te odlučujuće krivine. Dečko je sa prevelikom brzinom ušao u krivinu, ispred njega je išao polako kamion pun šljunka, da ne bi u njega udario, dečko je obišao velikom brzinom kamion, isekao krivinu i naleteo na mene, uspeo je i mene da izbegne za nekih oko 30 cm, ne više od toga, ali nije uspeo da izbegne vozača belog Opela koji je bio možda nekih 5 metara iza mene. Dečko je na licu mesta poginuo, a vozač Opela ni kriv ni dužan imao je teže povrede.
Na takve stvari ne možemo da utičemo, možemo samo sebi da poboljšamo izglede ako do takvih situacija dođe, umesto auta džip, ili nešto blindirano ili nešto dovoljno dugačko sa velikom "zonom gužvanja" i sa svim klasičnim stvarima koje će nas u takvoj situaciji koliko toliko zaštititi, kao što su air-bag sistemi i još neke stvari, ali osim toga malo toga suštinski možemo da promenimo.
U takvim slučajevima ja računam na statističku verovatnoću da će baš meni, baš taj dan i baš na tom mestu da se desi tako nešto, za sada sam uvek dobro prolazio, ali statistika je nepredvidiva, koliko god bila predvidiva.
Razlika je između opisanog slučaja gde se desi nešto mimo naše volje, što nam izuzetno teško padne i nešto čemu smo mi i samo mi najveći krivci, pa se ne možemo nositi sa posledicama naših pogrešnih odluka pa neko u takvoj situaciji razmišlja o samoubistvu.
Jer ipak mislim da osobe koje su doživele nesreću,a posebno kada za nju nisu same krive, ipak imaju taj nagon za samoodržanjem puno jači nego ljudi koji su svesni da su oni i samo oni doveli sebe svojim odlukama i delima, u takav položaj da ne vide drugi izlaz osim samoubistva.
Pored svega što smo rekli, jednu stvar smo izgleda zaboravili spomenuti, koliko god da je nekome teško, osobe koje ga okružuju su ključne, jer retki su ljudi koji imaju toliku snagu da sami mogu sve i bez ikoga, a kada je nekome najteže, često ništa nije potrebnije osim razgovora i vremena koje će neko izdvojiti za tu osobu, da bi ta osoba stvari gledala pozitivnije i krenula sasvim drugim putem od onoga o kojem je razmišljala.
Nažalost, danas retko ko ima vremena za bilo koga, svi negde žurimo, negde kasnimo, a čak i ako ne žurimo nigde, ma zašto bi uopšte slušali nekoga ko ima bilo kakav problem ?
Pa problem je njegov, nije naš, imamo umesto toga utakmicu na Tv-u i flašu piva, ništa nije bitnije od toga.
Nažalost u velikom broju slučajeva ljudi su baš takvi, preveliki egoisti da bi se ikada bavili sa bilo kim drugim osim sa sobom.

[DaDole]

Najlakše je posmatrati sa strane i osuditi..jer ko od nas zna kakva je težina ili muka,osjećaj beznađa ili besmisla pokrenuo nekog na taj čin..iskustva u tome nemamo,pa je sve ostalo tek nagađanjei i teoretisanje..i uvijek se nekako svodi na diobu hrabrosti ili kukavičluka i teško je odrediti gdje počinje jedno,a završava drugo..
nikad ne mogu reći da je neko bio kukavica jer je digao ruku na sebe,niti da je bio hrabar jer u tim trenucima vjerujem da čovjekom ne vladaju razumska uporišta..ali,kao što rekoh i ovo je samo nagađanje.

[mire]

dobro nagađaš...

[mrav]

zavisno od razloga za taj čin. Uglavnom nepromišljeni poput mene, ponese ih trenutna situacija pa prelome, Treba hrabrosti za to ali treba hrabrosti i nastaviti sa životom i ispraviti greške. Uglavnom su to ljudi lošeg dusevnog stanja i slabe psihe. Bar ja tako mislim, e sad da li su hrabra? nem pojma
Dok sam bio u vojsci jednom iz mog voda je devojka vratila verenički prsten u pismu uzeo čovek kašikaru i bi sta bi, ostao živ ali bez ruku. Ja to ne bi smeo a radio sam razne gluposti, iz nekog razloga me ovaj gore voli pa primenjuje na meni onu znanu ˝BOG SVETI I BUDALU ČUVA˝