Sigurno ste se susretale sa ovom pojavom...
Kako reagujete, kako to utice na vas...
Sigurno ste se susretale sa ovom pojavom...
Kako reagujete, kako to utice na vas...
okrenem se i izadjem, ne vredi se raspravljati sa takvim osobama
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
nisu samo one i prodavci su takvi.
Eto ja na primer, pa ja sam najgori
omnia praeclara rara
Ufff dosta ..nikad nijednu nisam prijavila,a treba to uraditi jer gazdi nije sigurno u interesu da drži i plaća nekoga ko odvraća na ovaj ili onaj način mušterije...
Ne kažem da su sve takve,odmah vidiš kad je neko ljubazan i normalan,ali na žalost ima dosta onih koje su isfrustrirane tim radnjim mestom,životom,sobom il čime već i bukvalno se iživljavaju nad tobom
Ja pustim,uglavnom retko kad više tamo svratim,jer mi je još veći stres da se prepirem ili da je prijavim...
Uvijek polazim od toga da za svoje pare mogu da kupujem gdje hoću a tržište zaista ima veliku ponudu,pa se odlučujem da odlazim isključivo na ona mjesta gdje nema prodavačica te vrste ili velike super markete.
Ne želim sebi pokvariti dan jer sam veoma osjetljiva na neprofesionalne usluge bilo koje vrste.
Obzirom da sam ''kupoholičarka'', poznajem mnoooogee prodavačice, tako da su skoro sve ljubazne prema meni...Mada, uvek se desi da ima poneka koja te ceni prema sebi. Primetila sam da devojke koje imaju imidž ''Grand-cura'', nisu baš najljubaznije i da te procenjuju u skladu sa brojem šljokica i napadne šminke koju takva ''vrsta'' obično nosi.
Taj tip prodavačica je obično drzak, ali ako uđem sa nekim ciljem da nešto kupim ili pogledam ja to uradim bez obzira da li su ljubazne ili ne..Ili bolje rečeno, ne reagujem uopšte...Čak šta, tada im svašta tražim da mi pokažu ili pitam za neke dodatne informacije...i to na najljubazniji mogući način...
Sagin post me podsjetio na jednu pojavu koja mi je najomraženija..bezbroj puta sam se osvjedočila da te iste prodavačice uglavnom po buticima uzimaju sebi za primitivno i bahato pravo da ocjenjuju nečiju kupovnu moć na osnovu toga kako je kupac obučen
Oko gospođe u bundi će da se polome
nisam sretala neljubazne prodavačice...verovatno ne zato što ih nema neljubaznih, nego što retko kupujem nešto gde mi je potrebna prodavačica
evom, poslednji primer je kad sam kupovala cipele...
uđem u radnu, tražim broj 37, probam, platim i izađem. jednostavno ne komuniciram s njima više nego što moram.
где си пошла с крмељиве очи
oko onih u marketima se ne uzbudjujem mnogo,ni ne gledam smese li se ili netrudim se da pazim sta kucaju,kod mene imaju obicaj da dodaju neku sifru jedan na sve racune,ako dobro ne pazis...ali me nerviraju ove iz butika ,sto rece dirka..imala sam priliku da mi je jedna ,dok sam gledala odredjeni komad,uporno na uvo govorila-to je skuuupo-,kao da ima rendgen u ocima i zna koliko para imam u novcaniku
cesto srecem neljubazne prodavacice...
niti ih prijavljujem a jos manje mi pada na pamet da mjenjam prodajno mjesto ako mi tu nesto odgovra...
rijetko precutim, obicno ih postavim na mjesto sa dvije tri rijeci pa one zacute...
mrzim bezobrazluk...
Ne volim kad su neljubazne, a ne volim ni kad mi disu za vrat dok razgledam recimo garderobu ili bilo sta drugo po radnji. Ljubazno im kazem da cu prvo malo razgledati, a ako nesto zatreba, pozvacu ih. Ali ne, one i dalje idu kao senka za mnom. To mi je gore nekad nego da me iskuliraju. Osecam se kao da mi na ledjima stoji upozorenje da me treba motriti...
mene iznervirao danas jedan prodavac u ''rodiću''...pre neki dan mi je lepo isekao edamer na slajsove..a danas - ništa
- a što mi ne isečete kao prekjuče?
- ne mogu da vam isečem, to nismo nikad radili.
- kako niste, kad ste mi prekjuče nasekli 250 g kačkavalja.
- nije tačno, uopšte nemamo mašinu za sečenje kačkavalja.
ma jej gomna....znaš kada ću nešto da kupim sad od tebe.
где си пошла с крмељиве очи
Ako sam raspolozena, meni je nekako izazov, da takvima izmamim osmeh....da im pokazem kako "lepa rec i gvozdena vrata, otvara"...a opet, ako nisam, ionda mi taman dodje lepo da se posvadjam...mada se ja retko svadjam a opet, umem i samo da izadjem....zapravo, zavisi od raspolozenja...sa druge strane, pak, umem i da ih razumem, ko zna, ko ihje iznervirao u datom trenutku...najlakse je reci:"to im je posao"...jeste, ali raditi sa ljudima je jako tesko...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
Ona ce primiti minimalac, bila ljubazna ili ne. Nije svako rodjen da radi sa ljudima, niti su vremena da se moze birati posao. Potrebno je dosta tolerancije u ovom sumantom vremenu. Sa obe strane.
ne znam kako je kod vas,ali ovdje nema takvog "minimalca"..barem ne u buticima i svim ostalim objektima u privatnom sektoru..u Banjaluci su već uveliko instalirane kamere gdje poslodavac može da prati ljubaznost svakog zaposlenog trgovca..mjesečne nadoknade se baziraju na učinku,a minimum dohotka,garantovan zakonom malo kome može da išta znači..
To j lepo Dirka.... Ima toga i ovde...
Trgovci su veoma malo plaćeni, a uglavnom nisu ni ''prijavljeni''..Em rade za malo, em rade bez upisanog staža, socijalnog...itd..I toga ima najviše. Tačno možeš da proceniš koliko se neki trgovac grčevito bori i za to malo platice.
Ali naravno, uvek ima izuzetaka koji svoje nezadovljstvo zbog male plate ili nekih ličnih kompleksa budu neljubazne...
Da budem iskrena, prema meni niko ne mora ni da bude ljubazan. Ne mora ništa da bude..Neka bude običan i da mi da ono što tražim, ako već ne mogu da uzmem sama.
Da se razumemo, plaćam sve uredno, da neko ne pomisli nešto drugo...
Ja sam radila kao prodavacica. Nije bio butik doduse, bila je tehnika u pitanju, i radila sam, bas za taj, minimalac. Lazem, za nijansu iznad minimalca, mada sam imala umanjenje plate od 10 posto zbog losih pazara. Svi smo imali, na nivou firme. Ali, moram da priznam da taj period, pamtim kao jedan od lepsih radnih iskustava. Volela sam kad mi musterija udje u radnju. Volela sam da komuniciram sa njima, da im pruzim i vise od ocekivanog, a nekad samo da ih pustim, da gledaju, bez da im smetam. Umela sam da procenim. No, ja zaista volim da radim sa ljudima, volim da pricam sa njima... Naravno da je bilo dana, kad sam dolazila nervozna na posao i pritisnuta probleima, pa sam verovatno i ja, ostavljala utisak takve prodavacice, no ono sto hocu da kazem je, da bar kod mene, visina plate nije uticala na moj rad. Onog trenutka kad vise nisam mogla da radim za taj iznos, ja sam promenila posao...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
mrzim kad me prate
ne mora to da bude praćenje u stopu, ako ja shavtim da prodavačica motri na mene, mene to nervira
nekad izbegavam tu prodavnicu, međutim, nekad nisam u mogućnosti da je baš skroz izbegavam
bolje da imaju video nadzor