što ova tema nije na nekom drugom pdf-u?
где си пошла с крмељиве очи
Nego, postoji li i skromnost emocija, ono u stilu "meni treba samo malo ljubavi"?
Pa nema u ljubavi kalkulacija..Ili je imaš potpuno ili je nemaš uopšte..Nešto ne znam, kakva je to ljubav na ''kaščicu''...
sećam se svoje jedne asocijacije...kad sam čistila pod u svojoj kuhinji, na početku braka...mislila sma na svoju nadobudnu venčanu kumu i mislila se ''eeeeee...cecoooo...nemaš pojma kako je lepo ribati pod u svojoj kujni''..
da li sam bila u pravu?
ona i dalje ne čisiti nikakav pod, a ja čistim i dalje....ona izgleda zadovoljno, a je ne da li je skromnost trajno stanje? da li je potrebna? čemu skoromnost uopšte?
где си пошла с крмељиве очи
Ne znam ni ja ali ima onih koji se zadovoljavaju time. Jednom mi neko rece da bi bio srecan da ga ona voli bar 10 posto od onoga koliko on voli nju da bi bio srecan.
Hahaha, slazem se, u tim pitanjima sam i ja neskroman, hocu pun gas.
e, eto.. jednom se složismo..
Samo, ja se ne slažem ni sa sobom, kad su deca u pitanju. Nema šanse da ću
da ih namerno dovedem u situaciju da se razlikuju od vršnjaka, koliko god mi
moj život zbog toga izgledao blesav.
I onda tako gledam reportaže o ljudima koji su se vratili prirodi i tešim se da
nisam jedina budala na svetu.
Večnost je čista sadašnjost.
definisi razlikuju od vrsnjaka.
moj se stariji sin razlikuje od vrsnjaka
oni slusaju folk
on slusa metal
kad dobije pare, umesto da kupi odecu, kupi nest od tehnike
mali? on ima patike od 3500, njegovi najbolji drugovi od 7000
on ide na odbojku koju placamo 2000, oni na tenis koji placaju 5000
ali nikad mi nije palo na pamet da se takmicim sa bilo kim tom smislu
pa ipak, kuca mi je uvek puna dece, i vazim kao najkul keva
if you open your mind too much your brain will fall out
Mislim na neki prosek, ovde u našim uslovima. Ima dece koja ne treniraju
ništa, jer roditelji to ne mogu da im priušte, i onih koja treniraju skupe
sportove, pa je eto tih 2000 neki prosek.
Ono što ja smatram skromnim je ekstrem. Iako u svetu postoje milioni gladnih
i žednih, za ove naše uslove to je ekstrem. I smatram da nemam prava da ih
odvlačim u ekstreme, ni po kom pitanju. Kad odrastu, neka biraju.
Večnost je čista sadašnjost.
naravno, tu se potpuno slazem.
if you open your mind too much your brain will fall out
Ma sta ste svi zapeli za neke 'iljadeebale vas pare
Pricalica lepo sve kazala
A valjda se rodis skroman, ne mozes da se nateras da postanes takav
Ne znam, ja sam se uvek zadovoljavala onim sto imam, nebitno o cemu se radi, msm naravno ako moze bolje potrudicu se da popravim, ali ako ne moze ako vidim da su to samo moja mastanja (mada i ne mastam bas nesto) caskom se vratim u realnost i meni valja i trenutno stanje, nisam od onih koji se "mire sa gorkom sudbinom ", nisam taki co'ek, nadjem tu neki kompromis, nadjem par lepih stvari i ucinim ih veeeelikim, uglavnom ne razbijam glavu glavu oko nemogucih stvari.
Sto bih se ja sad ubijala u pojam ceo zivot eeee sta bi bilo kad bi bilo, da sam ovo, da mi je ovo...pih...i gde sam bila sta sam radila kad se okrenem u kukanju i zanovetanju mi prosao ceo vek.
Da l' sam skromna il' luda ko ce ga znati...mozda i glumpava
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
Svaka osobina,pa i skromnost,uvijek je nekako po mjeri čovjeka..i kako god je posmatramo,ostaje indvidualna i teško se može generalizovati.Moja mjera stvari po kojoj jesam ili nisam,skromna..
Skroman život je nekom nametnut, a nekome je izbor. Sve zavisi od osobe šta od života očekuje i kolike su joj mogućnosti da ono čemu teži i ostvari. Pri tome ne mislim samo na materijalne vrednosti, nego na vrednosti uopšte.
Obično se pod skromnim životom smatralo ono što je za većinu neki prosek. Sada se dosta toga izgubilo kao merilo, tako da je teško reći ko bi baš spadao u tu skromnost.
Ali ja pod skromnošću ne podrazumevam siromaštvo u bilo kom obliku, već kao neki prosek svega...
na ivici egzistencije.
za mene je čovek koji se slobodnom voljom opredeli za skoromnost budala.
ili je nesposoban, ili neambiciozan, nemotivisan, svejedno...
mada ne znam šta je u ovom slučaju parametar... sama reč asocira na poraz, ne na vrlinu.
a materijalno ebi ga, ko ima, kuka kako nema i kako mu nije bitno, ko nema kuka kako nema i kako mu nije bitno. šta sad treba da kažem kako mi jwe svejedno gde spavam, šta jedem i kako živim i kako sam srećna i bez toga? prc...
sve u svemu, suština je u biti srećan sa onim što imaš jer i to možeš da izgubiš?