Koliko su blizu ili daleko?
Možete li uopšte da se naljutite na nekoga koga volite?
Šta osećate u tom trenutku?
Koliko su blizu ili daleko?
Možete li uopšte da se naljutite na nekoga koga volite?
Šta osećate u tom trenutku?
Večnost je čista sadašnjost.
mogu da se naljutim. jako.
verovatno bih mogla i da mrzim, kad bih to sebi dozvolila.
if you open your mind too much your brain will fall out
Vec sam rekao da mogu biti blizu ali nisu svi u stanju da to osete, hvala bogu.
A ima i onih koji su u stanju to da osete ali nikad to sebi ne bi priznali, ni sebi ni drugima.
jedna je stvar osetiti nesto u trenutku besa, a sasvim druga pustiti zver na slobodu, i hraniti je..
u svakom od nas ima i andjeo, i vrag..
if you open your mind too much your brain will fall out
ja mislim da su udaljeni svetlosnim godinama
ne verujem da bi ljubav mogla u mrznju da se pretvori, u ravnodusnost da, ali u mrznju ne
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
ja sam i anđeo i đavo
javit će ti se onaj ,kojeg probudiš
...ne umem da mrzim ,ne zato što ne bih mogla ,jer to može svaki čovek ,
već zato što nemam vremena i energije na bacanje ,a iskreno ,sebe volim
najviše
mržnja je osećanje koje uništava onog koji mrzi ...objekt ili subjekt mržnje ne dodiruje
kad volim ,volim bez ostatka ...i ljutnja je moguća ,ali je kratkotrajna...i to
me kasnije košta ,pojedem se k'o mlad mesec ,što mi je to trebalo
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Svidja mi se sto si iskrena.
meni ta "mrznja" mnogo jaka rec, oduvek mi gadno bilo kad neko kaze i onako za neku glupost "eh, sto mrzim kad..."
i kako moze tek tako da pusti tu rec iz usta...ma neam pojma, cudna sam ja
uglavnom, ne razumem sta znaci mrzeti i bas mi drago zbog toga
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
Poslednje što sam čitala na ovu temu, pisala je Tara Benet Goleman u knjizi
''Emocionalna alhemija''. Objasnila je na nekim jednostavnim primerima kako
funkcioniše preusmeravanje u slučaju da se javi negativna emocija prema nekome,
koga bi trebali da volimo, volimo i samo volimo.
Dok smo sasvim mali, surovo smo iskreni. Ako smo taj period zaboravili, dovoljno
je da pogledamo neko dete, bilo koje. Iz trenutka u trenutak može i da nas voli
i da nas mrzi. Sve zavisi da li radimo nešto što mu je po volji ili ne. I onda kreće
vaspitanje. ''Mami/tati/bratu/babi ne smeš to da uradiš/kažeš. To nije lepo.''
Kada dete uspešno savlada tu lekciju dolazi do sledećeg...
Naljuti ga mama, neuroni krenu to da beleže, ali ''no-no'' mama se ne može mrzeti,
pa onda dolazi do preusmerenja.. na učiteljicu, neku vešticu iz crtaća, svejedno...
Voljenih je uvek daleko manje, pa nam široko polje da biramo koga ćemo mrzeti.
Šteta samo što je odluka podsvesna.
Večnost je čista sadašnjost.
Ne umem da mrzim...I to me, ponekad nervira
Kazu da je "tanka linija izmedju ljubavi i mrznje" i da je, zapravo,
najopasnije kad dodje do ravbodusnosti. Nisam kompetentna da presudim,
da li su te dve emocije usko povezane....
Na pitanje, da li mogu da se naljutim na onog koga volim,
odgovor bi bio, ne. Mogu da budem povredjena, ali prelazim
preko toga, brzo i idem dalje...
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
Kad postanes ravnodusan znas da si prestao da volis.
za mržnju su potrebne emocije...
mislim da imam potencijala, zato pravim radikalne rezove.