Imate li neku posebnu zimu koje se sećate?
Najhladniju ili najtopliju? Neku romantičnu ili tužnu?
Imate li neku posebnu zimu koje se sećate?
Najhladniju ili najtopliju? Neku romantičnu ili tužnu?
Večnost je čista sadašnjost.
Naravno..Zima 2005...imala sam baš lepu saobraćajku..Oporavljala sam se od iste, par godina...Kud' ćeš lepše...
sago.. baš mi je žao...
Ja se sećam jedne baš hladne zime. U Beogradu je bilo -20.
Mama me je uredno slala u školu sa kesama u čizmama i tri džempera ispod jakne.
Te zime je bila i strašna štednja el. energije. Tati je bilo baš dosadno, pa me je učio
da igram karte, šah, mice.. učio me je i jednačine... za ceo život sam ih naučila..
Jednom je po poledici došao po mene u školu, pa smo se sve do kuće klizali. To je bilo
baš zabavno. Znam da se mama šokirala kako smo brzo stigli. I grdila ga je što sam
mogla da se povredim.
I tako.. to je bila jedina zima kad smo se baš družili..
Večnost je čista sadašnjost.
ovako iz glave, dve
prva, 1989. ja , brucos. dva meseca u bgd, usamljena , nesnadjena, tuga
i idem kuci, za 29 novembar
a ono zapadao sneg, qq, jedva smo stigli
spusta se bus prema mom rodnom gradu, a ono sve belo..a ,meni srce oce da iskoci)
scena druga.
95-96. ne znam tacno.
novi sad.
ja na bulevaru cara lazara. -22. i duva kosava, razbija.
mislila sam da cu umreti
jedva zivu glavu iznesoh
if you open your mind too much your brain will fall out
auuuuu pamticu jednu, onu '98. kad je cale umro
mama mi se i dan danas smeje, tad sam bila u fazi kad sam samo njega volela i samo za njega znala, a mama je stvarno bila ta koja me lemala k'o vola
kaze ona, a secam se i ja, da sam svaki dan plakala i govorila kako sam ostala sama na svetu i kako moram da se odselim jer nema smisla da zivim sama, a mama i brati zivi i zdravi ...kaze da sam se cak jednom i spakovala, ali se toga ne secam
pamticu i ovu, videla sam kako je sneg na mestima napadao i po 1m ...najveci sneg koji sam do sad videla
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
volim zimu, to sam rekla x puta do sada. najlepša je, naravno, kad ima dosta snega kao što je to slučaj ovih dana...ali, ima jedna zima koje se sećam i koja nema veze sa snegom.
to je zima provedena na moru, skoro mesec dana, kraj 2007. početak 2008. vreme je bilo divno, sunčano, toplo, idealno za šetnju i puštanje mozga na ispašu...čujem se svojima u beogradu, a oni kažu da ih je okovao led i ledena kiša ...a mene grize savest što zatvaram oči na suncu, ispružena na prevrnutom čamcu, tik do obale.
samo malko otvorim oči, da vidim kroz trepavice dokle je stiglo sunce i još mi je lepše jer znam da je tamo negde, ne toliko daleko baš hladno, da je gužva, furtutma, bruj velikog grada...a ja tu, sama, sa mirisom mora i galebovima...baš mi je bila lepa ta zima.
где си пошла с крмељиве очи
Posto zimu ne podnosim organski i svaka je po necemu traumaticna za mene, secam se jedne bese to 2007. kad smo se tek preselili iz grada ovde u kucu. Napadao sneg, legli dragi i ja u krevet, hladno, nismo imali svoju struju vec uzimali od komsije, radi jedna sipka na grejalici. Legli mi, svako sa svojim mislima, prva noc u toj kuci, kad odjednom psovka: u pm, bem ti i kucu i sve redom, a doslo do kondenzacije i sa plafona njemu tacno po sred cela kaplje vodica, pa jos bela jer je je kreceno nedavno, pa se ni to nije lepo osusilo. Nekako zaspasmo ko dve mukice, ujutru ustajemo, sve se beli oko nas, sneg napadao do kolena... pogledam kroz prozor, kad moj Hulio (pas) vitla veselo oko kuce i roni po snegu, a trebalo bi da je vezan. Izletim u pidzami i kucnoj haljini napolje, a on budalina zapalio preko njiva i trci, radosti nikad kraja. Setim se ja da voli sargarepu, pa utrcim u kucu po jednu, uzmem njegovu ciniju od vode da ga nekako lupanjem dozovem. I krenem preko njive onako kao utvara sa sargarepom i metalnom cinijom, lupam o nju i vicem Huliooooo... i onda stanem na nekih sto metara od kuce, osvrnem se oko sebe, vidim da sam na sred tudje njive, sneg do kolena i zvecim cinijom i sargarepom... pokunjim se, kazem sebi : E, a bila si dama, pogledaj se sad... i vratim se u kucu. Ova blesa od psa se posle sama vratila kad se izjurcala. Eto, to mi je jedna zima za pamcenje...
Pamtim posebno dvije zime..sa nekoliko metara snijega i temperaturama -15..
jedna je bolna,kad sam izgubila oca..a druga je bila valjda jedna od najradosnijih zima u mom životu kad smo ostali zavejani u vikendici na planini..mala koliba ,kamin i beskrajno bajkoliko bjelilo..smrt i život..