Poruka voljenom biću...

[Sibi]

E kad bi znao koliko te volim :raz_059:

[Dusala]

:raz_032: :raz_032: :raz_032: kad dodjes...

[Man]

[size=10pt]Ми се ни пољубили нисмо,
нити смо осетили сласт додира,
врелих усана,а ипак се волимо...
Ми се не водимо за руке,
нити гледамо заједно заласке сунца,
али гледају[/size][size=10pt]ћ[/size][size=10pt]и их раздвојени у сутону дана,[/size][size=10pt]ми смо блиски...
блискији него многи други...[/size]

[Alexanna]

STANI ILI PUCAM!!!!

[sani]

sani

[Man]

[size=10pt]...Ако одеш, широко сиво стопало градског неба згазиће моју тршаву главу и разлити плочницима. Разбићу чело о бандере и сва ћу плућа изјецати и изјаукати. Покидаћу кошуљу и кожу са груди ноктима, који су сада црни и запуштени као лишће које по ивицама полако почиње да трули.
Јер све на тебе личи. Укус твоје крви, продаваће дечаци, са купинама, пред мрак, по угловима ових улица.
Разливену топлину твоје постеље везаће у чворове сестре у болници. Дезинфиковаће смисао твога осмеха на чаши из које си пила лекове. Обрисаће новинама речи које си ми говорила кроз прозорско стакло. И све ће свести на брутално.
Ако одеш, понећеш мене, а себе ћеш оставити у облацима мог сна и јаве, које ће сажаљевати или непознавати људи у пролазу.
Све ћу куће оцрнити катраном и тући оне који не умеју да наричу кад се спомене твоје име. Јер лаж су приче о новим састанцима, лаж све успомене и посете родбине недељом поподне. Никад се више нећемо наћи.
Остаћу сам под светлом светиљке са таванице из које ће ми се стварност година увртети у потиљак. И све лепо ће с тобом умрети.
И сваког ће пролећа кровови дуго плакати сузама окопнелог снега...


Мирослав Антић[/size]

[Man]

[Man]

Koji broj jastuka nosiš?
Imam jedan koji mi je mali, mislim da će biti taman za tebe ...

[sani]

U samo jednom danu
pokazao si mi kako se aveti satiru smehom
kako se pesme pisu
i bez srama celom svetu poklanjaju
i kako rec ne znaci ti sto znaci
i kako mali treperavi znaci daju smisao svemu.

u samo jednom danu
naucio si me kako si ti Svoj
i kako ja da budem Svoja
kako se magija pusta da divlja
i nosi
i kako da porinem brod sa leptirima
umesto jedra.

Sani

(iz zbirkice One Sany day)

[blueangel]

ne želim da te izgubim...

[sani]

obozaAAAAAAAAAAAvam te! :oci:

[Sibi]

U sebi kažem ime,
udahnem duboko
i pomislim,
tako mi nedostaješ ...

[Man]

[quote author=Manijak link=topic=66.msg3424#msg3424 date=1247476595]
Koji broj jastuka nosiš?
Imam jedan koji mi je mali, mislim da će biti taman za tebe ...
[/quote]

[Mirka]

Jebale te košulje baš :raz_059:

[Lilu]

:raz_039:

[Man]

Hajde da me noćas posetiš u snu!

Hoćeš li, želiš li?
Ja ću te čekati na pragu svojih snova.
I radovaću se kad te ugledam.

I samo ću te pribiti uz sebe i neću te puštati.
Trebaš mi baš mi trebaš .
Dođi mi u snove.
Da te prošetam svojim snenim ulicama.
Da ti pokažem vrtove koje sanjam.
I ono jezero, mirno i tiho.
Jezero što nikad talase nema.

Moji su snovi mirni.
Ako mi u snove dođeš, ja ću te i snovima voleti.
Ali tamo ću te voleti drugačije.
Tamo zvezde nisu na nebu.
Nego tu pored nas ja sam ih već odavno skinuo samo za tebe.
I sada te čekaju.
Dođi mi, dođi mi bar u snove.
Bar mi tamo možeš doći zar ne?

[Alexanna]

Uuua Man,sto nesh mene da sanjas? Bas bi mi dobro dosla neka zvezda.

[Ciciban]

Nedostajes mi vec .....

[blueangel]

drago mi je što si našao vremena...

[arlekino]

Ako je um covekova jedina basta, onda su iskricave misli ponajlepsi cvetovi u tom vrtu, a ti si jedini cvet koji za mene cveta