Poruka voljenom biću...

[zLozi]

[Bisernica]

Plešemo...u krugovima naših života...
plešemo u krugovima naših godina...naših nadanja,
maštanja, čežnji, izbora, istine...ljubavi, naših uspona i padova...
I ponovno u krug.....bailamos....te ciero ....

[Bisernica]

...U ljubičasto "sfumato" haljini, gledam je kako klizi ulicom i maše mi...
Takve su boje bile i moje oči kada sam udahnula strast....
Takav je bio i zid u mojoj sobi gde sam svečano okačila tvoj portret...
Takav je bio i pramen moje kose u doba izazova....
Takve su bila i naša svitanja sa zapada....
Takav je bio i mirisni tepih od ljubičica pokraj moga kreveta....
Sve je nalik na nešto, sve je tako slično...A ipak.....ništa nije ...
Ti ....amo

[misticlady]

Malo smo se gledali,
malo smo se smejali,
malo smo pricali
i malo ljubili.
Ne, nije to bila ljubav!
Mislio si da te nisam volela,
mislila sam da me nisi voleo
ipak:
rastanak je nekako cudno boleo! Brana Petrovic

[Vragolanka]

ništa...

[Bisernica]

Čuješ li kako zvoni naš triangl....u daljini.....
i vidiš li kako se boje menjaju.....siva postaje
ljubičasta....zelena bledi.....
Ja još uvek pevam svoju pesmu.....uvlači se kroz
tvoje pukotine.....menjam boje notama...i one
igraju oko tebe.....udišeš boje.
Čuješ li kako zvoni naš triangl.....a vetar peva
nove simfonije pod našim prozorima....Tamo i Ovde.....
I menjaju se boje....u nama.Čuješ li ?
Zelenci će uskoro otkucati 3.....zvoni naš triangl.....
Čuješ li .......




p.s.
Dolazim ti....uskoro

[lider]

Najdraža moja,
Žao mi je što nemam reči kojima bih ti sve ono što osećam i mislim mogao reći u trnutcima koje provodimo zajedno.Naprosto nisam siguran šta mi se tada događa, tražim reči, a one beže.Misli su mi kao ona gomila papira na radnom stolu.Sve je tu samo treba naći . Veruj mi da sam uporan, hvatam se u koštac sa dahom i tražim reči, tražim, tražim ...Načas se netragom izgube.
Biće da sam sasvim ne naviknut na razgovore, ogrnut godinama samoće na svojim ramenima ili jednostavno, imam toliko toga reći u trenu da se sasvim izgubim u gužvi osećanja i mojoj večitoj žurbi.
Oprosti.
Dobro znaš da svakog trenutka mogu izaći pred gomilu ljudi i govoriti im do besvesti, usmeriti njihovu pažnju na geometriju rečenica koje izgovaram.Znaš, oni mi nisu važni, ništa prema njima ne osećam, oni su samo nekakva čudna rulja koja traži nekoga ko će preneti njihove želje, očekivanja i nadanja.
Sa tobom ne mogu tako.
Oprosti.
Oprosti što sa tobom govorim jezikom dodira, pogleda, što sa tobom najlepše reči samom sebi mrmljam u bradu i što beskrajno osećam, osećam, osećam...
Eto, recimo danas videh ne tugu, ne setu...danas videh očaj u tvojim očima, a kako je biti očajan sasvim dobro znam.Iskusio sam hiljadu puta na sopstvenoj koži.Poučen tim gorkim iskustvom pokušao sam da te izvučem i sebe same.Znam...ispalo je sasvim traljavo i glupo, gotovo dečački.
A lepo sam ti rekao ne umem.
Zato, molim te oprosti.

Do lepšeg sutra, grlim te mislima i volim svakim ovim napisanim slovom.

[Vragolanka]

[mica]

voljeno bice..nisi dobra..

[Bisernica]

Dvije duše...dva tela...spojena srcima...
spojena "pupčanom vrpcom"...a opet slobodna...
o, da...slobodna...On i Ja......
i Ljubav s nama....tačka gde se susreću dva sveta...
dodirnu se tiho...i onda svaki nastavi svojim putem....

Do ponovnog susreta.

[sani]

Iz krvi si me vec izasao..dugo si bio tu.., mozda te osta malo samo u urinu..kao alkohol..ili lek kad se zadnji iz urina izluce.
Povraca mi se...povraticu te iz zuchi za svaki slucaj ako te i tamo ostalo.
Razmotacu lanac svoje DNK..ne znam kako..i iz njega ces biti izbacen..jer neprirodno si se u njega ugradio.

[mona]

volim te

[sani]

Iz krvi si me vec izasao..dugo si bio tu.., mozda te osta malo samo u urinu..kao alkohol..ili lek kad se zadnji iz urina izluce.
Povraca mi se...povraticu te iz zuchi za svaki slucaj ako te i tamo ostalo.
Razmotacu lanac svoje DNK..ne znam kako..i iz njega ces biti izbacen..jer neprirodno si se u njega ugradio.

I pogresih temu..nisi "voljeno bice moje"

Ps..a mozda sam i poludela kad samu sebe citiram

[Zaga]

...ima jedan moreuz u mom srcu,bezrezervno rezervisan za tebe.....

[Tibi]

I pogresih temu..nisi "voljeno bice moje"

Ps..a mozda sam i poludela kad samu sebe citiram

Ja mislim da su ti impresije iz nekog drugog romana samo numes da ih...smestis

[sani]

Ja mislim da su ti impresije iz nekog drugog romana samo numes da ih...smestis

Ne razumem te kume..al nema ni veze.
Nisu to impresije...to su moje "izlucevine"

[lider]

Najdraza moja,
Jako dobro znaš da te nikada ne bih povredio.I to je istina, nema potrebe da je obrazlazem.
Morao sam Ti pričati ono o nemoći i nedostatku hrabrosti da se suočiš sa istinom.
Istina nikada nije ni lepa ni prijatna.Ume čak i da zaboli.
Ali ako će ti biti lakše, moja istina nije tvoja.Mi na svet posmatramo istim očima sa različitih strana.Zato nikada ne vidimo isto, iako smo u dubini duše ubeđeni da je to isto.
Seti se samo koliko si puta mene učila da na događaje reagujem, koliko si me puta učila da slazem boje.
Misliš da mi je bilo lako?
Mi smo dve kompozicije teretnih vagona na zajedničkoj pruzi.Postoje skretnice i skretničari.Misli čeznje i nadanja.Kad-kad nas skrenu na nekakve sporedne koloseke i puste nas da odstojimo izvesno vreme, pre nego što prikupimo snagu i krenemo ponovo napred.
Sve pruge stapaju se u jednu.
Da li si ikada kaziprstom misli kopala po srcu?Da li si ikada osmehom gazila stonoge očaja?
Sada dok si daleko, prepuštena hiljadama briga ukoričenih u knjigu sećanja, dok bosim stopalima gaziš po nedozrelim stenama ostavljaš mene očnjacima mraka.
Misliš da mi je lako?
Radovao sam se tvom odlasku na put.Zeleo da sa tvojih leđa pognutih od tereta podočnjaka osmehom skinem Mesec i bacim ga pod tvoje noge.Ti baš umeš da se raduješ srebru. Ni na kraj pameti mi nije padala pomisao da će ti brige pogasiti zvezde.Da će reč izbrisati mene.
Misliš da mi je lako?
Posmatrao sam te danima pred put.Gledao u tvoje oči, trazio u njima barem iskru svetlosti, trunku nadanja, trepavicu vere.Ne, nisam video ništa.Samo duboka, duboka praznina.Milovao sam te,šakama molio tvoje obraze, vrhom nosa ispravljao namršteno čelo.Nije vredelo ništa.Neko je ukrao oči moje srne.
Misliš da mi je lako?
Danas posle podne sam otišao do Dunava, pričao sam sa galebovima.Jedan mi reče da te je video tamo, nekako si izgledala zbunjeno.Ljuto.Zamolio sam ga da kada ponovo krene ka tebi ponese jedan cvet.baci ga pred tvoje noge i nastavi da leti.Ti ćeš svakako znati ko ti šalje.Jedan cvet za ceo svet.
Misliš da mi je lako?
Onoga dana kada se budeš vratila, čekaću te prikriven u senci perona glupave stanice na Severu.Ispratiću pogledom čeznje radost povratka.Njemu.
Misliš da mi je lako?

[Vragolanka]

[Ravnica Carobnica]

Danas slutim daljine bliskim
Danas pakujem tugu na put
Danas sam jaka i cekam kise
Danas i nikad vise
Danas nak tuga uci i zna
Danas ako se vrati
Danas ja nisam tu...

[lider]

Najdraza moja,
Jako dobro znaš da te nikada ne bih povredio.I to je istina, nema potrebe da je obrazlazem.
Morao sam Ti pričati ono o nemoći i nedostatku hrabrosti da se suočiš sa istinom.
Istina nikada nije ni lepa ni prijatna.Ume čak i da zaboli.
Ali ako će ti biti lakše, moja istina nije tvoja.Mi na svet posmatramo istim očima sa različitih strana.Zato nikada ne vidimo isto, iako smo u dubini duše ubeđeni da je to isto.
Seti se samo koliko si puta mene učila da na događaje reagujem, koliko si me puta učila da slazem boje.
Misliš da mi je bilo lako?
Mi smo dve kompozicije teretnih vagona na zajedničkoj pruzi.Postoje skretnice i skretničari.Misli čeznje i nadanja.Kad-kad nas skrenu na nekakve sporedne koloseke i puste nas da odstojimo izvesno vreme, pre nego što prikupimo snagu i krenemo ponovo napred.
Sve pruge stapaju se u jednu.
Da li si ikada kaziprstom misli kopala po srcu?Da li si ikada osmehom gazila stonoge očaja?
Sada dok si daleko, prepuštena hiljadama briga ukoričenih u knjigu sećanja, dok bosim stopalima gaziš po nedozrelim stenama ostavljaš mene očnjacima mraka.
Misliš da mi je lako?
Radovao sam se tvom odlasku na put.Zeleo da sa tvojih leđa pognutih od tereta podočnjaka osmehom skinem Mesec i bacim ga pod tvoje noge.Ti baš umeš da se raduješ srebru. Ni na kraj pameti mi nije padala pomisao da će ti brige pogasiti zvezde.Da će reč izbrisati mene.
Misliš da mi je lako?
Posmatrao sam te danima pred put.Gledao u tvoje oči, trazio u njima barem iskru svetlosti, trunku nadanja, trepavicu vere.Ne, nisam video ništa.Samo duboka, duboka praznina.Milovao sam te,šakama molio tvoje obraze, vrhom nosa ispravljao namršteno čelo.Nije vredelo ništa.Neko je ukrao oči moje srne.
Misliš da mi je lako?
Danas posle podne sam otišao do Dunava, pričao sam sa galebovima.Jedan mi reče da te je video tamo, nekako si izgledala zbunjeno.Ljuto.Zamolio sam ga da kada ponovo krene ka tebi ponese jedan cvet.baci ga pred tvoje noge i nastavi da leti.Ti ćeš svakako znati ko ti šalje.Jedan cvet za ceo svet.
Misliš da mi je lako?
Onoga dana kada se budeš vratila, čekaću te prikriven u senci perona glupave stanice na Severu.Ispratiću pogledom čeznje radost povratka.Njemu.
Misliš da mi je lako?